Ми и СНС смо два неспојива система
Не верујем у систем у коме ће председник државе да каже да су они који мисле другачије јадници, бедници, издајници и криминалци. Е зато не можемо са СНС-ом
Не верујем у систем у коме ће председник државе да каже да су они који мисле другачије јадници, бедници, издајници и криминалци. Е зато не можемо са СНС-ом. Због понижења којима су грађани изложени, актуелна власт не може да победи. Да смо се ујединили, одували бисмо Вучића на овим изборима. Д`Онтов систем би тада радио и за нас, а не само за њих
Свега двојици опозиционих кандидата за градоначелника Београда на изборима 4. марта истраживања дају више од сигурног цензуса. Драган Ђилас, по прогнозама стоји боље него када је пре три године смењен са позиције за коју се сада кандидује. Бившег високог функционера ДС-а подржавају Покрет слободних грађана, Народна странка, Левица Србије, а у политику се још једном враћа из бизниса који је, у финишу кампање под лупом. Ђилас, у интервјуу за НИН, тврди, међутим, да нема ничег спорног у томе што је и зграду коју је издавао Дајрект медији, фирми коју је продао 2014, баш сад продао закупцу. Прегледом званичне документације, Ђилас је власник једино 25 одсто акција Мултиком групе, која је у већинском власништву (74 одсто) фирме са истим именом и истог матичног броја. Ко је, дакле, власник Мултикома?
„То је уобичајена пракса у свету. Мултиком је била кровна компанија, власник и свих Дајректа на простору бивше Југославије. Партнер и ја смо одлучили да продамо Дајрект медију, а порез на капиталну добит је био већи од два милиона евра и то је један од највећих пореза који су икада плаћени у Србији. Мој партнер Драгослав Илић је изашао из власништва 2014, остао сам само ја. Дајрект медија наставила је да рентира простор Мултикома, који је власник зграде. Људи су одлучили да откупе и зграду и то је цела прича“, одговара Ђилас.
А Дајрект медија купује 10 одсто власништва Пинка, колико сада има, док сте ви још увек у фирми?
Било би то немогуће. Шта је радила Дајрект медија после, у то не улазим. Сасвим сигурно, Драган Ђилас никада не би прихватио да има било какав однос са Пинком. Дајрект медија, док сам ја био власник, није била власник нити једног медија, нити је улазила у сличне аквизиције.
Тачна вам је рачуница да је владајућа коалиција у Београду изгубила 60.000 гласова од претходних избора, као и податак да излазност у главном граду расте. И даље, ипак, имају више од вас. Зашто рачунате и на то да ће се сви остали ујединити да сруше власт?
То је доказ да они не могу да победе. Уз сву ову кампању, сва понижења којима су грађани Београда изложени. Јер кад некоме ко је сиромашан дате кутију са уљем, шећером, брашном, он то узме и гласа, јер му и то мало значи, али ви те људе понижавате. Месецима сам на насловним страницама одређених медија и поред свега тога, они не могу да добију изборе уколико на њих изађе 850.000 људи. Пошто владајуће странке не могу узети више од 380.000 шта год радиле, то значи да су 450.000 и један глас довољни за победу. Важно је само да Београђани схвате да можда баш њихов глас може бити тај.
Чију победу?
Победу опозиције. Победу свих који мисле да се Београд води лоше последњих четири године. Да је бесмислено што се нису градила обданишта него шопинг центри, што су укинути бесплатни уџбеници, да не
треба да се приватизује ПКБ, да прва линија метроа треба да буде тамо где су стручњаци већ десетинама година цртали, да је Београд на води пљачка, јер је арапској фирми дато скоро 70 одсто власништва, а они један евро свој нису уложили. Нас који сматрамо да не треба да се сруши мост, јер су мостови симболи спајања. Ми који на тај начин размишљамо, ми смо већина.
Поновићу, потребно је да формирате власт да бисте били већина?
