Крива слика правих кретања
Утексту Шампиони спорог раста аутор Милан Ћулибрк, између осталог, износи своје виђење о очекиваном годишњем привредном расту Србије у 2017. и наводи: „... ако се покаже тачном процена Републичког завода за статистику о расту бруто домаћег производа у четвртом тромесечју од 2,5 одсто, укупни привредни раст у 2017. неће бити 1,9 одсто већ 1,8 одсто, а можда и 1,75 одсто“. Наведена тврдња да ће стопа раста бити 1,8 одсто указује на то да је овај податак изведен као једноставан просек кварталних реалних стопа раста БДП-а за три квартала (1,1%, 1,4%, 2,1%, респективно) и флеш процене раста за четврти квартал од 2,5%. Она се заснива на претпоставкама и не узима у обзир специфичности кварталног обрачуна БДП-а, дефинисаног међународно прописаном методологијом, што се и не може очекивати од новинарске струке уколико још нема вољу да консултује компетентну институцију или појединце. Ипак, и без нарочитог знања о методологији националних рачуна, може се имати у виду чињеница да се годишња стопа раста на бази кварталних процена не добија као једноставан, већ као пондерисани просек, јер вредности БДП-а сваког од четири квартала немају исто учешће у годишњој вредности БДП-а. На овај начин може се добити искривљена слика због одступања простог од пондерисаног просека.
Додатно, напомињем да су ревизије једна од основних карактеристика националних рачуна, а да се у вишегодишњој пракси због специфичности кварталног обрачуна редовно спроводе текуће ревизије. Подаци за прва три квартала подложни су ревизијама до момента објављивања четвртог квартала текуће године. То даље значи да се, заједно са подацима за четврти квартал, објављују ревидирани подаци за први, други и трећи квартал.
Област која је највише подложна текућим ревизијама јесте пољопривреда. Обрачун бруто додате вредности ове области је специфичан, јер полази од обрачуна годишње вредности пољопривредне производње у сталним ценама применом процењеног годишњег индекса физичког обима пољопривредне производње за текућу годину. Годишња вредност дистрибуира се на квартале на основу кварталне динамике продаје и откупа пољопривредних производа у сталним ценама и фиксних пропорција трошкова производње по кварталима.
Приликом обрачуна прва три квартала текуће године не располаже се податком о кварталној структури продаје и откупа пољопривредних производа у сталним ценама, већ се примењује структура из претходне године. Тек приликом обрачуна за четврти квартал, ови подаци су расположиви за текућу годину и врши се ревизија дистрибуције годишње додате вредности пољопривреде на четири квартала. Ово може имати за последицу да се кварталне стопе раста БДП-а за претходна три квартала, добијене приликом обрачуна за четврти квартал, разликују од објављених.
Поред тога, кварталне бруто додате вредности за поједине области ревидирају се када побољшани или унапређени подаци постану доступни, што такође има за последицу ревизије објављених стопа раста БДП-а.
РЗС је 29. децембра 2017. објавио саопштење „Економска кретања у Републици Србији, 2017. – Процена“у коме се наводи да је процењена економска активност, мерена БДПом и исказана у сталним ценама, остварила реални раст од 1,9% у односу на претходну годину. Процена годишње стопе реалног раста БДП урађена је на бази ревидираних кварталних вредности за претходна три квартала и делимично расположивих информација за четврти квартал. Обрачун кварталног БДП-а за четврти квартал 2017. биће објављен 28. фебруара 2018. Тек тада биће јавно доступне кварталне стопе реалног раста за сва четири квартала 2017. које се базирају на комплетном сету индикатора.
У тексту аутор коментарише и да би „један од кључних проблема могло бити успоравање извоза, јер је лане, после дужег периода, увоз растао брже“. У вези са тим треба знати да је увећање спољнотрговинског дефицита резултат неколико фактора. Прво, смањен је суфицит код пољопривредно-прехрамбених производа за 268 милиона евра, од чега у последњем тромесечју чак за 258 милиона евра, што је последица помањкања домаће понуде услед суше. Друго, повећан је дефицит код енергије за више од 293 милиона евра, што је резултат повећане тражње током зимског периода и за потребе индустрије, као и раста светске цене нафте. Треће, повећана издвајања за инвестиције (раст од 6,2%) одразила су се на раст набавке увозне опреме – увоз специјализованих машина за индустријске потребе повећан је за готово 100 милиона евра. Те ставке су довеле до повећања спољнотрговинског дефицита за готово 660 милиона евра, што чини 90% његовог укупног повећања. Тиме хоћу рећи да је главни разлог повећања спољнотрговинског дефицита на страни понуде, а не на страни јачања динара, који радо наводе и неки познати макроекономисти.
Главни разлог повећања спољнотрговинског дефицита у 2017. није јачање динара, већ је на страни понуде