Убиство парламента с предумишљајем

МАРИНИКА ТЕПИЋ, НАРОДНА ПОСЛАНИЦА НОВЕ СРБИЈЕ

Почело је још док је Вучић био председник Владе. Јасна је намера да се парламент деградира како би само он био тај који доноси тешке одлуке, који марљиво ради, не спава, не једе, не прави кратке паузе, а да се посланици опозиције прикажу као лакрдијаши који троше време ултра-мега министрима

Након што се усудила да у парламенту упита „шта британски фашиста Џим Доусон ради у Србији и у службеним просторијама Палате Србија“, Мариника Тепић, посланица Нове Србије добила је бројне претње екстремистичких организација које су се потрудиле да и на зиду усред Београда поруче - „Мариника, схвати, нећемо стати“. Упркос озбиљним претњама, наставља да води борбу кроз институције система у којима, углавном, наилази на – мук.

Шта сте ове године научили о држави у којој живимо?

Не знам да ли ми је баш наук, али догодио се озбиљан судар са свим што бих назвала свакодневном злоупотребом – закона, пословника, удруживања, медија... Све оно што није основна сврха постојања институција, или, с друге стране, медија, показало се као редовна појава. А с друге стране, осећате се немоћним, упркос свој ларми и галами коју дижете, позивајући да држава функционише кроз инструменте владавине права, да тужилац тужи, да суд суди, да онај ко лаже, краде, прети иде у затвор итд. Ја нисам Београђанка и била сам поражена и тим најдиректнијим суочавањем са Београдом као симболом државе – ту схватите да у „званичном“Београду не постоји ништа друго, не постоји живот ван њега. А на 30 километара у било ком правцу одавде плаче вам се кад видите како људи живе, како намеравају да живе, односно да не живе више у овој земљи.

То ми је најјачи утисак. С друге стране, срећа у несрећи је да сам се нашла у прилици да радим у Београду. Можда ћу бити себична, али морам да кажем да сам, захваљујући тој околности у споју са упорношћу успела да отворим и одржим неке теме које су важне за бојење целог друштва. А које не би добиле пажњу да нису изговорене у Београду.

Јесте ли добили безбедносну процену угрожености коју сте тражили од полиције?

Не. Нисам добила ни одговор да не треба да бринем, ни одговор да неко други брине за мене, ако сам већ у неком ризику.

И шта сад?

То је сад... гледате сумњива лица око себе кад изађете... Прво погледам у гуме ако треба да седнем у возило, неки кажу да треба и испод аута да гледам... Али, ја сам последњу шансу ипак пружила држави, да не буде да јој не верујем, па сам отишла на „право“место, у полицију. Уколико надлежни државни органи не буду радили свој посао тако да и ја свој посао народне посланице, али и безбедан живот грађанке, имам гарантоване кроз своја пуна права, бићу принуђена да узмем закон у своје руке. Право на самоодбрану ми нико не може одузети.

Поставили сте питање Загорки Доловац и Небојши Стефановићу о томе шта је урађено поводом ини-

цијативе за забрану Националног српског фронта и да ли је приведен Миша Вацић због пропагирања позива на ваше убиство. Има ли на то одговора?

Не. Иницијативу за забрану НСФ поднели смо госпођи Доловац као озбиљан предмет. Нисмо написали – желимо да га забраните, молим вас то преформулишите у ваш предлог, јер је то један од путева да се реагује ка Уставном суду који треба да одлучи о забрани деловања НСФ. Поднели смо озбиљну пријаву на четири стране, практично готов предлог, са свим аргументима у корист наше иницијативе, међутим до данас нисмо добили никакав одговор, као и на друга питања која сам упутила госпођи Доловац. Она као републички јавни тужилац има надлежност и могућност да у сваком тренутку извуче предмет од поступајућег тужиоца и да иницира додатне радње, да га преузме, да га убрза или предложи додатне истражне радње. А она се завукла у неки конфор или, можда грубље, али јасније – у мишју рупу. Сматрам да је управо она уско грло када је реч о поступањима тужилаштва у свему што видимо да је штеточинско у Србији. А тужилаштва су кључна. Међутим, републичка јавна тужитељка не само да није мени одговорила, него ни медијима, бројним организацијама које су јој се такође директно обраћале поводом мог „случаја“, као нпр. Женска платформа за развој Србије. МУП је до сада општио са мном бар