СМЕНИТЕ ГАЈОВИЋА!
Владимир Радомировић
Србија има државног секретара који новинаре оптужује да измишљају нападе и не разуме зашто је важно да Министарство културе и информисања са истом озбиљношћу прилази сваком нападу на сваког новинара
Због тога што каже да новинари измишљају нападе... Због тога што умањује последице тих напада: Новинари се врло често потуку у кафани...
Због тога што новинаре дели на подобне и неподобне: Мислим да је то човек (Недим Сејдиновић) који нема добре намере...
Због тога што се Александар Гајовић није извинио за изјаву да „жене не би требало да буду на челу државе“: Кад мало боље размислим, не плашим се жене која је паметна, али сам увек мало затечен, мало збуњен...
Због тога што сваким јавним наступом показује да не схвата значај слободе говора и заштите новинара...
... Ана Брнабић мора да смени Александра Гајовића.
Због тога што је економски положај новинара све тежи, нарочито у локалним медијима...
Због тога што нам је потребно да Министарство културе и информисања узима озбиљно све нападе на све новинаре...
Због тога што се мора успоставити хитан надзор над спровођењем конкурса за медије у локалним самоуправама...
... Ана Брнабић и Владан Вукосављевић за државног секретара за информисање морају да поставе особу којој новинари верују и која ће умети да побољша стање у медијима.
Медијска стратегија за коју министар Вукосављевић већ два месеца тврди да је „при крају“требало је да буде први корак ка том побољшању. Сада је ваљда свима потпуно јасно оно на шта је УНС упозоравао још откако се у октобру у знак протеста повукао из радне групе за медијску стратегију: са Александром Гајовићем као главним државним службеником за медије стање ће од лошег ићи ка горем.
Одлука о напуштању радне групе није била лака. Учешће у овој радној групи видели смо као прилику да се пре свега изборимо за бољи положај локалних медија, најугроженијег дела наше професије. Новинари у локалним медијима у просеку зарађују мање од 25.000 динара месечно, суочавају се са последицама катастрофалних приватизација којима су њихове куће опустошене и остављене у вишемилионским дуговима, а неретко трпе притисак локалних моћника. Због комбинације разних фактора, неке средине остале су без иједне локалне телевизије или радија, па су пре годину дана Крагујевчани прве информације о експлозији у фабрици оружја у којој су погинула четири радника добили тек од РТС-а. До тада, колале су гласине и непотврђене вести.
Решење за које се залаже УНС јесте да се локалне самоуправе обавежу да за медије издвајају два посто годишњиег буџета и да о том новцу одлучују комисије у којима ће већину чинити представници репрезентативних новинарских и медијских удружења. Тако бисмо добили одрживе локалне медије који не зависе од хира власти. За ову нашу идеју раније нисмо имали подршку ни државе, ни експерата који је ангажовала Европска комисија, а ни осталих удружења којима је од заштите интереса новинара било битније да се изборе за укидање Танјуга и да преко политичких веза отму имовину УНС-а.
Умеђувремену, многе европске државе схватиле су да морају да спасавају локалне медије чији је бизнис модел пропао пошто су им тржиште огласа „отели“Гугл и Фејсбук. Недавно се Шпанија обратила Европској комисији тражећи дозволу да из локалних буџета финансира медије. Одговор ЕК био је више него повољан: не само да је ова врста државне помоћи дозвољена (локалне вести не могу се „извозити“у неку другу земљу ЕУ па нема кршења правила о заштити конкуренције на заједничком тржишту) него за финансирање локалних медија ниједна држава више не мора тражити дозволу комисије. И комесар за проширење Јоханес Хан је пре неколико месеци изјавио да је идеја УНС-а о минималном издвајању за локалне медије „логична“.
Србија има државног секретара који новинаре оптужује да измишљају нападе и не разуме зашто је важно да Министарство културе и информисања са истом озбиљношћу прилази сваком нападу на сваког новинара. Државни функционер који не признаје да су жене равноправне са мушкарцима и да успешно могу да воде и државу и медије не разуме ни значај новинарства за демократско друштво нити смисао јачања медија. Такав државни секретар није потребан новинарима. А ни држави.