Недостаје само старац Фочо
ЈОВО БАКИЋ, ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА
Вучић ће једног дана отићи, баш као некоћ Милошевић, али ако систем остане исти или сличан, онда остаје „још само пар година за нас“. Oсновни проблем лежи у олигархијско-мафијашким структурама друштва, којима припада како власт тако и већи део опозиције
За само две године, ако се стрпимо, биће боље. Понавља то од 2012. наовамо бивши председник Владе и садашњи председник Републике Србије. Другим речима, следеће године ништа не треба очекивати, али оне тамо очекују нас опипљива побољшања животног стандарда. Досад је давање оваквих, суштински врло јефтиних, обећања урађало плодовима неодговорне власти.
Но, шта је то што је обележило 2017? Чега ћемо се присећати и у наредним годинама? Да ли су то лажна обећања најмоћнијег човека у Србији или његове тривијалне, а масне и лако оповргљиве, лагарије о највишем привредном расту, платама и пензијама у региону, док свима заправо гледамо у леђа? Или, можда, чињеница да је, након пет година на челу Савета за националну безбедност, одлучио да на то место постави поверљивог „Небојшу из Београда“? Тако ће министар унутрашњих послова, познат по надимку који прецизно оцртава његов карактер, истовремено усклађивати рад служби безбедности. Другим речима, именован је како би Вучић наставио да ради исти посао, а држава остала у раљама мафије. Зацело ће, имајући написано у виду, и Вулиновa дарежљива тетка из Канаде остати трајно запамћена.
Дакако, измештање споменика Димитрију Туцовићу и постављање, уместо њега, музичке пинк-фонтане на београдској Славији остаће запамћени, али и њено саобраћајно преуређење, од којег се, напослетку, одустало. У том контексту, потпуни колапс саобраћаја и последични зулум над грађанима, који је у Београду трајао током већег дела 2017, никако се не сме ни заборавити ни опростити. Наиме, градска власт је, услед чињенице да апсолутно ништа у корист Београђана није урадила за последње четири године, када је схватила да градски избори следе у 2018, навалила да истовремено раскопава и асфалтира дотад сасвим запуштене, разроване и излокане улице како у центру тако и на ободима града. Но, пошто се доцкан присетила да Славију темељније преуреди, како би убрзала и олакшала саобраћај, одустала је, јер не може све да стигне до градских избора на пролеће. Уместо тога, платила је Аци Лукасу, пајташу Малога, више но свим његовим претходницима прошлих година заједно, нашим новцем, да арлауче на звезде поводом Нове године.
Ни у 2017. нисмо формално сазнали ко је бесправно развластио сиротињу рају претпрошле године у Херцеговачкој. Наравно, суштински добро знамо ко је „комплетан идиот“, а зна и председник Вучић, пошто му је он најближи сарадник. Не лези враже, сазнали смо, на несрећу од председника наше републике, сведене на његову сопствену прћију, да он „комплетног идиота“заправо сматра најбољим градоначелником у историји Београда (мртва трка с легендарним Бранком Пешићем). Према томе, тандем Кучук Мали-Аганлија Весић, вероватно уз придруженога Мула Шапића, кандидују се за наставак систематског уништавања града и развлашћивања градске сиротиње у корист танког слоја богаташа. Недостаје само старац Фочо од стотину љета. Знајући потенцијале власти у промовисању „комплетних идиота“, „слина“и њима сличних напредних људи, може се и такво појачање очекивати.
Напослетку, оно што највише брине јесте чињеница да се основни друштвени проблеми – депопулација; статус банана-државе у којој њен председник јавно заступа интересе великих страних корпорација; нечовечно израбљивање радника у предузећима богаташа које Влада помаже парама домаће сиротиње (пореских обвезника); власт мафије над државом; политичко-мафијашка манипулација Црвеном звездом и Партизаном; масовно рекетирање пословних људи и преузимање њихових послова које спроводи „породица“; запошљавање нестручних страначких кадрова; међу младима све раширеније националистичко шарлатанство и морална тупост, везани за тумачење даље и ближе националне прошлости – преносе и у наступајућу годину.
Вучић ће једног дана отићи, баш као некоћ Милошевић, али ако систем остане исти или сличан, онда остаје „још само пар година за нас“. Наиме, ауторитарност ове двојице вођа не сме да замагли чињеницу да основни проблем лежи у олигархијско-мафијашким структурама друштва, којима припада како власт тако и већи део „опозиције“, на периферији светског капиталистичког система.
Читаоцима НИН-а желим много среће у 2018!