НАЦРТАНИМ МЕТРООМ У РУЖИЧАСТУ БУДУЋНОСТ
Предизборна агенда власти
Кад на минус пет степени плане неколико спратова Београда на води, последице умеју да буду неочекиване: покаже се, рецимо, да од још једног редовног пакета уверавања да ће отварање преговарачког поглавља 23 у процесу прикључења Европској унији имати позитиван утицај на слободу медија, остаје само – пепео.
Јер, медији који стварно раде у интересу јавности, морали би поставити питања о безбедности градње објеката којим се актуелна власт онолико поноси – нарочито с обзиром на чудан начин провођења електричних инсталација кроз фасаду, који је у коментаторима фотографија објављених на интернету, изазвао прилично запрепашћење. Ако и постоји уверљива
аргументација у прилог одабраном начину градње, јасно је да отварање још једне теме везане за пројекат оптерећен дугим низом контроверзи, није оно што је актуелној власти потребно – нарочито не у данима уочи београдских избора, за које се и даље тврди да су „прва неизвесна изборна битка од 2012. до данас“.
Зато и није чудна тишина којом је из владајућих странака одговорено на позив НИН-а за предизборни интервју: уместо одговора на та или разна друга незгодна питања од интереса јавности, власт која контролише телевизије са националном фреквенцијом и већину штампаних медија, радије наставља са емитовањем своје верзије догађаја. А она, као што смо видели
Председник у акцији: Стратегија СНС-а је да се не сме дозволити ниједна енклава која није под њиховом контролом, па се име Александра Вучића, председника свих грађана, налази чак и на листићу за изборе у месној заједници у Лесковцу
на прошлонедељном „хит“примеру - продаји карата за нацртани метро више не мора да има ама баш никакве везе са реалношћу.
Уместо приче кандидата владајућих напредњака и социјалиста, зато, нека о предизборној позицији власти говоре њени скорији потези, али и поуке из скорије прошлости, нарочито оне из домена изборног инжењеринга свим средствима. На уму, приде, ваља имати и чињеницу да су социјалисти у потпуности прихватили игру по правилима СНС, за шта, онако искусни, свакако имају ваљане разлоге.
Имали смо, уосталом, од 2012. до данас бројне прилике да се уверимо у напредњачку доследност у избору тактике „спржене земље“, која подразумева да се ниједна енклава која није под напредњачком контролом не сме допустити - о чему сликовито говори и чињеница да се име Александра Вучића, председника свих грађана, налази чак и на страначком листићу за изборе за месне заједнице у Лесковцу, заказане такође за 4. март.
Важан је још један податак, јер он налаже чак и додатне напоре у планирању изборног инжењеринга: на прошлогодишњим председничким изборима, од укупно 915.231 гласа у Београду, Вучић лично успео је да покупи „свега“403.019, односно 44,03 одсто. А тај резултат би, кад би се поновио и на гласању у недељу, био недовољан за формирање власти у престоници (социјалисти нису имали свог кандидата и били су позвани да гласају за Вучића и некако се верује да су ту препоруку углавном послушали).
Додатна невоља је што је, без обзира на Вучићево „залегање“у кампањи – што на терену, што у ТВ наступима – свима јасно да се најмоћнији човек у Србији ипак не кандидује за руковођење Београдом. И што је, без обзира на украсно паковање напредњачке листе, пуне „нових“, „нестраначких“људи, могуће да ће бирачи ипак узети у обзир минули рад досадашњег градоначелника Синише Малог, чије је тешко бреме афера ове недеље допуњено
Свестан да се маневарски простор сужава, Вучић би после београдских могао већ на јесен да распише и ванредне парламентарне изборе
причом о поседовању чак 45 банкарских рачуна. Не би то било нимало неважно када би постојали медији довољно слободни да се позабаве најновијим открићем КРИК-а о њиховом омиљеном „јунаку“: Мали се на изборној листи СНС-а сада налази на месту број три, иза Зорана Радојичића, директора Дечје болнице у Тиршовој и Аје Јунг, кореографкиње, што никако није довољно за закључак да је његово време истекло, када је реч о шансама за руковођење главним градом у случају напредњачке победе. Уосталом, Вучић је са прошлогодишње најаве о смени Малог, врло брзо прешао на причу о „најбољем градоначелнику у историји“коју је безброј пута поновио.