Јесте, али је прво потребно да имамо један глас више. Сви са ове стране су, верујем, демократе по убеђењу и знају да је слобода избора света. Битно је да ли ће све странке које имају шансе прећи цензус. Многи људи у Србији, интелектуалци, многи који се баве политиком, активно или не, објашњавали су да је боље да буду три листе. Сад смо дошли до пет опозиционих листа и да само листа коју ја водим и коју води Александар Шапић сигурно прелазе цензус. Постоји опасност да ће Вучићу по Д`Онту припасти највећи део од 15 до 20 одсто гласова људи који - у по ноћи да их пробудите - не би гласали за ову власт.
Србија је често пред избором да ако не гласа за неког ко се сам прогласио опозицијом, испада да гласа за Вучића. Ускраћује нам се право избора, а ни опозиција не заговара измену тог система, јер се нада доласку на власт.
Београдски избори имају лош систем и зато што се градоначелник не бира непосредно. Тражио сам начин да се то промени, али моја странка то није хтела да подржи. Зато ми данас не знамо ко је кандидат за градоначелника листе која је на власти. Д`Онтов систем постаје неправедан кад неки људи неће да се уједине. Да смо се ујединили, одували бисмо Вучића на овим изборима. Тај систем би радио и за нас а не само за њих. Онда кад будемо добили демократске изборе и могућност да нас има у медијима, да нема претњи по фирмама и капиларних гласова, онда ћемо моћи грађанима да кажемо шта свако од нас предлаже и да они, изаберу и гласају. Наша коалиција, кад прођу ови избори, даље треба да се шири.
Да ли сте и сами финансирали Двери 2012, као лажну опозицију патриотског блока?
Право да вам кажем ја сам се 2012. бавио само Београдом, ако су Двери тада имале листу за Београд и нису прешле цензус. ДСС јесте и ја сам тада понудио коалицију, договорио се, али је Војислав Коштуница на председништву ставио вето на то. Никада нисам никога финансирао.
Да ли је могућ договор и са коалицијом на власти?
Тадићу сам говорио да не може председник да има плату од 1.000 евра, а да онда министар који месечно зарађује 800 евра купи кућу на Бежанијској коси од 500.000 евра. И још испада да сам ја проблем, а фирму сам направио шест година пре него што сам ушао у политику
Не. Зато што је овај систем супротан свему у шта ја верујем. Био сам градоначелник, па јесу ли били ти спискови по предузећима, да ли су им наметани сигурни гласови, је ли примано 3.000 људи у стални радни однос месец дана пред изборе… Нећу да кажем да је све било сјајно, али такве ствари ја да сам чуо неко би „летео“. Да је некоме пало на памет да опколи штанд опозиције, тај више не би могао да ми приђе а не да буде у мом тиму. А данас сви на то жмуре, као да нема притисака. Не верујем у систем у коме ће председник државе да каже да су они који мисле другачије јадници, бедници, издајници и криминалци. Не можете ви да изговорите да је жена једног опозиционог кандидата шеф нарко-мафије и да после наставите да се бавите политиком. И да шеф његове странке каже да се мало занео. Па нека се занесе до установе неке која је за такве случајеве. Е зато не може са СНС. Јер су то два система неспојива.
Ваш економски програм нема много разлога да се не допада грађанима. Али они, за почетак, не верују онима који би требало такав модел да примене.
Неће корупцију да искорени то што директор има велику плату, али ће то смањити његов потенцијал коруптивности. Ако и радници имају бонусе од добити и они ће боље да раде. Верујем у државни капитализам. Једна од првих мера, о којој сам расправљао са Тадићем за место премијера била је да председник има пет, премијер четири а министри 3,5 хиљаде евра плату. И дам им кола и возача, али кога ухватим да је проћердао, не био му у кожи. Не можеш ти као председник имати плату од хиљаду евра. Онда овај министар купи кућу на Бежанијској коси од петсто хиљада евра са платом од 800 евра. А испада да сам проблем ја који сам своју фирму направио шест година пре него што сам ушао у политику.
Радницима бонусе? Како се надокнађује то „расипништво?
