Косово као „дотично подручје“
ДА ЛИ ЈЕ МОДЕЛ ДВЕ НЕМАЧКЕ ПРИМЕЊИВ
Уговор о односима између Савезне Републике Немачке и Немачке Демократске Републике има 10 чланова, али најважније, бар за Србију је чињеница да су Егон Бар и Михаел Кол потписали споразуме између две суверене државе, у којима живе припадници истог народа
Убесомучној вербалној трци да се дође до политичког перпетума мобиле, решења у којем би Косово било независна држава, и у исто време, саставни део Србије, нема важнијег домаћег политичара који се ових дана бавио овом темом, а да није бар једном, у различитом контексту и са различитим вредносним предзнаком, није поменуо модел „Две Немачке“.
Након што су Американци, али не само они, одбацили „размену територија“, као још једну у низу идеја, на столу је, бар у неким националистичким круговима, „замрзавање конфликта“. Ни то, изгледа, није баш озбиљно схваћено у међународној заједници јер, као што је објаснио др Иван Миленковић, то сувише мирише на стендбај аранжман типа да ми (и Руси) мало ојачамо, па онда једним
малим ратом повратимо изгубљено.
Дакле, ипак, „Две Немачке“.
Уз часне изузетке, већина своди овај документ на питање евентуалног чланства Kосова у Уједињеним нацијама, а ради се о документу нимало једноставног садржаја, а још мање, по принципу copy-paste, примењивом споразуму.
„Уговор о основама односа између Савезне
Републике Немачке и Немачке Демократске Републике“, потписан је 21. децембар 1972. Има само 10 чланова, али оно што је најважније, бар за Србију, јесте чињеница да су Егон Бар и Михаел Кол потписали споразуме између две суверене државе, у којима живе припадници истог народа.
И не само то. На самом почетку документа јасно се каже да ће „Савезна Република Немачка и Немачка Демократска Република развијати нормалне добросуседске међусобне односе на основама равноправности”.
У члану 3. се прецизира шта то практично значи.
„Сходно Повељи УН, Савезна Република Немачка и Немачка Демократска Република ће међусобна спорна питања решавати искључиво мирним средствима и уздржавати се од претњи силом или од примене силе. Оне потврђују неповредивост међусобних граница сада и убудуће, и обавезују се на неограничено поштовање својих територијалних интегритета”, наводи се у споразуму.
“Уговор о основама односа између Савезне Републике Немачке и Немачке Демократске Републике“је, дакле, утемељен на усаглашеним ставовима о две државе („Две Немачке“), неповредивости граница и поштовању територијалног интегритета.
Управо супротно од политике коју јавно заступа Александар Вучић, председник Србије.
Др Вернер Вајденфелд, професор емеритус политичких система и европског уједињења на универзитету „Лудвиг Максимилијан“у Минхену међутим, сматра да је договор између Србије и Косова могућ управо на основама модела „Две Немачке“. Он има и практичне савете који се своде на то да се иде корак по корак, уз заобилажење оних тема око којих је очигледно да не постоји обострана сагласност.
Као пример, наводи мање познат „Споразум о Берлину”, документ који је нижег ранга и чији је циљ био да олакша живот становницима Источног и Западног Берлина у условима постојања Берлинског зида и бројних процедура које су отежавале комуникацију често и између чланова истих породица.
„Совјетски Савез је тада хтео да потпише споразум само о Западном Берлину, јер је Источни Берлин био главни град ДДР. Западне силе су сматрале да се може склопити само споразум о читавом Берлину, а не о Западном Берлину. И шта су на крају урадили? Написали су: овај споразум важи на „дотичном подручју“. Дакле, није дефинисано где тачно важи. рекао је, између осталог, др Вајденфелд за Радио Дојче Веле.
Дакле, ево барем једног практичног предлога: Косово као „дотично подручје“.
У оваквој конфронтацији и одсуству решења, можда и није лоше. За почетак.
Споразумом између две државе потврђује се неповредивост међусобних граница