ПРОМЕНЕ НЕ ДОЛАЗЕ САМО НА ПРОТЕСТИМА
Санденс филм фестивал
Пројекције бројних филмова, међу којима и најновије остварење о животу и раду Џејн Фонде, продужиле су тренутни масовни талас, који преиспитује равноправност жена у Холивуду, али и другим професијама
Прошла су времена кад се зими могло мирно проћи улицама малог рударског места, Парк Ситија у држави Јута на средњем западу САД. Већ више од тридесет година, ово је мека за окупљање како режисера, глумаца, продуцената тако и гледалаца из читаве Америке, на једном од најчувенијих филмских фестивала на свету – Санденс. Без чекања у реду или панике да неће бити места у чувеном арт-деко биоскопу „Egyptian“, некада су љубитељи независног филма делили свој
доживљај са ствараоцима седме уметности у непосредном разговору, који би се често завршавао дубоко после поноћи. Ко би претпоставио да ће од импровизованих биоскопских дворана и ћаскања по рустичним кафићима о квалитету и просперитету „малих“филмова, Санденс фестивал постати место где су биоскопске представе месецима унапред распродате, где се воде прави мали виртуелни ратови за карту више преко социјалних мрежа, где су улице закрчене џиповима, камерама и ловцима на таленте и где се срећу звезде као што су Џејн Фонда, Шерон Стоун, Если Џад, Николас Кејџ… чак и кад нису у званичном делу програма.
Све у свему слика која умногоме подсећа на кански фестивал, али су фракове замениле скијашке јакне. Са навалом холивудских купаца, и цена независних филмова добила је нову димензију. Донедавно, цене нискобуџетних независних филмова кретале су се од неколико стотина хиљада долара до милион или два. У последње време вредност дистрибуционих уговора је порасла на неколико милиона.
У овом контексту треба гледати и сјајну шансу пружену младој режисерки Еви Цвијановић, пореклом из Сарајева, која већ годинама живи у Монтреалу. Њен анимирани филм Јежева кућица по истоименој књизи Бранка Ћопића направљен је у сарадњи са три бивше југословенске републике – БиХ, Хрватском и Србијом. Главни продуцент је Национални филмски одбор Канаде, док је Раде Шербеџија позајмио глас главном лику. После више од петнаест награда на разноразним фестивалима, њен кратки филм приказан је на санденском фестивалу у специјалном програму за децу, и одушевио и малу и велику публику својом техничком креативношћу и универзалном поруком.
Занимало нас је како је Ева добила права да прикаже причу Бранка
Ћопића: „То је био мало дужи процес. Права на књигу Бранка Ћопића Јежева кућица има САНУ. Имали смо срећу да је канадски продуцент директно преговарао са представницима САНУ и да смо добили право на причу и то на неколико година, да се не би појавио још неки филм на ову тему“, рекла нам је Ева. Њен приступ анимацији је изврсно комуницирао са публиком, а од питања после пројекције најинтересантније јој је било „А шта је било са лијом?“Постоји шанса да се ДВД филма продаје са књигом Бранка Ћопића, рекла нам је режисерка, што би било добро и за децу, и као допринос нашој култури.
Занимљиво је да са новим правцима све веће присуство и силиконске долине и компјутерских гиганата који улазе у сферу филма углавном као продуценти или дистрибутери – Амазон, Нетфликс, Гугл, Јутјуб, Адоб... Тако да су поред холивудских звезда, на фестивалу дошли и власник Амазона Џеф Безос, као и оснивач Нетфликса Рид Хејстингс, две велике техничке фирме које имају све већи удео у производњи и дистрибуцији филма. Нетфликс је на фестивал премијерно приказао документарни филм Seeing Allred о чувеној адвокатици Глорији Алред која заступа неколико жена које су оптужиле америчког комичара Била Козбија, холивудског продуцента Харвија Вајнстајна, као и председника Доналда Трампа за сексуално злостављање. Приказивање филма била је још једна платформа за тренутни масовни талас о женском питању #metoo и #timesup, који преиспитују равноправност жена у Холивуду, али и у другим професијама. Ово је поготово актуелно, јер је у току продаја Вајнстајнове компаније коју њујоршки адвокати оспоравају док се не узме у обзир део за потенцијалну финансијску надокнаду жртвама сексуалног злостављања.
