Трампова невиђена моћ утиче и на Србију

СМЕНА НА ВРХУ ФЕД-а

Аналитичари су уверени да је долар прецењен, па ће његово слабљење битно поправити дужничку позицију земаља чији је значајан део дуга изражен у доларима

Многи аналитичари су уверени да је долар прецењен, па ће његово даље слабљење битно поправити дужничку позицију земаља чији је значајан део дуга изражен у доларима, а извозне приходе остварују углавном у еврима. То је случај и са презадуженом Србијом

Као председник САД Доналд Трамп има моћ коју није имао ниједан од његових претходника у погледу именовања личности које ће управљати најмоћнијом централном банком у свету – системом Федералних резерви (Федом). Он је у позицији да именује не само председника Феда, већ и пет од седам гувернера, у периоду од само две године. Према закону из 1935, од већ изабраних гувернера председник САД именује председника и потпредседника Феда на период од четири године, са могућношћу да буду реизабрани, док им не истекне мандат члана Одбора гувернера од 14 година.

Трамп је за председника Феда именовао Џерома Паула, који је 5. фебруара, након што је Сенат потврдио то именовање, преузео дужност од Џенет Јелен, прве жене на челу Феда у његовој стогодишњој историји. Функцију гувернера, на коју га је именовао Обама, Паул је обављао од краја маја 2012.

Да процес потврђивања именовања гувернера Феда подразумева критичко преиспитивање нивоа знања и политике коју је заступао пре тога, показује случај Мервина Гудфрида, професора са Карнеги Мелон. Трамп га је кандидовао новембра 2017, а исход гласања у Одбору за банкарство Сената је био тесан - 13:12, при чему је републиканац Ренд Пол најавио да ће гласати против у Сенату, у коме републиканци имају већину (51:49). Демократе су биле једногласно против, јер су се његови ставови о претећој инфлацији показали нетачним. Сенатор Шерод Браун био је, према извештају Ројтерса од 8. фебруара, више него јасан: „Улози су много велики

за раднике, за привреду – ми не можемо да ризикујемо са неким са деценију дугом прошлошћу давања приоритета хипотетичкој инфлацији над стварним људима“! Током сведочења у Сенату, пред демократама које су га унакрсно испитивале, Гудфрид је бранио своје усредсређивање на инфлацију у прошлости, али је признао да су се његова ранија упозорења о повећању цена након изласка америчке привреде из кризе показала погрешним. Када ће се овакве расправе водити у парламенту Србије приликом избора гувернера и чланова других органа одлучивања Народне банке Србије? А управо су такве расправе благотворне у борби против негативне селекције кадрова због ризика компромитације предлагача (партије) и самог кандидата који не би могао да прикрије своје незнање!

Трамп је до сада испољио обазривост у одређивању управљачке структуре Феда, не желећи да Фед поступно повећава каматне стопе како би спречио „прегревање“америчке привреде. Није, међутим, извесно која ће бити три кандидата за гувернере, тим пре

уколико буде слушао популисте у његовој партији, који су против Феда. Остварени раст реалног БДП-а у четвртом кварталу 2017. износио је 2,6 одсто на годишњем нивоу, а Бела кућа жели раст од 3-4 процента.

Приликом кандидовања Паула новембра 2017. Трамп је истакао да је он „сигуран“избор који ужива наклоност Волстрита и да је искусан члан Феда. С обзиром на наставак привредне експанзије, односно раст реалног БДП-а изнад постојећег тренда стопе раста, тржишни актери су средином децембра 2017. изразили очекивања да ће Паул да се придржава политике поступног повећања каматне стопе и смањивања билансне суме Феда од невиђених 4,5 хиљада милијарди долара, коју је, иначе, спроводио Фед на челу са Џенет Јелен. Ово након што је Фед по трећи пут у 2017. повећао каматну стопу за 0,25 процентних поена, на 1,25-1,50 одсто, што је после дугог периода нулте каматне стопе пето повећање у последње две године.

Волстрит и други на Паула гледају као на „центристу“у погледу вођења монетарне политике, у смислу да ће више да надзире чланове Федералног комитета за отворено тржиште, који одређује каматне стопе, а који својим ставом дају сигнале да би Фед могао агресивније повећавати каматне стопе. Такав однос према члановима тог тела није упражњавала Џенет Јелен. То указује колико ће будућу динамику повећања каматних стопа Феда де факто одредити Трамп кроз кандидовање три нова гувернера Феда, чије ће мандате Сенат вероватно потврдити.

Прво обраћање Паула јавности после именовања уследило је након великих колебања на финансијским

тржиштима, која су 5. фебруара била праћена највећим падом цена акција на Волстриту у последњих шест година. Тим падом збрисане су милијарде долара вредности акција у свету. Имајући у виду да би растуће наднице могле да подстакну инфлацију он је, како је 13. фебруара пренео Блумберг, поручио: „Ми ћемо бити опрезни према било којим наступајућим ризицима по финансијску стабилност… Ми смо у процесу да поступно нормализујемо политику каматне стопе и наш биланс стања са погледом да продужимо опоравак и одржавамо тежњу“ка остварењу два законом прописана циља Феда, па самим тим и њега као председника. Та два циља су постизање максималне запослености и одржавање стабилности цена, при чему Конгрес тражи од Феда и умерене дугорочне каматне стопе.

