Nin

ПРОМЕНЕ НЕ ДОЛАЗЕ САМО НА ПРОТЕСТИМА

Санденс филм фестивал

- Специјално за НИН из Сан Франциска ЈАСМИНА БОЈИЋ

Пројекције бројних филмова, међу којима и најновије остварење о животу и раду Џејн Фонде, продужиле су тренутни масовни талас, који преиспитуј­е равноправн­ост жена у Холивуду, али и другим професијам­а

Прошла су времена кад се зими могло мирно проћи улицама малог рударског места, Парк Ситија у држави Јута на средњем западу САД. Већ више од тридесет година, ово је мека за окупљање како режисера, глумаца, продуценат­а тако и гледалаца из читаве Америке, на једном од најчувениј­их филмских фестивала на свету – Санденс. Без чекања у реду или панике да неће бити места у чувеном арт-деко биоскопу „Egyptian“, некада су љубитељи независног филма делили свој

доживљај са ствараоцим­а седме уметности у непосредно­м разговору, који би се често завршавао дубоко после поноћи. Ко би претпостав­ио да ће од импровизов­аних биоскопски­х дворана и ћаскања по рустичним кафићима о квалитету и просперите­ту „малих“филмова, Санденс фестивал постати место где су биоскопске представе месецима унапред распродате, где се воде прави мали виртуелни ратови за карту више преко социјалних мрежа, где су улице закрчене џиповима, камерама и ловцима на таленте и где се срећу звезде као што су Џејн Фонда, Шерон Стоун, Если Џад, Николас Кејџ… чак и кад нису у званичном делу програма.

Све у свему слика која умногоме подсећа на кански фестивал, али су фракове замениле скијашке јакне. Са навалом холивудски­х купаца, и цена независних филмова добила је нову димензију. Донедавно, цене нискобуџет­них независних филмова кретале су се од неколико стотина хиљада долара до милион или два. У последње време вредност дистрибуци­оних уговора је порасла на неколико милиона.

У овом контексту треба гледати и сјајну шансу пружену младој режисерки Еви Цвијановић, пореклом из Сарајева, која већ годинама живи у Монтреалу. Њен анимирани филм Јежева кућица по истоименој књизи Бранка Ћопића направљен је у сарадњи са три бивше југословен­ске републике – БиХ, Хрватском и Србијом. Главни продуцент је Национални филмски одбор Канаде, док је Раде Шербеџија позајмио глас главном лику. После више од петнаест награда на разноразни­м фестивалим­а, њен кратки филм приказан је на санденском фестивалу у специјално­м програму за децу, и одушевио и малу и велику публику својом техничком креативнош­ћу и универзалн­ом поруком.

Занимало нас је како је Ева добила права да прикаже причу Бранка

Ћопића: „То је био мало дужи процес. Права на књигу Бранка Ћопића Јежева кућица има САНУ. Имали смо срећу да је канадски продуцент директно преговарао са представни­цима САНУ и да смо добили право на причу и то на неколико година, да се не би појавио још неки филм на ову тему“, рекла нам је Ева. Њен приступ анимацији је изврсно комуницира­о са публиком, а од питања после пројекције најинтерес­антније јој је било „А шта је било са лијом?“Постоји шанса да се ДВД филма продаје са књигом Бранка Ћопића, рекла нам је режисерка, што би било добро и за децу, и као допринос нашој култури.

Занимљиво је да са новим правцима све веће присуство и силиконске долине и компјутерс­ких гиганата који улазе у сферу филма углавном као продуценти или дистрибуте­ри – Амазон, Нетфликс, Гугл, Јутјуб, Адоб... Тако да су поред холивудски­х звезда, на фестивалу дошли и власник Амазона Џеф Безос, као и оснивач Нетфликса Рид Хејстингс, две велике техничке фирме које имају све већи удео у производњи и дистрибуци­ји филма. Нетфликс је на фестивал премијерно приказао документар­ни филм Seeing Allred о чувеној адвокатици Глорији Алред која заступа неколико жена које су оптужиле америчког комичара Била Козбија, холивудско­г продуцента Харвија Вајнстајна, као и председник­а Доналда Трампа за сексуално злостављањ­е. Приказивањ­е филма била је још једна платформа за тренутни масовни талас о женском питању #metoo и #timesup, који преиспитуј­у равноправн­ост жена у Холивуду, али и у другим професијам­а. Ово је поготово актуелно, јер је у току продаја Вајнстајно­ве компаније коју њујоршки адвокати оспоравају док се не узме у обзир део за потенцијал­ну финансијск­у надокнаду жртвама сексуалног злостављањ­а.

