Кључ за врата успеха
ПРОФ. ДР ДРАГАН СОЛЕША, ДЕКАН ФАКУЛТЕТА ЗА ЕКОНОМИЈУ И ИНЖЕЊЕРСКИ МЕНАЏМЕНТ
На Факултету за економију и инжењерски менаџмент (ФИМЕК) с поносом истичу чињеницу да имају 16 акредитованих студијских програма, од тога 8 студијских програма основних академских студија, 5 студијских програма мастер академских студија и 3 студијска програма докторских студија. Не мање важна је и чињеница да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја акредитовало факултет за обављање научно-истраживачке делатности у два научна поља: друштвено-хуманистичко и техничко-технолошко поље, чиме је овај факултет ушао у одабрану групу малог броја факултета у Србији који имају акредитацију за два научна поља. На овај начин факултет је подигао опште и посебне компетенције и у оштрој конкуренцији са државним факултетима обезбедио престижно место у друштву најбољих научно-истраживачких високошколских институција.
„Факултет за економију и инжењерски менаџмент уложио је велики напор како би наставу и, уопште, целокупан режим студија осавременио и прилагодио захтевима савременог доба, при чему је сачувао оно најбоље што је наслеђено из прошлости. Колико је то био тежак, али и величанствен и инспиративан задатак, знају сви на Факултету за економију и инжењерски менаџмент“, каже у разговору за НИН декан Факултета за економију и инжењерски менаџмент проф. др Драган Солеша. „Колико смо у том послу успели најбоље ће показати време које је пред нама и студенти – најоштрији и најправеднији критичари нашега рада. Наш циљ је да Факултет за економију и инжењерски менаџмент заузме престижно место у систему високог образовања Србије, али и да у међународним оквирима постане важан сегмент размене студената и наставника у овом делу Југоисточне Европе.“
С обзиром на чињеницу да половина знања које данас неко стиче вероватно неће бити употребљиво за деценију-две, зашто би млади уопште студирали и улагали толико енергије, времена па и новца за своје образовање?
Сматра се да је у данашњем друштву кључни покретач развоја и промена – знање. На тој основи гради се визија „друштва којe учи“. То је друштво будућности и циљ који треба постићи образовном политиком. Истраживања показују да је визија друштва 21. века учење и знање. Знање је основна валута 21. века, а управљање тим знањем је умешност квалитета савременог менаџмента. Ова чињеница подразумева да се у друштву знања мења некадашњи идеал образовања, разумевање процеса образовања, његових циљева, места и начина на који се оно одвија. Приоритети у друштву знања постају: спремност појединца да учи и усавршава се током читавог живота, одабир и усвајање правих информација, примена стеченог знања у новим ситуацијама, развијање радозналости, критичке свести, креативности, комуникативности, самосталности, социјалних компетенција, управљање сопственим процесом учења и слично. Право на образовање постаје фундаментално право, а доступност образовања схвата се као кључни предуслов изградње демократског друштва. Јасно је да без образовања нема друштвеног напретка. Образовање је један од основних стубова на које се ослања свако друштво. У таквом окружењу неопходно је да млади људи буду способни да уоче, дефинишу и креирају нова решења проблема; да умеју да комуницирају и сарађују; да су у сваком тренутку отворени за промене и нове могућности; да су оспособљени да самостално доносе одлуке и спремни да преузму одговорност за сопствено образовање и управљање сопственим животом. Данашња генерација младих припада тзв. алфа генерацији, која захтева нови приступ учењу. Моја порука младим људима је да је улагање у сопствено образовање инвестиција која има далекосежне позитивне ефекте, и то су увиђали и многи појединци и друштва пре нас.
У том контексту – које услове и могућности образовања студентима пружа Факултет за економију и инжењерски менаџмент?
Један од најтежих проблема који ће савремени образовни систем морати да реши јесте оспособљавање за учење током целог живота. Наиме, брзо решавање проблема, брзо проналажење информација, њихова обрада и употреба, као и ефикасно складиштење тих информација, већ данас се намеће као један од основних задатака у едукацији и васпитању савремене личности. Управо на ФИМЕК-у наставници и асистенти припремају студенте за живот у учећој цивилизацји - студенти на нашем факултету стичу способност преношења сложених идеја, способност решавања сложених проблема, као и способност сналажења у нејасним ситуацијама.
Образовну парадигму данас на ФИМЕК-у чине три међусобно условљена и повезана принципа: мале групе, разговор и практичан рад. Рад у малим групама је добар предуслов за успешан духовни развој и усвајање знања. Мале групе су предуслов и за плодотворан разговор. Практичан рад на факултету и компанијама као партнерима представља начин усвајања појмова и чињеница које имају смисла. Наш принцип усвајања знања кроз рад је да појединачно претходи општем. Знање, дакле, видимо као информацију у изворном контексту.