Све је невиђено једноставно. Што је било инвестиција, отишло је у друге земље пре 20 година. Тамо се потрошили, овамо ће их мало доћи. Пољопривреда и енергетика су две ствари које имамо. Кад повећамо сировински капацитет у пољопривреди добићемо индустријализацију. У енергетици - прво, питање је само ко води фирму. Колика је плата генералног директора код Костића, Мишковића и Матијевића, подели са три, повећај 15 посто и зови га. Доћи ће. Дајмо грађанима акционарство без права гласа, па ће они да прате пословање. Власник 38 одсто Франкфуртског аеродрома је регион Есен, а 100 одсто ДХЛ-а држава. Арива, чији аутобуси возе у Београду, власништво је Дојче бана, немачких железница. Шта је проблем за пољопривреду? Сељак сада мора одмах да прода производ, онај га
уцењује за откупну цену, стави му велике трошкове чувања. Проблем је између хладњаче и произвођача такав да сељак не може да чека најбоље услове. Систем хладњача, у који би ушла држава и приватни сектор, омогућио би му да прода кад му најавише одговара, а да с новцем из банке има од чега да живи до тад. Да буде власник свог производа од почетка до краја.
Да ли тако планирате и Београд на води да „вратите Београђанима“?
Планирам да раскинем уговор. Господо, Београд на води је један кроз један штетан за нас. Жуту банку нисте унели. Дали смо земљиште, зграде, аутобуске станице, железничку. А шта кад стигне 2019, а у уговору пише да до краја те године мора бити обезбеђена сва инфраструктура на тој локацији, готова прва линија метроа? Од 2020. почиње да ради таксиметар за пенале које ћемо ми плаћати, јер ће неко да тужи за пропуштену добит. Реагујемо ли брже, мање ћемо пара да изгубимо. И да онда питамо архитекте колика спратност ту може, међународни конкурс за решење. Колико буде пара, толико да градимо.
Колико смо имали за Мост на Ади, о чијој се сврсисходности, естетици и цени такође полемисало?
Коштао је 161 милион евра, по налазу државног ревизора.
Без приступних саобраћајница...
Али никад се посао са саобраћајницама не завршава.
Конкурс за идејно решење је био по много чему споран почев од тога да је победник учествовао у креирању конкурсних услова, и пословно сарађивао са председником жирија. На конкурсу за извођача условима ЕБРД-а су дискриминисане домаће фирме условљене конзорцијумима са страним. Све заједно, прескупо. Зашто тај пројекат није заустављен?
Мостоградња је била са Штрабагом и дала 100.000 евра вишу цену и због тога изгубила посао од другог конзорцијума. Причамо о нечему што је било пре мене, али морам да вам кажем да мени објашњење академика Хајдина пије воду. Цена моста се гледа по цени квадрата. То је око 3.500 евра по квадрату, а цена квадрата моста Борча - Земун је већа. Ако нећеш стубове у води, а то више нико не ради, пилон и каблови су најјефтинији.
Каблови које је тада у овај део Европе увозио само његов син. А мост је ради пилона измештен из деценијског плана - постао дужи и скупљи.
Он каже да његов син ради на факултету и нема везе с тим. А ја бих га изместио на средину Аде, јер је то била идеална позиција. Сад је готово. Проблем у томе је био 2008. када буџет града пада са 900 на 600
Планирам да раскинем уговор за Београд на води, јер је штетан за нас. Ми смо дали земљиште, зграде, аутобуске станице, железничку... Друга страна жуту банку није унела. А 2020. почиње да ради таксиметар за пенале које ћемо плаћати. Што брже реагујемо, мање ћемо пара да изгубимо
милиона евра, а ми имамо кредите само за мост, јер је Ненад Богдановић планирао да из сопствених средстава финансира приступне саобраћајнице. И ја морам и за њих да узмем кредите.
Како планирате да поделите бесплатне уџбенике?
Ту држава мора да се умеша. Да се каже који су то уџбеници испунили строге стандарде и да се барем на нивоу школе одлучи који се уџбеници у њој користе. То су технички проблеми, а сви само питају одакле паре.
