Извлачење каиша
У четвртом тому Моје борбе, романа у коме се Карл Уве Кнаусгор опасно поиграо аутобиографијом, „борећи се фикцијом против фикције“– главни јунак, свршени гимназијалац, отишао је на север Норвешке и почео да ради као учитељ. Пред ђацима трећег и четвртог разреда, једног је дана на табли исписао речи: Хофјур, Трумс, Норвешка, Европа, Земља.
Посвета Џојсу? Читалац с навиком да се намршти чим се савремени норвешки књижевник повеже с Прустом, сада размишља и о Портрету уметника у младости. На корицама Дедалусовог земљописа стајало је: Стивен Дедалус, Први разред, Клонгоус Вуд Колеџ, Салинс, Област Килдер, Ирска, Европа, Земља, Васиона.
Најновији наставак шестотомне Моје борбе (издавач: Booka) свакако јесте прича о одвајању од породице, са све гласнијом реченицом: „Хоћу да пишем, хоћу да постанем писац.“Уз то, не штедећи себе, приповедач описује муке: још увек није спавао с девојком.
Уколико је прва књига била посвета великом спремању куће после смрти оца, друга говорила о разводу, деци, родитељству (с пуно прчкања по кујни), трећа описивала неподношљивог оца и „климаву структуру названу детињство” – нови је наставак трагање за заметком првих прича, у свакодневици чији ритам одређују ерекција и постепено извлачење каиша с нитнама.
На стогодишњицу, Кнаусгор је написао предговор за Портрет уметника у младости и поменуо да је Џојса открио с осамнаест, док је био учитељ у малом месту. Уколико Уликс обележавају језичке инвентивности и раздрагано експериментисање, запитао се у есеју, шта одушевљава у Портрету... Штимунг! Управо најбоља страна и овог Кнаусгоровог дела, испуњеног шљунком, мраком, лонгплејкама и чланцима о музици писаним за локалне новине.
Флеминг, од кога је Дедалус узео кутију с бојицама да би земљу обојио у зелено а облаке у кестењасто, на супротној страни земљописа додао је четири стиха. „Име ми је Стивен Дедалус,/ Ирска ми је домовина/ живим у Клонгоусу/ и надам се небу.“Карл Уве Кнаусгор мапира место и потврђује изузетну снагу у нијансирању природе. „О, то је свет, и ја живим у њему.“