Од јануара 2012. Федерални комитет за отворено тржиште сматра да је на дуги рок годишња стопа инфлације од два одсто најприкладнија за испуњење законске обавезе Феда, а у својим пројекцијама из децембру 2017. наводи као циљ да се дугорочна „нормална стопа незапослености“креће у интервалу од 4,3 до пет процената, са средњом вредношћу од 4,6 одсто.

Добри познаваоци машинерије одлучивања унутар Феда сматрају да то што, први пут после 70-их година, Паул као председник није економиста и што је радећи у приватном сектору као правник више упознат са инвестиционим банкарством и финансијама него са монетарном политиком, учинити више вероватним да ће следити консензус међу члановима Одбора гувернера и Федералног комитета за отворено тржиште око политике каматне стопе, који је често управљан прогнозама запослених у Феду.

Прогноза Феда је да ће током 2018. кључна каматна стопа бити повећана три пута, за по 0,25 процентних поена. Широка база инвеститора очекује да ће прво повећање уследити на састанку Федералног комитета 20-21. марта. То потврђује цена фјучерса на међубанкарске позајмице током ноћи (30 Day Federal Funds Futures) као подесна алатка за мерење вероватноће промене монетарне политике Феда на том састанку.

Трамп је оштро критиковао и важећу регулативу финансијских тржишта и других области, најављујући талас дерегулације. Међутим, Паул је истакао да ће Фед „сачувати главна постигнућа у финансијској регулацији док тражи да обезбеди да су наше политике толико ефикасне колико је могуће“. С обзиром на постигнути консензус две партије у Конгресу приликом усвајања веће регулације финансијских тржишта током Обаминог мандата (Дод-Франк закон о реформи Волстрита и заштити потрошача из 2010. године), која би требало да спречи избијање кризе попут оне из 2008, мало је вероватно да ће наступити битније промене. Постоји само предлог да се мале и регионалне банке ослободе терета растућег надзора који важи за велике, јер би се такав надзор односио на банке са билансном сумом од најмање 250 милијарди, док је сада тај лимит 50 милијарди долара.

Прогнозирано поступно повећање каматне стопе Феда ће представљати малу подршку долару. Након краткотрајног опоравка почетком фебруара, може се очекивати његово слабљење према евру и другим валутама, јер ће паралелно постојање буџетског дефицита и дефицита текућег платног биланса у САД изазвати нови талас продаје долара од стране инвеститора. Удео наведеног комбинованог дефицита се приближава нивоу од шест одсто БДП-а. Почетком фебруара Конгрес је усвојио повећање јавних издатака за скоро 300 милијарди долара, а током наредне две године ефекти смањења пореза би могли да износе 1.500 милијарди долара. То би могло да повећа домаћу тражњу као мотор привредног раста САД, али и спољнотрговински дефицит, а девизна тржишта све то региструју.

У последњих пет година најнижи курс долара према евру је био 0,71784, а највиши 0,96231. Према проценама Креди Свис и других банака, долар је прецењен и рањив на пад од 10 одсто на дужи рок. Та процена уследила је након најновијих података о повећању буџетског дефицита САД у прва четири месеца текуће фискалне године (октобар 2017 - јануар 2018) на 176 милијарди долара, што је за 11 одсто више него у истом периоду претходне године, а уједно је то и највећа разлика расхода и прихода од 2013. Уз то, ако се искључе производи од нафте, у децембру 2017. је повећан и спољнотрговински дефицит, на рекордних 50 милијарди долара, због већег увоза од извоза.

Наставак слабљења долара ће битно утицати на поправљање дужничке позиције земаља код којих је значајан део дуга номиниран у доларима, а извозне приходе остварују углавном у еврима. То је случај и са презадуженом Србијом – јер је од укупног јавног дуга (опште државе) на крају прошле године 29,03 одсто било номинирано у доларима, а 42,18 одсто у еврима. На другој страни, прогнозирани висок раст БДП-а америчке привреде у овој и наредној години од 2,6 и 1,9 одсто и очекивани висок раст БДП-а у еврозони и ЕУ у целини, који Европска комисија процењује на 2,3 и два одсто, представљаће повољни амбијент за повећање извоза Србије и по том основу повећање стопе привредног раста. Да ли ће то изузетно повољно окружење бити искоришћено и остварене стопе раста реалног БДП-а од три одсто у овој и 3,5 процената у наредној години, како прогнозира Светска банка, остаје да се види. У сваком случају, више нема места будућим изговорима извршне и монетарне власти Србије за заостајање извоза и привредног раста у односу на земље у региону.

ЂОРЂЕ ЂУКИЋ, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду

Очекивани високи привредни раст у САД и ЕУ је шанса и за повећање извоза и БДП-а Србије. Да ли ће то бити искоришћено остаје да се види, али више нема изговора ако раст у овој години буде мањи од три, а у наредној од 3,5 одсто Током сведочења у Сенату Мервин Гудфрид је признао да су се његова ранија упозорења о убрзању инфлације показала погрешним. Овакве расправе биле би благотворне при избору кључних људи НБС