Легитимно питање. Одакле паре?
Бесплатни уџбеници, школски полицајац и здравствени радник у свакој основној и средњој школи су 1,5 одсто градског буџета. Суштина је да то није социјална помоћ него брига државе о својим грађанима. А паре? Ево. Да се преполове губици Србијагаса. И довољно за све моје мере - за школу, бесплатне вртиће, помоћ младима у становању и 13. пензију.
Реч је о истом градском буџету из кога се тренутно родитељима исплаћују милиони, јер им је град од 2010. до 2014. наплаћивао услугу вртића до неколико пута скупље од неопходне?
Постоји тумачење Министарства просвете да 20 одсто у просеку сме да се умањи цена. Одлучили смо да они који немају средства - неће плаћати ништа, они који имају мало - плаћаће 500 до 1.000 динара, а највиша цена биће 9.700 динара. У просеку испод 20 одсто од пуне цене која је 20.000 динара. У државна обданишта, не рачунајући 12.000 предшколаца, ишло је 48.000 деце, од чега је 36.000 плаћало мање од 5.000 динара, а 12.000 је плаћало више. Како је онда јефтиније да сада сви плаћају 5.000? За оне који су плаћали хиљаду динара то је увећање од пет пута. Мене је 2008. затекло 10.000 деце на листи, а 2012. их није било.
Било је листе, кажем вам из личног искуства.
Како? Зашто? Ја сам стално тражио податке. Ако су мене лагали и ја лажем вас. Направили смо 45 обданишта. Али нама се истовремено повећава број деце. Пет хиљада деце више се рађа од 2009. кад смо почели са програмом пуне плате за труднице.
Према извештају из кампање 2012, опозиција јавном сервису није имала приступ. Државни посао се мешао са кампањом, као и сад кад се жалите. Тај период обележен је мешетарењем са власништвом у медијима. Није ли лицемерно да се баш ви, коме се приписује да је развио данашњи модел контроле над медијима, жалите на рад РТС-а?
Прихватам да нисам објективан по том питању. Немојте ми замерити. Али ставио сам прст на чело да раз-
мислим о томе. Ја се нисам бавио тим стварима. Нађите једног кога сам ја звао да пусти неку информацију или не пусти…
Знам више од једног кога је звао ваш шеф кабинета...
Иван Николић? Дајте, па тај не може да зове никог. Моја стратегија је била да радим мало више, па да има више позитивног, а мање негативног да се пише. Ја одем на Б92 који сам основао и они ме дохвате, а ја не знам да погодим врата после емисије. Те емисије су постојале, а неки Драган Ђилас је у њима гостовао, пријало му то или не. Сигуран сам да није све било као у Данској и Шведској, да је ДС одговоран пре свега зато што није схватила значај развоја институција. Била је 2012. фрка због неког СНС-овог спота, који је Тадић тражио да се забрани. Био сам једини који је тада рекао да то не треба да се ради. Људи су изабрани у Савет РРА, не смемо да рушимо ту институцију, говорио сам. Тако смо ушли у сукобе унутар странке. Одговоран сам што сам се „затворио“у Београд јер нисам могао да променим неке ствари. Могу да прихватим да смо криви што данас то тако изгледа. Али у то време су постојале неке новине, мало више слободних него данас, и неки Б92…
На линији власти. НИН је за сваку критику власти био отпуживан да је део антихашког лобија, за критику званичне економије да је антиевропски. Бројни угледни новинари добили су отказе из политичких разлога тад.
То је моја највећа грешка. Прихватам део те колективне одговорности, али, опет вам кажем - многе ствари човек уради у животу мислећи да то има виши циљ, а после му буде криво, јер схвати да је требало да остане на свом принципијелном ставу. И ви данас ми постављате питања која нису лака, али ја хоћу да причам. И мени је драго да тако разговарамо. Сад, да ли ћу ја вас да убедим да сам у праву, то је друго.