НЕ ПРОДАЈЕМ ДУШУ ЂАВОЛУ
АЛЕКСАНДАР ШАПИЋ
Да будем градоначелник је предуслов за разговор о формирању власти, али не и једини да бих са неким ушао у постизборну коалицију. Рекао сам – уколико се не договоримо око стратешког развоја Београда, локалних ствари, могу сто пута да ми понуде да будем градоначелник, од договора нема ништа
Уаприлу 2016. Александар Шапић је у најмногољуднијој општини у Београду, Новом Београду, освојио скоро десет посто гласова више од напредњачке листе, након чега је формирао власт са радикалима. Са сличним рецептом – групом грађана у које има поверења, сада наступа на београдским изборима и један је од кандидата за кога истраживачи јавног мнења немају ни најмању сумњу да ће прећи цензус. Нисте намеравали да снимате спотове, али сте добили „улогу“у напредњачком покушају да се опозиција извргне руглу. Пристали сте на његово емитовање, да ли вам је то донело или однело поене?
Не знам. Против мене се већ годину и нешто дана води капиларна кампања на свим нивоима, од летака на улици и сандучићима, преко наменских портала који само о мени износе лажи, а то онда преузимају већи медији, па све до константних контрола последњих годину и по дана у Општини, свих могућих градских инспекција и полиције. Не постоји папир који није прегледан, или особа у општини која није била бар десет пута на разговору у полицији. Имали смо и изношење поверљивих информација и њихово пласирање у јавност преко тих дивљих портала. Наше правобранилаштво ми је рекло да ћемо направити кривичне пријаве против буџетске инспекције пошто сумњају да су они директно кршили закон. О томе нисам много причао, зато што овде у јавности сви кукају. И ко треба и ко не треба. Ћутао сам и трпео. Тако да је тај спот толико мизеран у односу на оно што се против мене ради већ више од годину дана.
Није проблем, с обзиром на инсерт из италијанског филма о вама који сте пустили на Твитеру, где се подсећа да сте као ватерполиста били такав нападач да су двојица морала да вас чувају.
Није за поређење. Ако погледате све што сам радио и говорио последњих година, видећете да сам остао при истим ставовима. Нећете чути да нападам, клевећем, вређам. Смета ми што овде не постоји ствар коју, рецимо, уради владајућа коалиција коју смеш да похвалиш, а да те не прогласе њиховим. Исто важи и за опозицију. Овде је све црно-бело и у томе свему неко профитира, а грађани дебело губе.
На пример?
Ево пример локалних избора. Направљени су национални. Нико не зна зашто. Главна је тема да ли ће Вучић да падне, иако он неће пасти, и да СНС изгуби власт након београдских избора. Увукли смо председника државе у кампању и то на инсистирање опозиције, говорећи „рушимо Вучића“, а Београд годинама воде Весић и Мали. Са друге стране, у овом моменту ширимо добре међукомшијске односе у региону, што је за похвалу, а овде на све начине ђубримо једно стање ме-
ђусобне мржње и скоро рата међу нама. Нећу да учествујем у томе. Ако се испостави да је људима потребна та врста стања свести и емоције да би гласали за некога, онда за мене слободно нека не гласају.
Прво сте рекли да нећете сарађивати са СНС, онда и са Доста је било. С ким мислите да остварите план о руковођењу Београдом, ако узмете у обзир изборне прогнозе?
Не знам. Ја сам пре свега човек. Ако неко очекује да погазим своје достојанство, карактер, емоцију, васпитање, зарад вођења Београда, тај нека не гласа за мене. Овде сам да пробам нешто да урадим, али не да продам душу ђаволу. Опет не значи да ћу дозволити да ме било ко, извините на изразу, маже фекалијама, штавише.
Кажете - нема сарадње са СНС зато што су ми радили то и то...
Појединци из СНС су ми то радили много дуже, али тада сам јасно рекао – има појединаца у свим странкама са којима ни цвеће садио не бих. До тада се још СНС није био декларисао иза тог понашања. Могао сам да имам основане сумње и за летке и за портале и за слање свих инспекција, полиције, али и даље су то били појединци. Могао сам да кажем да нећу с појединцима, али сам морао да останем при свом уверењу да са одређеним организацијама које званично не прекрше правила понашања, могу да разговарам о локалној политици, јер и излазимо на локалне изборе, а не на републичке. Е од момента кад СНС званично почиње да користи терминологију коју су користили ти појединци и потписује саопштења која шаљу у јавност, то ми је било сасвим довољно да искључим могућност сваког договора са њима, јер не могу са онима који се понашају супротно мом уверењу.
