Економија „тезге“

ТЕХНОЛОГИJA И РАДНО ОКРУЖЕЊЕ

Ако је веровати Светском економском форуму, у наредних четврт века нестаће 40 одсто данашњих послова. Због технолошке револуције, не само да више неће бити потребе за, рецимо, касирком, радником у складишту, организатором путовања, часовничарем, већ ће се и променити логика оних који траже посао.

„У будућности ће бити све уобичајеније да људи обављају више послова одједном што ће утицати на развој такозване гиг-економије која подразумева да ће људи све чешће зарађивати као фриленсери“, објаснио је београдским студентима Јург Штукер, консултор у швајцарској софтверској агенцији Намикс кроз предавање „Роботика и машинско учење мењају послове будућности“.

Шта то, заправо, значи, и шта је „економија тезги“, односно, гиг-економија? По тим новим законитостима, послови будућности неће имати фиксно радно време, плаћени годишњи одмор, плаћено боловање или пензије, али ће омогућити да људи бирају коме ће уступити своје умеће, од кад до кад ће радити, где ће им бити канцеларија… За већину старијих застрашујуће, а за младе увелико усвојен принцип!

„Истраживања која су рађена на примеру Швајцарске показују да је 56,3 одсто људи старости од 25 до 39 година променило посао у последње три године, што имплицира закључак да је традиционална потреба за сталним запослењем на једном радном месту замењена потребом за константним учењем“, истакао је Штукер. На овај начин ствара се 70.000 нових занимања годишње и расте потреба за сталним усавршавањем.

Штукер је напоменуо да је већ сад важно размишљати о образовању за будуће послове, као и развијање пожељних вештина, па и социјалне интелигенције која олакшава тимски рад. Авај, осим у спорту, тимски рад Србима није јача страна.