ЖИТИЈЕ ВАЦИЋЕВО
25. минут
Миша Вацић не може да се пожали на 2017. годину, бар што се тиче медијске пажње. Давно заборављени и у међувремену правоснажно осуђени лидер покрета „1389“у фокус је доспео већ крајем 2016, када се сазнало, првенствено захваљујући томе што се хвалисао по друштвеним мрежама да је запослен као саветник у Канцеларији за Косово и Метохију.
У наредним месецима он и шеф му Марко Ђурић никако нису могли да се договоре међусобно, а Ђурић ни сам са собом, да ли је Вацић уопште запослен у Канцеларији или не. Оно око чега је договор на крају постигнут јесте да Вацић, ипак, тамо престане да ради, чак и ако није био запослен. А ако питате Ђурића, није. Добро, можда јесте. Мало. Али малкице само, ништа страшно.
Међутим! Ни између поменутог открића и отказа Вацић није мировао. Најпре се, половином прошлог јануара, патриотским, „Косово је Србија“возом провозао до Рашке, што је још било и добро, пошто је његов шеф Ђурић због неких баш неодложних обавеза морао да сиђе већ на Топчидеру.
А онда је крајем јануара јуначни Миша на мегдан изашао Мињи Милетић на телевизији Н1. Боље да је отишао у Зоолошки врт и главу гурнуо у чељуст медведа. Овај сада већ епски телевизијски спектакл, који ће по количини приказаног блама тешко бити икада надмашен, остаће упамћен по томе што је Миша без грешке газио чак и на мине које је било врло лако заобићи, попут „Ко вас је звао да будете саветник у Влади“? После низа детонираних глупости, Вацић је најзад завапио „Могу ли да добијем чашу воде?“, што је водитељка глатко одбила.
Иако је воду на крају добио, јунак од деснице из студија је отишао изнурен и измучен, а убрзо га је сачекала нова невоља. После само неколико сати добио је отказ у истој оној канцеларији у којој није ни радио.
То му, ипак, није сметало да се са британским десничарима Ником Грифином и Џимом Досоном шетка по Палати „Србија“и фотографише се, за шта је јавност сазнала опет захваљујући Вацићевој склоности ка хвалисању. Јер, чему посао у Влади и шеткање по државним институцијама ако за то нико не зна?
Тако долазимо до Мише Вацића данас. Он намерава да учествује на београдским изборима. У те сврхе формирао је Српску десницу, а свечаности је присуствовао и потпредседник Главног одбора СНС-а Миленко Јованов. О програму нису много говорили, али верујемо да би неке од тачака могле бити расељавање ЛГБТ популације, протеривање миграната, покрштавање других вера, асимилација националних мањина, а добро би дошао и неки ратић, није се одавно овуда поштено запуцало.
Да је Вацић заиста већ имао неке овакве идеје на уму, показао је пре неколико дана у твиту у којем, најављујући интервју који је дао за један сајт, каже: „Војска Србије спремна: Шиптари нападну, за три сата узимамо север!“
На питање једног твитераша ко ће да иде у војску и ко ће да ратује, Миша Вацић је одговорио: „Твоја деца ће да иду. Ја ћу их лично мобилисати.“
Одијум корисника Твитера који је уследио ретко се виђа, а ако ништа друго, Вацић је макар могао да попије колико год воде жели док је читао низове твитова у којима му топло саветују да не призива рат, а ако већ мора, онда да у њега не шаље туђу децу већ – себе.
Не знамо колико је овај бриљантан младић – рече нико никад – научио док је радио у канцеларији Марка Ђурића, али знамо шта сигурно није научио. Не користи друштвене мреже ако не знаш. А ако баш мораш, онда лепо одреши кесу, плати који милион и једноставно пусти друге да буду паметни за тебе. Бар колико је то могуће.