Зашто б`ш Бела Паланка
Или: ако нови годишњи циклус почиње 22. децембра, зашто онда Срби упорно славе Нову годину 13. јануара
Ајде да вам одмах честитам наступајућу Нову годину, мада је она почела још прошле седмице, хоћу рећи 22. децембра! Да, тада је била зимска краткодневица, тада је почео нови годишњи циклус и, тада се, наводно, родио Исус. А по нама староверцима, тада младо Непобедиво Сунце почиње да нараста и дан је за читав минут дужи од свог претходника, а ноћ за минут краћа. То, можда, православцима и није много важно, али за нас староверце то веома значи јер тада у телу почињу да се буде животне радости којима се они радују тек 13. јануара. Касните, касните, Срби моји, не само за Европом. Касните и за собом!
Елем, прошлог четвртка, дочекао сам са Биљом нову 7527. годину. Било је скромно уз ћевапе и љуте кобасице заливене Николиним вином. Сачекали смо поноћ, а онда изашли на терасу. Стадион ФК Обилић био је у мраку, изнад њега светлуцали су тужно само прозори Централног затвора, а низ Улицу господара Вучића (не овог што је тренутно шеф државе) завијала је панично једна „марица“допремајући у ЦЗ неког тешког криминалца, можда свежег убицу који је ту, негде, на Врачару или Сењаку скратио живот некоме коме није писано да уђе у Европску унију.
А онда ту, на тераси мог стана, као за Богојављење, над отвореним небом, нисам ни знао шта себи да пожелим: да ли Нобелову награду или да се без ње упутим, што пре, ка Сиријусу где, углавном, станују знаменити Срби.
Када је свануло, пожурио сам на сува весла у паркићу у Видовданској. Али, седло на веслима било је мокро од неке кишице, па сам из корпе за отпатке извукао неки таблоид са Синишом Малим на насловној страни. И таман сам га ставио под гузицу, кад, тирули, тирули, пишти ми морбидни! И шта ће бити? Подсећају ме из Беле Паланке да је те суботе промоција прве збирке прича осамнаестогодишњег Николе Тошића, „чуда од детета“, ваљда наследника Боре Станковића. И пошто сам обећао да ћу, по сваку цену, на тој промоцији говорити, скочим као опарен са весала, а да нисам стигао Дунавом ни до Шварцвалда. Наврат-нанос, да стигнем за пиротски „Престо“који из престонице до Беле Паланке нигде не стаје!? Добро, прави „Престо“пишпаузу код „Тита“на осамдесет километара пре Ниша. Шеткам се испред „Тита“, и, смишљам шта да кажем о Тошићевој збирци прича Зашто б`ш Бела Паланка? То је, пак, наслов једне приче која говори о Муса-паши који се, на силу, оженио младом белопаланачком лепотицом, иначе, ћерком сувовпланинског хајдука. А хајдук, чувши да Турчин хоће да му ћерку води за Стамбол сишао је са Суве планине да Муса-пашу убије. Али, гле, Муса-паша убије хајдука. Тада се несрећна невеста удави у белопаланачком врелу. А била је бела, прелепа и Муса-паша, одлазећи из вароши од туге даде јој име Бела Паланка.
К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, брише лице од суза па каже: „Заиста, прича је потресна! Али, чуо сам да су се, у белопаланачком крају, прва новорођенчад убијала пошто су турске паше и аге имале право на прву брачну ноћ са било којом српском невестом. Зато у твом хајдучком крају поред цариградског друма и није било јаничара већ само хајдука. Док је, рецимо, Махмуд-паша Анђеловић из Новог Брда са Косова, још као дете одведен у Стамбол и тамо постао, чак, и велики везир! Он је освојио и Константинопољ и, борбом прса у прса, лично убио последњег ромејског цара Драгаша који је, такође, био српског порекла! И, све стрепим да ће и твој Алек, за потребе НАТО-а да се реши русофила Дачића“.
Овде и моја Црна има шта да дода: „За мене би још већа српска несрећа била да Харадинај насрне на Тачија! Јер, шта ако се испостави да су и они Срби!? Као што знаш, Срби ничу и тамо где их не посејеш, а онда славе Нову годину како им неко са стране нареди“!