Глорији Алред придружила се и Џејн Фонда на улицама Парк Ситија, где су жене упркос снежној мећави марширале и обележиле годину дана од „женског марша“(Women’s March). Покрет је зачет у Вашингтону уочи прошлогодишње инаугуарције председника Трампа, под паролом „женска права - људска права“. „Морамо да пронађемо начин како да придобијемо другу страну и покажемо шта се дешава са нашим политичким системом. Промене не долазе само протестима на улицама, него кроз ангажоване медије који искрено приказују жељу становништва. Очување наше демократије и наше планете зависе од могућности да људима представимо чињенице и помогнемо им да виде ко је на њиховој страни“, по ко зна који пут у животу Џејн Фонда је бодрила присутне стављајући холивудску славу у службу заштите људских права.
Свакако највећа звезда овогодишњег Санденс фестивала, Фонда је имала, одмах после протеста на улицама, премијеру новог документарца Џејн Фонда у пет чинова. Дугогодишња режисерка Сузан Лејси маестрално је направила колаж од пет периода у коме поново упознајемо Џејн кроз врло искрену емотивну животну причу о свом оцу Хенрију Фонди, о мужевима Рожеу Вадиму, Тому Хејдену, Теду Тарнеру и, у последњем чину, о себи. Филм је исповест о животу филмске легенде, која је у децембру напунила 80 година и којој су и аутобиографија од пре 20 година као и овај филм помогли да се суочи са својим демонима, како нам је рекла. Од приче о мајци која је извршила самоубиство, кад је Џејн имала само 12 година, до тражења истине кроз промашене бракове, грешака и успеха у васпитању деце, као и политичког ангажовања у Вијетнаму, које је у САД погрешно протумачено у оно време. Ретко која глумица је имала тако разноврсну и изазовну каријеру као Џејн Фонда – од лепо васпитане и умиљате девојке у филмовима почетком 60-их Босонога у парку са Робертом Редфордом и секс симбола Барбареле 70-их, до карактерних улога у филму Коње убијају зар не? и Клута, за који је награђена Оскаром.
Филм Џејн Фонда у пет чинова почиње гласом бившег америчког председника Ричарда Никсона на тракама из архиве Беле куће, који се дословно пита који је ђаво ушао у Џејн Фонду да од тако добре глумице постане активиста и да се ангажује у Вијетнаму и посети Ханој. Замолили смо Џејн да нам каже шта мисли о томе и да нам опише како је гледала на Америку после одлуке да остане у Француској и да се уда за Роже Вадима (режисер Барбареле у којој Џејн игра главну улогу). „Година 1968. била је прекретница у мом животу, одлучила сам да останем у Француској, да пробам другу врсту глуме. Била сам трудна, млади људи су протестовали на улицама против рата, радници против ниских плата, против председника Де Гола. Све ме је то инспирисало да проучим истину с друге стране. Те године су убијени Мартин Лутер Кинг и Роберт Кенеди и борба за грађанска права је добила нову димензију. Све је то довело до тога да одлучим да се вратим за САД и да се борим за људска права у сопственој земљи.“Џејн је са осмехом говорила како су чак и чувене аеробик вежбе настале као део ангажмана да се помогне кандидатура левичара, калифорнијског политичара за кога је тада била удата Тома Хајдена и његов програм Кампања за праведнију економију.
И док се филмаџије и гости пакују за повратак, слажу се утисци са овогодишњег Санденс фестивала и неминовно намећу поређења с претходним годинама. Лук еволуције фестивала је дуг, понекад и не директан. Неке промене га доводе икаровски близу Холивуда,
Година 1968. била је прекретница. Одлучила сам да останем у Француској, млади људи су протестовали против рата, радници против ниских плата, против председника Де Гола. Све ме је то инспирисало да проучим истину с друге стране Џејн Фонда
али упркос носталгији и жаљењу за некадашњим неформалнијим временима, којима обилују сусрети са ветеранима фестивала, јасно је да он и даље има јединствену и значајну улогу као одскочна даска и пречица за таленте, који би можда остали занемарени, као и за мноштво тема које комерцијална продукција често заобилази. Због тога одбацујете сећања на дуге редове испред журева са позивницама, и призоре лимузина на снегу које доводе важне личности, и већ почињете да планирате долазак следеће године.