ЗА ГЕНЕРАЦИЈУ КОЈА СКРОЛУЈЕ
Дигитализација
Путем превођења баштине у електронски облик остварује се комуникација са публиком 21. века. Дигитализација је код нас највише напредовала у библиотечко-информационој делатности
Замислите следећи призор: метро пун младих путника који „скролују“на мобилним уређајима, путујући кроз садржаје белетристике, књижевних класика, СФ-а, кроз трилере, есејистику... Понеко виртуелно обилази музеје да изабере шта ће да види уживо. За вече тражи домаћи филм из чувеног црног таласа, или се одлучује за позоришну представу чији је тизер нашао на интернету.
Нешто од свега овог није чиста фикција ни у Србији, јер се ужурбано ради на дигитализацији наше културне баштине. Смернице су изгласане на седници Владе лане, 1. децембра, а овај документ уводи јединствени стандард по коме ће сви документи, фотографије, покретна и непокретна културна добра, аудио и видео материјали бити дигитализовани на исти начин, каже Дејан Масликовић, помоћник министра за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности.
Такође, сви учесници процеса биће међусобно повезани, што ће скупа створити огромну базу садржаја који ће српску културу учинити видљивијом и у свету. Дигитализација је највише напредовала у библиотечко-информационој делатности, са више од 1,6 милиона јединица унетих у електронски каталог, истиче Масликовић.
„Фокус дигитализације у наредном периоду биће на архивима и архивској грађи, као и на убрзаном уносу података у информационе системе у музејима и заводима, како би се омогућила што већа доступност и претраживост нашег богатог културног наслеђа на интернету“, додаје Масликовић. За тај обимни посао неопходно је да се појачају кадровски капацитети,
па је предвиђено запошљавање ИТ стручњака у установама културе.
Пројекција резултата биће могућа на основу брзине имплементације информационих система у установе културе, као и развоја инфраструктуре која треба да обезбеди претраживост база, брзу интернет конекцију, израду апликација и генеричких сервиса. Расписан је и конкурс за дигитализацију културне баштине чији је циљ да стимулише напоре локалних самоуправа у овој културној мисији, те и да се подрже пројекти образовних институција које сарађују са установама културе, црквама, верским заједницама и удружењима грађана. Тако ће у догледно време и извесни Џон Смит из Њујорка знати шта култура и уметност са овог поднебља имају свету да понуде.
Међутим, идеја о трајном чувању културног блага и ефикаснијем увиду у све то што имамо, датира још из периода када су нове технологије постале приступачније установама културе. Тако Народно позориште из Београда снима све премијере од 1991 (до данас укупно око 600 представа), као сва значајна гостовања, концерте, свечане академије, скоро све јубилеје... И сав тај материјал третира се равноправно у корпусу предвиђеном за дигитализацију, каже Дејан Савић, директор Народног позоришта. Али, памти се прва, снимљена са три камере у долби стерео звуку - Вердијев Риголето, те 1991, када је Савић дебитовао као диригент у Опери, а баритон Никола Митић званично отишао у пензију.
Већина представа Националног театра снимана је сопственим ресурсима, али и уз помоћ РТС. Гостовања су екранизована и посредством камера из тих интернационалних кућа, па ће „свакако бити неопходно на крају извршити одређен избор свог тог обимног материјала за дигитализацију“, наводи Савић.
Запис представа Народног позоришта у дигиталном облику отрже од заборава нашу уметност, зауставља време у коме представа траје, Савић описује могућност да се, макар информативно ако не уживо, они који нису присуствовали самом чину приказивања, упознају са уметничким достигнућима стваралаца на сцени. „Самим тим они не остају ускраћени за врхунску уметност, каква Позориште јесте“, наглашава Савић.
У Музеју савремене уметности у Београду, кустоси и документаристи прикупљању и систематизују грађу за дигитализовање, што је процес одавно започет. Па заустављен реконструкцијом Музеја од 2007, када су дела премештена у трезор Народне банке и нису била доступна за фотографи-
сање. Сада је отежавајућа околност то што МСУБ нема фотографа!
„Наше Одељење за уметничку документацију већ годинама ради на дигитализацији грађе која обухвата књиге, изложбене каталоге, стручну периодику, чланке из штампе, као и фото-документацију из области визуелних уметности“, кажу у МСУБ. И подвлаче да је захваљујући том актуелном пројекту, ова грађа постала доступна истраживачима, студентима, ђацима и љубитељима уметности.
Дигитализован материјал који се тиче уметничке документације МСУБ доступан је на сајту www.citajteo.rs, док је један мали део збирки МСУБ могуће погледати у дигиталном формату на сајту Музеја www.msub.org.rs.
Народни Музеј у Београду има много више „празног хода“у контакту са публиком уживо, затворен због реконструкције још 2003. „Музеј већ дуги низ година улаже труд у проналажење и примену најсврсисходнијих решења чији је примарно циљ заштита и очување културних добара“, наводе у београдском Народном музеју. Осим ове битне сврхе, циљ дигитализације је и остваривање комуникације са публиком 21. века, која је „еволуирала у смислу облика усвајања и перцепције садржаја“.
Слично послује и Етнографски музеј у Београду, с тим што осим артефаката и документације, он мора дигитално да забележи и нематеријално културно наслеђе. „Заштита ’живог наслеђа’ везана је, пре свега, за очување знања и вештина значајних за његов опстанак и преношење“, објашњава Данијела Филиповић из Етнографског музеја. Значајан аспект очувања нематеријалне баштине је докуменотовање кроз аудио, видео и фото бележење које је данас – искључиво дигитално. Конвенција за очување нематеријалног културног наслеђа, чија је Србија потписница, налаже да и наши обреди, стари занати, знања и умећа која се тичу космоса и природних појава.., буду доступни јавности. С тим у вези, израда базе података и њихово умрежавање чине такође значајан део посла дигитализације.
Процеси који се најнепосредније преносе из аналогног у дигитални запис, а потом и у свест корисника, јесу гледање филмова и читање књига. Издавачке куће у Србији већ су формирале солидну основу за ерудите у повоју, док је у оптицају и први сервис за читање, Букмејт (Bookmate) апликација и још два сервиса која продају појединачне електронске књиге. Посебност Букмејта је у томе што по цени месечне претплате, читаоци имају приступ целокупном Букмејт библиотекарском благу, похрањеном на интернационалним серверима. „Е-књиге су заштићене од пиратерије најмодернијим системима двоструке енкрипције“, истичу у Букмејту.
„Читаоци одређену књигу могу да читају и када нису повезани на интернет, уколико су је претходно учитали на своје уређаје, али је књизи могуће приступити само из наше апликације“, објашњавају у Букмејту начин на који су истовремено заштићени и издавачи.
Дакле, све гране културе и уметности увелико иду у сусрет дигитализацији. Једино што треба да се још разради, чини се, јесте популаризација приступања таквим електронским садржајима. Џаба и ако све оно што поједини траже у дигиталном облику, а тиче се културе, збиља буде доступно у догледном времену, по приступачним аранжманима, ако се генерација која „скролује“буде држала искључиво Фејсбук постова, што је најраширенија навика овдашње омладине.