ШИРОК ПРОСТОР ЗА ЗЛОУПОТРЕБЕ
Тежиште закона би ваљда морало бити на заштити, а не на ограничавању права грађана у корист органа безбедности. Трагикомично је да повереник не сме да буде члан удружења филателиста, док високи државни функционери масовно „замрзавају“страначке функције
Родољуб Шабић
Недавно је, коначно, на јавну расправу стављен Нацрт закона о заштити података о личности. Кажем коначно, будући да је већина већ заборавила да је Радна група Министарства правде овај посао требало да заврши још средином 2013!
И, мада су ову невероватну доцњу неки од протагониста „објашњавали“тим да нам је „квалитет важнији од брзине“, на Нацрт закона се, са становишта предмета, садржине, методологије, чак и елементарне номотехнике, може и мора ставити веома велики број примедаба.
Прво што пада у очи је да Нацрт оставља потпуно нерегулисаним неке посебне облике обраде података (видео-надзор или директни маркетинг) који су у досадашњој пракси изазивали велики број проблема, а да несхватљиво много простора посвећује само једном посебном облику обраде података. Огроман број (чак 59) чланова тиче се обраде коју врше „надлежни органи“ради „гоњења учиниоца кривичних дела, извршења санкција и заштите од претњи јавној и националној безбедности“. Врши се изузимање од општег режима заштите, а не прецизира се на које се конкретно органе ово односи, ни у којим поступцима и поводом којих радњи, па се оставља забрињавајуће много простора за
разна „креативна“тумачења, самим тим и злоупотребе.
Уз дужно поштовање према значају јавне и државне безбедности, морало се и могло пронаћи адекватније решење. Тежиште Закона о заштити података о личности ваљда мора бити на заштити права грађана, а не на ограничавању права у корист органа безбедности.
Што се самог повереника тиче, он добија нове, обимне обавезе. Истина, без средстава за њихово извршавање. Слично, добија и нова „овлашћења“. Предвиђа се да ће изрицати новчане казне на основу „прекршајног налога“. Само, према Закону о прекршајима, прекршајни налог се издаје када је за прекршај предвиђена само новчана казна у фиксном износу, што није случај. И што је најбитније, повереник уопште нема овлашћење да води прекршајни поступак!
За саму личност повереника, предвиђају се ограничења, каква у нашем правном поретку нису предвиђена ни за једног носиоца јавне функције, нити су било кад постојала. Поверенику би, тако, уз остало, било забрањено да буде члан било ког удружења (филателиста, нумизматичара, љубитеља животиња...), што је не само без преседана, него и сасвим апсурдно, готово трагикомично, посебно у земљи у којој се високим државним функционерима дозвољава да „замрзавају“функције, чак и чланство у политичкој странци. Да „ситницу“да је за повереника предвиђена забрана очигледно супротна члану 55 Устава, и не спомињемо.
Некако „успут“, укида се функција заменика повереника за заштиту података о личности. Додуше, с обзиром на то да је то очигледно супротно реалним потребама, а да се не наводи никакав аргумент за то, остаје дилема је ли реч о намери или о (дилетантској) омашци.
У највећем делу, Нацрт закона је заправо само превод одредаба Опште уредбе о заштити података 2016/679 и њихово некритичко преузимање без нужног прилагођавања правном систему Србије и постојећим правним институтима, ни онда кад је то неопходно. Стога, недостају конкретна решења у случају када Општа уредба даје могућност, односно налаже избор између два или неколико могућих. Стога, такође, и бројни нејасни и непрецизни појмови који изазивају мноштво дилема у вези са најважнијим питањима примене одговарајућих поступака управне, управно-судске и судске заштите.
Посебна специфичност Нацрта су предугачке, нејасне, конфузне и тешко разумљиве норме. Оне су, уз остало, разлог због кога би овакав закон био изузетно тешко применљив, практично неприменљив. У мишљењу које сам доставио предлагачима, то сам, уз друге примедбе, елаборирао на чак неколико десетина страна. Знам и разумем да ће мало ко бити расположен да то све чита, али да „на срећу“и не мора. Нека прочита само једну од мноштва сличних реченица, нпр. ону којом почиње чл. 40. Нацрта закона: „Права и обавезе из чл. 21, 23, 24, 26, чл. 29. до 31. члана 53. и члана 5. овог закона, у мери у којој се одредбе члана 5. односе на остваривање права и обавеза из чл. 21, 23, 24, 26, чл. 29. до 31, члана 33. и чл. 33. до 39. овог закона, могу се ограничити законом ако та ограничења не задиру у суштину основних права и слобода и ако је то неопходно и представља сразмерну меру у демократском друштву у циљу… остваривања потраживања у грађанским стварима.“
Кад је прочита, ваљда ће му бити „све јасно“.