Величанствени на пролеће
Седморица величанствених – Бринер, Меквин, Бронсон и остали – имали су много егзистенцијалних брига, али извесно нису морали да брину о томе сматра ли их неко довољно комерцијалнима; њихово је било само да вешто пуцају. И фестивал документарног филма Седам величанствених погађао је мету, кажу познаваоци, али то више није довољно. Од првог хица, 2005, Сава центар је тај фестивал организовао барабар са фестивалским тимом, али пред овогодишње, четрнаесто издање, управа највећег конгресног, пословног и културног центра Србије саопштила је да ће убудуће делати искључиво комерцијално. Стога је и тиму понудила да Сава центар закупи, за шта фестивал пара, наравно, нема. Директор фестивала Зоран Поповић подсећа да ни пре тринаест година није пуцао насумице када је изабрао Сава центар за смештај Седам величанствених.
„Наша замисао зависила је од услова приказивања. Идеја нам је била да изузетне филмове гледамо у изузетним условима, у најбољем биоскопу који код нас постоји. Гости из иностранства увек су били задовољни и биоскопом и атмосфером и бројем гледалаца, које нису често виђали ни на светским фестивалима.“
Један од првих документараца међу београдских Седам величанствених те 2005. био је Грађанин Берлускони, филм за који је селектор фестивала, Данац Туе Стин Милер, тада рекао да сигурно никада неће бити приказан у Италији, у чему је био у праву ако изузмемо његово емитовање на једном америчком сателитском каналу који је стизао до Италије. Човек би лако могао да помисли да су садашње невоље Седам величанствених закаснела освета грађанина Силвија, типа који је отелотворење комерцијализације свега, од фудбала до политике. Зоран Поповић пак додаје да му се чини да се из године у годину потискује чињеница да је Сава центар између осталог и биоскоп светског реномеа, и да немамо много таквих. Обећава ипак да ће се потрудити да фестивал преживи.
„Дали смо себи време да размотримо шта нам се нуди. Решење за простор покушаћемо да пронађемо у првој недељи фебруара како бисмо стигли да фестивал организујемо на пролеће.“