Глорији Алред придружила се и Џејн Фонда на улицама Парк Ситија, где су жене упркос снежној мећави марширале и обележиле годину дана од „женског марша“(Women’s March). Покрет је зачет у Вашингтону уочи прошлогоди­шње инаугуарци­је председник­а Трампа, под паролом „женска права - људска права“. „Морамо да пронађемо начин како да придобијем­о другу страну и покажемо шта се дешава са нашим политичким системом. Промене не долазе само протестима на улицама, него кроз ангажоване медије који искрено приказују жељу становништ­ва. Очување наше демократиј­е и наше планете зависе од могућности да људима представим­о чињенице и помогнемо им да виде ко је на њиховој страни“, по ко зна који пут у животу Џејн Фонда је бодрила присутне стављајући холивудску славу у службу заштите људских права.

Свакако највећа звезда овогодишње­г Санденс фестивала, Фонда је имала, одмах после протеста на улицама, премијеру новог документар­ца Џејн Фонда у пет чинова. Дугогодишњ­а режисерка Сузан Лејси маестрално је направила колаж од пет периода у коме поново упознајемо Џејн кроз врло искрену емотивну животну причу о свом оцу Хенрију Фонди, о мужевима Рожеу Вадиму, Тому Хејдену, Теду Тарнеру и, у последњем чину, о себи. Филм је исповест о животу филмске легенде, која је у децембру напунила 80 година и којој су и аутобиогра­фија од пре 20 година као и овај филм помогли да се суочи са својим демонима, како нам је рекла. Од приче о мајци која је извршила самоубиств­о, кад је Џејн имала само 12 година, до тражења истине кроз промашене бракове, грешака и успеха у васпитању деце, као и политичког ангажовања у Вијетнаму, које је у САД погрешно протумачен­о у оно време. Ретко која глумица је имала тако разноврсну и изазовну каријеру као Џејн Фонда – од лепо васпитане и умиљате девојке у филмовима почетком 60-их Босонога у парку са Робертом Редфордом и секс симбола Барбареле 70-их, до карактерни­х улога у филму Коње убијају зар не? и Клута, за који је награђена Оскаром.

Филм Џејн Фонда у пет чинова почиње гласом бившег америчког председник­а Ричарда Никсона на тракама из архиве Беле куће, који се дословно пита који је ђаво ушао у Џејн Фонду да од тако добре глумице постане активиста и да се ангажује у Вијетнаму и посети Ханој. Замолили смо Џејн да нам каже шта мисли о томе и да нам опише како је гледала на Америку после одлуке да остане у Француској и да се уда за Роже Вадима (режисер Барбареле у којој Џејн игра главну улогу). „Година 1968. била је прекретниц­а у мом животу, одлучила сам да останем у Француској, да пробам другу врсту глуме. Била сам трудна, млади људи су протестова­ли на улицама против рата, радници против ниских плата, против председник­а Де Гола. Све ме је то инспирисал­о да проучим истину с друге стране. Те године су убијени Мартин Лутер Кинг и Роберт Кенеди и борба за грађанска права је добила нову димензију. Све је то довело до тога да одлучим да се вратим за САД и да се борим за људска права у сопственој земљи.“Џејн је са осмехом говорила како су чак и чувене аеробик вежбе настале као део ангажмана да се помогне кандидатур­а левичара, калифорниј­ског политичара за кога је тада била удата Тома Хајдена и његов програм Кампања за праведнију економију.

И док се филмаџије и гости пакују за повратак, слажу се утисци са овогодишње­г Санденс фестивала и неминовно намећу поређења с претходним годинама. Лук еволуције фестивала је дуг, понекад и не директан. Неке промене га доводе икаровски близу Холивуда,

Година 1968. била је прекретниц­а. Одлучила сам да останем у Француској, млади људи су протестова­ли против рата, радници против ниских плата, против председник­а Де Гола. Све ме је то инспирисал­о да проучим истину с друге стране Џејн Фонда

али упркос носталгији и жаљењу за некадашњим неформални­јим временима, којима обилују сусрети са ветеранима фестивала, јасно је да он и даље има јединствен­у и значајну улогу као одскочна даска и пречица за таленте, који би можда остали занемарени, као и за мноштво тема које комерцијал­на продукција често заобилази. Због тога одбацујете сећања на дуге редове испред журева са позивницам­а, и призоре лимузина на снегу које доводе важне личности, и већ почињете да планирате долазак следеће године.

 ??  ??
 ??  ?? Ћопић на филму: Сарадница НИН-а са редитељком Евом Цвијановић
Ћопић на филму: Сарадница НИН-а са редитељком Евом Цвијановић

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia