Индустрија смрти

ХРОНИКА МАСОВНИХ ПУЦЊАВА У САД

Изгледа да у Америци више нема места где се грађани могу осећати безбедно. Само прошле године је у 18 масовних пуцњава ватреним оружјем живот изгубило готово 150 људи, а у прва два месеца ове године је у четири слична инцидента погинуло 27 људи, укључујући једно шестогодишње дете. Последњи се у недељу одвио у Сан Антонију, где је нападач усмртио четири особе.

Места злочина су разноврсна – од паркиралишта испред ресторана и ноћних клубова, преко средњих школа и колеџа, до аеродрома, поштанских и стамбених просторија. За државу од 325 милиона људи, бројност злочина може деловати невелико; брине, међутим, чињеница да се њихова учесталост повећава. Од распојасаних исламиста, преко сумњивих ћутљиваца и кињених средњошколаца, до остварених појединаца којима је у глави погрешно кврцнуло – виновници су такође разноврсни, али им је заједнички драматичан губитак компаса.

Као и после сваког сличног ужаса, у САД се након последњих злочина поново повела дебата о томе треба ли ватрено оружје да буде толико доступно. Уз личну карту га је могуће купити у специјализованим радњама као у супермаркету. Поново се напада Други амандман америчког устава који Американцима дозвољава да поседују оружје као логични наставак права на самоодбрану.

Ваља подсетити да је овај амандман усвојен 1791, у време када су народне милиције у Америци и даље већином чинили британски ројалисти и докони згубидани протерани из Британије. Разлог опстанка тог амандмана ваља тражити у простој чињеници да америчка индустрија ватреног оружја годишње окрене по 13,5 милијарди долара, да се годишње произведе по 11 милиона комада и да свега четири одсто буде намењено за извоз.

Лобисти којима је ово стање у интересу лепо примећују да не убијају људе пиштољи, већ други људи. Забораве често да помену да пиштољи посао ипак превише олакшавају.