Иван Клајн
Ко би их све „испописао“...
Крајем јуна ове године у Политици, у својој рубрици Слово о језику, др Рада Стијовић коментарисала је наслов једног новинског чланка: „Ружић испреговарао министарство екологије“. Објаснила је да је тај наслов граматички погрешан, јер преговарати није прелазан глагол (не преговарамо нешто, него о нечему), па ни изведени глагол испреговарати не може бити такав. Правилно би било „Ружић преговорима дошао до министарства екологије“или „Ружић на основу преговора оформио министарство екологије“, али се дотичном новинару то очигледно чинило предугачко за наслов.
Овде нас занима сам глагол испреговарати. Као и многи други изведени префиксом из- из трајног глагола, он означава радњу која после више покушаја, на више места или на разним објектима, коначно бива остварена. Таквих глагола има безброј. Да останемо само на онима с почетком на „исп“, у Матичином Речнику из 2011. наћи ћемо исподвлачити, испоклањати, испоразболевати се, испремештати, испрескакати, испробијати итд. итд., уз то и неке мање уобичајене као исперутати се, исподизати, испозајмљивати, испропадати и друге. Глагола испреговарати, међутим, нема ни овде ни у шестотомном речнику, иако га сви разумемо и јасно нам је шта значи.
И то није све. Ја сам се потрудио да смислим неколико реченица са глаголима овог типа, на пример: „Кад ли је стигао да испарафира толике документе?“, „Сви су се међу собом испосвађали“, „Ако треба, испломбирајте ми све зубе, али вештачку вилицу нећу“, , „Радио сам данима, али сам успео да испрекривам све рупе“, „Док све ђаке испрозивам, прође пола часа“... Има их бар још два пута толико, и сложићемо се да су све то нормалне српске реченице, али ни ових глагола, горе означених курзивом (па ни оног који сам под наводницима употребио у наслову), нема ни у једном речнику.
Значи ли то да су нам речници непотпуни, застарели, или да речи којих у речнику нема не смемо употребљавати? Ни једно ни друго. То само потврђује да је творба речи жив процес, да се нови префиксални глаголи по аналогији граде из дана у дан. Кад постану чешћи у употреби, сигурно ће ући у тзв. корпус (скуп текстова и снимљених говора који служе као база за једнојезичне речнике), па ћемо у неком од будућих издања наћи и ове речи које засад недостају.