БЕНОНОВА ВАТРА И ТРАМПОВ БЕС
Како је једна књига запалила Америку
Да стара пословица о „невољи која никад не долази сама“, не мора бити пука реторичка поштапалица којом се најчешће ирационално објашњава неповољан след догађаја у кратком временском периоду, могао се минулих дана уверити и амерички председник Доналд Трамп. Ако је узрок пожара у његовом пословном торњу у Њујорку, како наводе медији, квар на инсталацијама, ватра у Овалном кабинету коју је изазвала књига Ватра и бес – унутар Трампове Беле куће, аутора Мајкла Волфа, могла би да изазове знатно озбиљније „опекотине“од оне њујоршке у којој су две особе повређене. А да ствар до краја изгледа цинично – реч је о истом торњу у коме су се јуна 2016, дакле, пре него што је Трамп постао председник Сједињених Држава, састали председников син Доналд Јуниор, Трампов зет Џаред Кушнер, његов
тадашњи шеф кампање Пол Манафорт и руска адвокатица Наталија Веселњицка која је Трамповом тиму требало да достави доказе о наводним везама противкандидаткиње Хилари Клинтон с високим руским званичницима. Од доказа није било ништа, а читав догађај послужио је као моћно оружје у доказивању тезе да је Америка добила председника по жељи Москве. Дакле, Доналд Трамп – made in Russia.
Није, међутим, за Трампа највећа невоља ни то што га Мајкл Волф, аутор књиге засноване на 200 интервјуа с председником, његовим најближим сарадницима и члановима администрације, у појединим деловима приказује у најмању руку као инфантилно, себично и не нарочито интелигентно биће. Тако се на једном месту цитира мејл шефа националног економског већа САД, који
је кружио Белом кућом а у коме се наводи да „председник ништа не чита – ни меморандуме, ни кратке папире о политици, као и да са састанака са светским лидерима устаје напола јер му је досадно“.
Много опасније за Трампа је то што је пожар у највећој мери подметнуо његов идеолошки творац и бивши главни стратег у председниковом кабинету – Стивен Бенон. То што Бенон – моћна фигура десне Америке, након више од недељу дана од избијања скандала у саопштењу наводи да се његови коментари о састанку Трампа Јуниора и осталих сарадника с руском адвокатицом које је окарактерисао као „издајничке“и „непатриотске“, заправо односе на шефа кампање Манафорта има ефекат сакупљања конфета бачених с врха Трамповог торња и не делује нимало искрено.
„Жалим што је моје одлагање да одговорим на нетачно извештавање у вези са Доналдом Млађим скренуло пажњу са историјских достигнућа председника у првој години његовог мандата“, наводи се у саопштењу Бенона, у који је први имао увид сајт Аксиос. Бенон је изразио „непоколебљиву“подршку Трампу и његовој агенди. Али, како истиче Гардијан, он се није извинио, нити је демантовао остале изјаве цитиране у књизи, а међу њима је и она у којој ћерку Доналда Трампа Иванку назива „глупом као цигла“.
Али ако Беноново „покајничко“саопштење не делује искрено онда прва Трампова реакција изгледа потпуно лажљиво. „Стив Бенон, нема ништа са мном нити са мојим председништвом. Када је смењен, не само што је изгубио посао, већ је изгубио и разум. Стив не представља моју базу – он је ту само ради себе самог. Бенон је имао веома мало везе с мојом историјском победом коју су омогућили заборављени мушкарци и жене ове земље“, навео је Трамп у саопштењу које је пренео Ројтерс.
Истина је, заправо, сасвим другачија. Управо је Бенон, једна од перјаница Алт-рајт покрета и човек који стоји иза радикално десничарског портала Брајтбарт њуз, створио његов популистички, антиестаблишмент имиџ и реторику која се изузетно добро примила код бирача. Поштено говорећи, Трамп је био Бенонов мегафон током председничке кампање. Нападима на Волстрит, крупни капитал, изливима гнева према неморално богатом естаблишменту и позивима на окончање америчког глобалног интервенционизма нису могли одолети ни поједини Обамини гласачи, а камоли бирачи из руралних, осиромашених средина. Без Бенона не би било ни Трампа председника и данас бисмо, скоро извесно, у Белој кући гледали прву жену председницу у историји САД.
Сасвим се је, онда, смислено запитати како је дошло до тако дубоког раскола између најближих сарадника и да ли потенцијал за Трампово рушење заправо много више лежи у његовим некадашњим саборцима него у демократама који, поштено говорећи, осим наратива у коме дим готово сигурно сугерише ватру немају неких непосредних доказа о директном председниковом шуровању с Русима? То што су се његов син, зет и Пол Манафорт срели с руском адвокатицом засада говори само о томе да је Трампов тим био спреман да у кампањи игра прљаво. Али шта је ту ново и зар исто не важи и за другу страну.
Али, када Бенон у књизи Мајкла Волфа описује његову метаморфозу у тренутку када је сазнао да је постао председник наводећи да се у мање од сат времена збуњени Трамп претворио у Трампа у неверици и престрављеног Трампа, па све до коначне трансформације у човека који је веровао да заслужује и да је потпуно способан да буде председник САД, онда је свакако у питању озбиљна игра. Није далеко од памети ни теорија по којој некадашњи главни стратег покушава да спасе своју главу у истрази о умешаности Русије у изборе, посебно ако се има у виду да су бивши саветник за националну безбедност Мајкл Флин и саветник за спољну политику Џорџ Пападопулос већ признали да су лагали ФБИ о својим контактима с Русима. Могуће је и, како се наводи у Волфовој књизи, да је Бенон био жртва сталне и исцрпљујуће борбе за моћ у Белој кући чији су актери, поред њега, били управо Кушнер и Манафорт.
Биће, ипак, да је Бенон кључну грешку направио рачунајући на Трампову захвалност за све што је учинио током кампање. Чак и политички незграпном председнику врло брзо постало је јасно да су идеје које пропагира његов стратег одвећ радикалне и да ни на који начин не смеју бити део официјелне агенде Беле куће. Бенонова идеологија припада маргини, а Трамп је постао, ма како то парадоксално звучало, део политичке елите, Бенон је маркетиншки маг, али и одметник, опортуниста и десничар новог кова, Трамп је одувек био естаблишмент - део мочваре у којој је постао мултимилијардер. Разуме се, никако не би било логично да ту мочвару сада исушује. Кратки боравак у кабинету, а затим изненадни отказ Бенону најбоља су потврда ове тезе. Није онда тешко ни закључити да Бенон преко Волфове књиге, дубоко повређен, покушава да отвори нови фронт који ће сасвим разоткрити Трампову позицију.
Наиме, није нека новост да је Трамп екстремно непопуларан у Сједињеним Државама. Према последњим истраживањима, он ужива подршку 29 одсто бирача, а међу њима је и свакако значајан проценат Алт-рајт покрета који му је у доброј мери трасирао пут до Беле куће. Повратком на Брајтбајт њуз, Бенон, по свему судећи, жели да покаже ко је издао идеје које су Трампа и увеле у Овални кабинет. Сасвим је разложно рачунати да ће десничарски кругови додатно ускратити подршку Трампу и тиме учинити да једини модел опстанка види у огољеном везивању за естаблишмент.
Али то не би био само Трампов дефинитивни политички крај, већ врло извесно и Бенонов нови почетак. И то богзна с каквим амбицијама. Уосталом, да ли бисте се у лето 2016. кладили да ће Трамп победити Хилари Клинтон?
Повратком на Брајтбајт њуз, Бенон, по свему судећи, жели да покаже ко је издао идеје које су Трампа и увеле у Овални кабинет