Нисте приметили да су то радили и другима?
Потпуно је природно да имам став у односу на понашање према мени и сходно томе да вучем одређене потезе. Оно што се ради другима, могу да приметим и јавно осудим, али је на њима како ће се поставити и понашати. Било би мало неприродно да је другачије. На крају крајева, људи различито реагују на притиске, неки њима подлегну, а неки не. Па ушли сте у политику, а СНС влада овом земљом на начин да се и сами жалите да не можете нигде да кажете ништа.
Водим рачуна да у јавном послу за ствари за које немам доказ не износим оптужбу. Пет година понављам да је Београдска хроника постала брука и срамота од емисије, да се претворила у страначку хронику, и да Нови Београд третирају као да не постоји. Исто је и у случају Студија Б. Али не могу то да говорим у име других, већ само себе и своје општине.
Још увек важи онај услов за договор - да будете градоначелник?
Да будем градоначелник је предуслов за разговор о формирању власти, али не и једини да бих са неким ушао у постизборну коалицију. Рекао сам – уколико се не договоримо око стратешког развоја Београда, локалних ствари, могу сто пута да ми понуде да будем градоначелник, од договора нема ништа, али је тај део мало медија пренело.
Да ли постоји опција да је неко други градоначелник, а да сте део већине која се усагласила о стратешким питањима?
Не постоји. Девет година сам у овом послу, не постоји ниједан кандидат у овом моменту који је дуже од мене у локалној самоуправи. То је прва ствар. Друго, дозволите ми да будем субјективан и да сматрам да имам довољно знања и искуства да будем градоначелник. Треће – шест година водим најмногољуднију општину у Србији и два пута сам биран за председника општине, а пре две године један од ретких у целој Србији који је самостално победио СНС. Четврто – нисам правио паузе, него сам се све време овде борио на начин на који сам могао да се борим. Пето – једини сам рекао да нећу да учествујем у политичкој трговини. А верујте, бити део владајуће већине је јако уносна ствар и што се тиче позиција и радних места и свега онога што то носи. Једини сам рекао да ниједан од тих бенефита нећу. И ми сви, нисам ја сам, много људи има око мене којима би значило да будемо део градске управе. Нећемо прихватити да будемо на политичкој пијаци ако не добијемо ми прилику да водимо Београд. Апсолутно не тврдим да сам ја најбоље решење и пожелећу срећу свакоме ко буде водио Београд, јер ја други родни град немам, али да будем било чији асистент и да му терцирам у вођењу Београда, стварно не могу. Ако останем на Новом Београду, сарађиваћу са сваким градоначелником, јер је то је моја уставна, статутарна и морална обавеза према свим Новобеограђанима.
Нећемо прихватити да будемо на политичкој пијаци ако не добијемо прилику да водимо Београд. Не тврдим да сам ја најбоље решење, али стварно не могу да будем било чији асистент и да му терцирам у вођењу Београда
Као са Малим?
Неистине су да нисам хтео да сарађујем. Па ми још нисмо добили ону пензионерску картицу на Новом Београду, после три и по месеца. Немам право док сам председник општине да се руководим тим ставом. Али имам право да кажем да нећу да будем градски секретар за спорт, јер сматрам да могу више. Не може нико да замери Роналду што сматра да има квалитете да буде центарфор и неће да прихвати да буде леви бек или центархалф. Је ли то нешто лоше?
Не, али политика је прагматична...
Ја мислим да политика треба да из прагматизма пређе у људскост, пошто
нас тај прагматизам није баш много усрећио у ове три деценије.
Имали сте прилику, доста незгодну с обзиром на међусобне односе, да покажете ту људскост у Изборној комисији када се гласало о „лажној листи ДЈБ“.
Прво морате да знате шта се десило. Наше две представнице су правнице са великим искуством. За два месеца, колико су у изборној комисији, само су ме једном звале да ми кажу да постоји основа да се обори листа ДЈБ-Двери јер су директно прекршили закон који каже да не може да се направи коалиција странке и покрета. Рекао сам - немојте то да радите. За ово друго сам видео да Радуловић кукумавчи по Твитеру, па сам ја звао и питао шта се дешава. Кажу - ништа, човек се пријавио, предао листу, ми смо гласали „за“. Питам је ли било нешто спорно. Кажу – много мање него око Белог, коме се листа зове скоро идентично као Вучићева – Зато што волимо Беловград. Ту се нико није бунио. Овде су се неки бунили, ми ако хоћемо ни по бабу ни по стричевима, ако смо пустили Белог, ред је да и за овог гласамо, јер је законски чисто. Притом је већина већ постојала без нас, нисмо ми одлучивали. А онда су ми рекли и ово – Ацо, па тај човек ти јавно прети затвором, проглашава за лопова и тебе и целу нашу организацију. Мислиш ли стварно да ћемо да се свађамо са другима због њега у ситуацији кад закон није прекршен, само да бисмо заштитили његов страначки интерес. Ако ти јеси, ми још нисмо постали мазохисти?
