РЕАГУЈУ САМО НА БОЧИЦУ СПРЕЈА
Савамала, 22 месеца касније
У току рушења Херцеговачке полиција се није ни померила да би помогла грађанима који су је звали. Али, када је активиста „Не давимо Београд“покушао да ту напише „место злочина“појавило се обезбеђење, полиција, комуналци и жандармерија
Недавно је Родољуб Шабић објавио твит следеће садржине: „Пре два месеца је истекао рок за ’адаптацију и реконструкцију’ павиљона на Калемегдану! Објекат културе је сравњен са земљом, не постоји више. И …?” На то му је реплицирао неко ко је можда бот, а можда само обожаватељ напредњачких дела: „Шабићу да ли је ово информација од јавног значаја“и добио одговор: „За вас господине то јасно је, ’није вест’. Али не би веровали за колико много људи, за пристојан, културан свет, дивље рушење културних
добара, јесте информација од јавног значаја. И то прворазредног.“
У контексту таквог дијалога, али и у кризи критеријума за сваку естетику која није шљаштећи полиестер и кулиса за ријалити „Приче из 1.001 ноћи“, вест да је након Херцеговачке напредњацима засметао и Стари савски мост с разлогом је изазвала панику. И то не само међу онима који имају ружну навику да између старог и Новог Београда користе трамвај (тј. да се не возе рутом створеном у предизборној машти СНС-а), већ и у оном делу који је преостао од тог „пристојног и културног света“.
Или, бар света који држи до неких закона и неких правила. На то је упозорио и покрет „Доста је било“помало идеалистичким саопштењем у коме се између осталог каже: „Након незаконитог, ноћног рушења објеката у Савамали, које није расветљено још од априла 2016. године, оправдана је бојазан да би и мост који актуелна власт доживљава као сметњу реализацији пројекта ’Београд на води’ могао бити мета фантомског рушења. Из тих разлога, ’Доста је било’ позива полицију да одмах почне с непрекидним обезбеђењем Старог савског моста, а појачано током изборне ноћи у главном граду.“
„Идеалистичким“, имајући у виду да су у помоћ позвали ону исту полицију која је пре 22 месеца, у тренутку док су је грађани преклињали да их заштити током рушења у Херцеговачкој, одлучила да не реагује уз благослов још увек актуелног министра полиције Небојше Стефановића и тада в.д. а сада „награђеног за минули рад“директора полиције Владимира Ребића. А нада да се било ко од тих актера у међувремену довољно култивисао да би схватио како није ни лепо ни законито рушити туђе и злостављати сопствени народ иста је као и нада да
ће се под овом влашћу открити ко је рушио у Савамали. Последње обавештење о раду надлежних органа у вези с рушењем у Савамали датира из августа прошле године када је Прво основно јавно тужилаштво од МУП-а тражило прикупљање додатних информација, међу којима и извештај о поступању полиције у ноћи рушења, али и идентитет оних који су рушили. С обзиром на то да полиција није налазила за сходно да поступа по захтеву тужилаштва, уследила је ургенција у децембру и… ником ништа. Тужилаштво није отпочело саслушавање сведока јер чека информације које не стижу, а није искористило ни своју законску могућност да покрене поступак против МУП-а због несарадње.
Логично ако имамо у виду да су Удружење тужилаца и Фонд за отворено друштво крајем прошле године урадили испитивање утицаја политике на спровођење истраге и дошли до не баш охрабрујућих резултата. Упитани о односу тужилаштва и полиције, убедљива већина анкетираних заменика тужилаца (77 одсто) одговорила је да постоји ризик од политизације рада полиције, више од половине да тужиоци немају контролу над полицијом у предистражном поступку, а чак 36 одсто испитаних сматра да контролу у већој мери има министар унутрашњих послова и да ће полиција пре поступити по ланцу командовања него по налогу јавног тужиоца. А пошто министар Стефановић који без проблема утрчава у истрагу када му је то по вољи (заложио се за суспензију полицајаца који су претукли Андреја Вучића пре него што је тужилац изашао на терен), „нема баш ништа“с истрагом у Савамали, логично је да и тужилаштво има то исто „ништа“.
А како понашање те и такве полиције изгледа у пракси најбоље се види приликом поређења аудио-снимака из ноћи рушења у Херцеговачкој и видеоснимка који је пре неки дан освануо на фејсбук-страници Иницијативе „Не давимо Београд“. Пре 22 месеца грађани су звали полицију, оператерке су то преносиле шефовима, а они су им препоручивали да не чине ништа. У транскрипту разговора до ког је дошао заштитник грађана стоји и ово: „Шефе, имамо још један позив из Херцеговачке 4, ово је нешто ново“. Позива Ђ. Ђ. и каже да су његовог радника везали једно сат времена и одузели му телефон да никога не позива. Исто да поступим као што је било и са оним?, а надређени јој одговара: „Тако је.“Међутим, када је прошле недеље један једини активиста са бочицом спреја дошао до ограде која „штити“срушени део Савамале и написао „Место злочина“за само неколико минута појавило се обезбеђење, па полиција, па комуналци и на крају жандармерија да би, како Иницијатива наводи, демонстрирали да полиција долази само када је зове власт а не и грађани.
Међутим, ма колико била фасцинантна улога Стефановића и полиције у случају Савамала у овом тренутку би било логично да приоритет истраге буде градска влада. И то не само због чињенице да је председник СНС-а изјавио да су за рушење криви градски челници већ зато што је те по њему „кривце“поставио на напредњачку градску изборну листу коју је крстио сопственим именом, понудивши их као хероје и нешто најбоље што има. А ако је то изборна понуда, било би неопходно да постоји и став тужилаштва о њеном легитимитету. За две године је било дужно да грађанима да бар неку назнаку да ли им се нуде људи који су учествовали у злочину у Савамали, што тврди и Вучић и што се може наслутити и из извештаја полиције који је објавио КРИК. Више него довољно информација има у још једном извештају заштитника грађана из 10. јуна 2016. који је потписала заменица заштитника Владана Јовић и који је из непознатих разлога остао изван интересовања и тужилаштва и јавности. Она је уз низ примера утврдила да су пропусти у раду органа и служби градских власти „толико тешки и очигледни да одају утисак намерне грешке, а не случајног пропуста“. Такође, да се на основу записника и службених бележака градских служби и органа, стиче утисак да је поступање органа и служби било и више него организовано како би што пре отпочели радови на тој локацији.
Као један од примера наведена је брзина уклањања свих доказа иако је званично поднет предлог за њихово обезбеђење. Град је избегавши уобичајен начин комуникације мејлом (што по мишљењу заштитника грађана доказује потребу да се што хитније поступа) затражио од општине Савски венац да што пре уклони све. С обзиром на то да је општина одбила, посао су обавиле градске службе и то уз „дозволе“које су прибавиле за два и по сата. На питање представника заштитника грађана да ли су сматрали да оваквим поступањем уништавају доказе евентуалног кривичног дела, одговорили су да на терену није било полицијске траке ни полицајаца који су обезбеђивали то место.
А по свему судећи нису се ни појавили да заштите место злочина у наредних десетак дана, док је град темељно уклањао доказе. Реагују само на бочицу спреја.
Председник СНС-а је изјавио да су за рушење криви градски челници, али му то није сметало да их постави на напредњачку градску изборну листу коју је крстио сопственим именом