КИНЕСКИ БРАТ ВАС ПОСМАТРА
Ширење глобалног утицаја
Још од америчких председничких избора 2016. и открића о руском мешању у њих, европски званичници су на опрезу ишчекујући сличну врсту напада. Али Европљани нису једини који обраћају пажњу. Исто чине и кинески лидери, који разматрају шта би могли да науче из успеха који је остварио Кремљ.
За кинеског председника Си Ђинпинга одржавање унутрашње стабилности је врхунски приоритет, на шта указују и буџетска издвајања за безбедносне потребе. Званично ће за те трошкове бити издвојено преко 100 милијарди долара, али то је низак износ. Као и трошкови одбране земље, реална цифра је много већа, захваљујући скривеним трошковима, укључујући оне за истраживања и развој.
Кина, на пример, истражује како се вештачка интелигенција и big data могу искористити за надзор свега почев
од друштвених мрежа па све до плаћања кредитним картицама, и планира да за сваког грађанина утврди рејтинг друштвене поузданости, како би елиминисала потенцијалне изазиваче невоља. Орвелијанска стратегија режима фокусирана је на друштвене мреже и контролу не само оног што се на њима каже, већ и на то којим токовима се информације сливају у земљу и њом шире.
Осим тога, кинеске власти заводе дисциплину технолошким компанијама, уводећи строге нове законе и спроводећи истраге о сајбер безбедности. За Сија, лакоћа којом је Кремљ манипулисао Фејсбуком и Твитером демонстрира потребу да Кина снажније притегне сопствене друштвене мреже. Кинеска влада сада тражи да њени представници буду чланови управних одбора компанија попут WeChat, Weibo и Tencent, и захтева да
јој се омогући приступ личним подацима њихових корисника.
Кинески сајбер шпијуни такође проучавају успехе Руса. Да се разумемо, кинеским хакерима не недостају технолошка знања. Они су већ покретали сајбер нападе на америчке председничке кампање, тибетанске покрете у иностранству, те ујгурске активисте. Продрли су у западњачке институте и универзитете који проучавају Кину. Чак су хаковали и поједине западне медије који су објављивали за кинеске лидере неугодне текстове о личном богатству којим располажу. Па ипак, Кинези имају још штошта да науче од руске високо кореографисане онлајн армије тролова и ботова.
Исто тако, стратези Кинеске ослободилачке армије врло вероватно с пажњом прате рад Кремља како би усавршили властите тактике вођења сајбер рата. Кинеско стратешко раз-
мишљање о вођењу „политичког рата“подразумева да политичке, друштвене и економске институције непријатеља а посебно његови медији - треба да буду мета пре него што буде испаљен први метак. С тим циљем, руско ширење лажних вести и теорија завере путем државних медија попут РТ и Спутњик могло би да буде поучан пример.
Осим проширења кинеских сајбер капацитета, Си развија и кинеску меку моћ кроз економске, социјалне, културне и медијске иницијативе. И мада такве програме још није комбиновао с кинеским тајним деловањем на покретању тако отворених напада попут онога коме су били изложени амерички председнички избори, очигледно је да ради на томе да обезбеди средства да тако нешто постане могуће. Недавно је откривено да Кина у Аустралији спроводи широк спектар операција чији је циљ остваривање утицаја на тамошњу јавност, користећи званичне студентске организације како би надзирала кинеске студенте у тој земљи, пословна удружења користила за рад у корист кинеских интереса, а дипломате да надзиру рад локалних медија на кинеском језику.
Кина такође шири своје глобално медијско присуство. По неким проценама, влада сваке године у нове медије и стране испоставе својих медијских кућа улаже око седам милијарди долара. Њена званична новинска агенција, Синхуа, има преко 170 дописништава широм света и сервис на осам језика. Кинеска централна телевизија (CCTV) има више од 70 дописништава у иностранству, а програм емитује на шест језика у 171 земљи. Кинески међународни радио је други највећи радио емитер на свету после Би-Би-Сија и програм емитује на 64 језика из 32 дописништва у иностранству и на 90 радио-станица широм света.
Ниједна од ових медијских кућа још није постигла да буде сматрана међународно релевантним извором информација. Али су оне постале значајан извор информација за људе у регионима у којима је медијска слика сиромашнија, попут Блиског истока и Африке, где су у прилици да пропагирају кинеске погледе и формирају публику која ће на кинеске позиције гледати с благонаклоношћу.
У исто време, Кина у аустралијским, америчким и европским новинама прибегава прикривеном оглашавању (native advertising). То јој омогућава да од власти званично одобрене садржаје о контроверзним темама - попут милитаризације Јужног кинеског мора, где Пекинг гради вештачка острва које служе као војне базе - пласира одмах поред ауторског садржаја тих листова (уместо као јасно означен маркетиншки текст, прим.).
Си игра и на дуги рок, одобравајући улагања у филмове и друге облике масовне забаве како би утицао на то како се у глобалној популарној култури гледа на све што има везе с Кином. Упркос томе што су власти недавно ограничиле одлив домаћег капитала у иностранство, кинеске компаније и даље увећавају своје власничке уделе у великим холивудским компанијама. Само кинески конгломерат Dalian Wanda располаже имовином од неких 10 милијарди у компанијама из области забаве диљем САД, Европе и Аустралије (ова компанија је поред осталог власник и другог највећег ланца биоскопа у САД, прим.). А други кинески интернет и финансијски гиганти - Alibaba, Tencent, Hony Capital - те компаније у државном власништву попут China Film Group инвестирале су на десетине милијарди долара у различите филмске пројекте.
Такви финансијски улози представљају полугу кинеског утицаја који се протеже далеко даље од старомодне цензуре. Шефови холивудских студија који једним оком гледају на кинеско огромно домаће тржиште биће у искушењу да прихвате „креативне“интервенције кинеских власти којима ће се тражити измене сценарија, промене у избору глумаца, итд. Током 2017. кинески биоскопи приходовали су 8,6 милијарди долара, и по томе су испред Кине само Сједињене Државе. Па ипак, Кина годишње у биоскопе припушта само 38 страних филова, чиме подстиче филмаџије да подвију реп како би угодили тамошњим цензорима.
Наравно, пословни људи у Холивуду нису једини западњаци који Сију помажу да реализује своју агенду. Кад Епл одлучи да, као што је недавно учинио, своје податке о кинеским корисницима препусти кинеском партнеру, или Гугл објави да ће седиште његовог новог центра за истраживање вештачке интелигенције бити у Кини, амерички технолошки гиганти такве договоре не праве да би задовољили само све заинтересоване актере на својој страни. Они истовремено Сију и његовим сајбер оперативцима стављају на располагање технологију коју су сами развили, те know-how, а потенцијално им чак и отварају приступ метама у САД.
Ово намеће очигледно питање: ако је Русија могла да оствари утицај на америчке председничке изборе и без тако интимних пословних односа, шта ли ће тек Кина бити у стању да уради у надолазећим годинама? Веровати да је једини кинески интерес прављење новца, како је недавно приметио један холивудски бизнисмен, било би крајње наивно и опасно.
Кинези имају још штошта да науче од руске високо кореографисане онлајн армије тролова и ботова
КЕНТ ХАРИНГТОН бивши виши аналитичар ЦИА, у америчком Националном обавештајном савету био је задужен за источну Азију © Copyright: Project Syndicate, 2018.