Имао сам срећу у животу да обезбедим егзистенцију, а не као препоштени Радуловић – има 60 година, тврди да нема никакву имовину, а онда каже да ће бити поштен и да ће да спасава народ од мене који сам дошао да крадем
И сад опет имате причу - Шапић СНС тројански коњ.
Па добро. Шапић је био тројански коњ до пре месец дана, а онда кад је Шапић јавно рекао да нема са СНС сарадње, онда ни то није одговарало. Расправљати се са њима нема смисла.
На чему базирате оптимизам да имате шансе да руководите Београдом, ако чак и не покушавате да водите кампању?
Онај ко излази на изборе и ко има самосвест шта његов глас значи, тај ће и да се распита шта препоручује ког кандидата. Мислим да имамо довољну референтност након шест година на Новом Београду и свега што смо овде радили без обзира на то што то нисмо могли да пласирамо свим грађанима, пре свега због медија.
Зато вас и питам, како ја с друге стране реке да знам шта сте радили?
Па нећете, али зато и можете онда да гласате за ове који су створили услове да не можете да сазнате. Ствар је избора.
Не слаже ми се тај одговор са карактером „нападача какав се неће поново родити“.
То је у ватерполу. У том где сам био тај нападач, постојала су јасна правила. Нећу одустати од мојих правила. Сутра нећу седети овде. Срешћете ме на улици и нећу се сакривати. Имао сам срећу у животу да своју егзистенцију обезбедим, а не као овај препоштени Радуловић – има 60 година, каже да нема уштеђевину, нема никакву имовину, а онда каже да ће бити поштен и да ће да спасава народ од мене који сам дошао да крадем. А ја сам Агенцији пријавио вишемилионску имовину стечену у претходној каријери, где се сваки зарађени евро може проверити. Не морам ништа да будем, хвала богу своју егзистенцију за разлику од многих, давно сам обезбедио.
Представили сте концепт – за грађане, а не за туристе. Шта то значи?
То значи да су сви туристи добродошли, али да политика Београда мора бити прављена према људима који у њему живе, а не онима који кроз њега пролазе. Озбиљан програм можете да направите само кад сте унутра и имате реалан пресек стања.
Али ви сте били унутра...
Па нисам. Помоћник није заменик, већ техничко лице и део кабинета. Он технички помаже градоначелнику у области за коју га он задужи. Радио сам паркове, игралишта, комуницирао сам са општинама на тему зеленила, затварао кладионице поред школа. Поносан сам на све што сам радио и спреман да одговарам за све што сам урадио. Али нисам имао увид у стање комуналних служби, јавних предузећа... Друго, од тада је прошло шест година.
О неким питањима ваљда ипак имате идеју - о метроу, рецимо?
Наравно да имам. Да се ја питам, зауставио бих све ово и рекао – сад ћемо да потрошимо време, колико год треба да се направи општи политички и друштвени консензус око великих стратешких и инфраструктурних ствари, па и метроа, у којем би учествовали и власт и опозиција. Па онда, кад се договоримо на који се начин Београд развија, ко год дође на власт – од његове способности зависи динамика радова, не више стратегија. То је моја стратегија за метро. Знате који је епилог расправе где треба мост, где треба метро? Ни ашова од метроа, ни дашчице од моста. У свом концепту сам рекао – не могу да правим план у 15 тачака. Бесплатни уџбеници? Ко ће рећи да не требају бесплатни уџбеници? Али то не може да буде план. Концепт је улагање у образовање, олакшавање кућног буџета. Саставни део тога су и бесплатни уџбеници, а на који начин – кад уђемо унутра, видећемо.
Кад крену оптужбе због нелегалне градње на савском насипу, Горан Весић каже – питајте Шапића.
А ја кажем да нисам фантом из Савамале. У овој држави постоји закон према коме се легално руше нелегални објекти. Не постоји ниједан објекат на савском насипу за који није предат захтев Градском секретаријату за легализацију, а који није уклоњен. Последњи смо уклонили прошлог лета у јуну. Сви остали објекти имају предат захтев Градском секретаријату и док они на њега не одговоре позитивно или негативно, и то решење не постане правоснажно, ми не можемо да срушимо ниједан објекат, јер смо онда исти као фантоми из Савамале. А нисмо исти.