И зато имамо то што имамо: стандардне медијске злоупотребе стандардно доказане од стране независних посматрача, контролна тела која се не баве својим послом (РЕМ, Агенција за борбу против корупције), нетранспарентан рад Градске изборне комисије и сав онај циркус са изборним листама - почев од „лажне“листе Доста је било (пљачке, корупције и лоповлука, коју предводи члан СНС Милорад Радуловић), до бирократског подвига у виду издавања личне карте са именом Љубиша Прелетачевић Бели, како би и листа одметнутог Младеновчанина била проглашена.
Све укупно, на овогодишњем изборном „менију“у престоници, налазе се чак 24 листе, од којих је много оних за које се основано сумња да имају озбиљну помоћ власти. Поређења ради, на изборима 2014. учествовала је само једна листа мање, а њих чак 19 није успело да пређе изборни цензус од пет одсто освојених гласова. Захваљујући томе, расут је 155.851 глас, односно 19 одсто од укупног броја изашлих, па је корист за власт била двострука – што захваљујући изборном систему, јер највећи део расутих гласова прелази управо на њен конто, што захваљујући чињеници да су многи опозиционо оријентисани бирачи свој глас практично „прокоцкали“поверовавши у искреност разних марионета власти.
Све се то, дакако, могло предвидети, па зато Цвијетин Миливојевић, директор агенције Прагма, инсистира на оцени да опозиција није ни смела да излази на изборе у таквим условима. „На прву је прихватила мамац, па се Вучић није ни трудио да ишта поправи“, каже саговорник НИН-а. Ипак, без обзира на изборне услове и све покушаје „куповине гласова“и без обзира на процену да су шансе на страни опозиције пре кампање биле 70:30 посто, да би данас пале испод 50 посто, Миливојевић верује да се власт ипак не осећа сигурно уочи избора. „Све зависи да ли ће социјалисти прећи цензус. Ако не, СНС је у озбиљном проблему“, каже Миливојевић, свестан, наравно, да ипак није реч о нерешивом проблему – о чему говоре бројни случајеви „куповине“одборника, па чак и самог главног кандидата опозиције, као што се десило у Зајечару прошлог априла, када је, након изборне победе, „опозиционар“Бошко Ничић претрчао у напредњачко окриље. Не би, такође, требало сасвим одбацити ни могућност да, упркос досадашњим изборним прогнозама, цензус пређу радикали, на чију би несебичну помоћ у формирању власти Вучић свакако могао да рачуна.
У току је, зато, рад на подизању изборних шанси првенствено социјалиста, о чему говори и чињеница да се забрана „оштрих иступа“функционерима СНС, па чак и Александру Вулину, изречена после сусрета Вучића и хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, не односи на Ивицу Дачића. „Дачић обично србује пред изборе, па га после нигде нема“каже Миливојевић коментаришући чињеницу да лидер социјалиста поново „пуца“из „патриотског“оружја. У истом контексту, саговорник НИН-а чита и тврдње да би, у случају победе, напред-
Улог је велики, јер би губитак власти у престоници могао да означи почетак рушења предимензиониране напредњачке куле
њаци могли препустити позицију градоначелника социјалисти Александру Антићу. „Антић је рањив политичар по питању кредибилитета и биографије. Нисам сигуран да би се Вучић после Малог играо на такав начин“, каже Миливојевић. А да ли би наставио „игру“с Малим или је неки други напредњачки кандидат ближи функцији у случају победе? Саговорник НИН-а верује да су све опције могуће и да у овом тренутку нико, сем Вучића самог, не зна шта је у плану.
Све то, међутим, не значи да опозиција нема чему да се нада: и то не само због увек могућих изненађујућих пласмана, или, рецимо, повећаног одзива бирача, што би, с обзиром на напредњачке напоре да „истерају“на биралишта све грађане које су успели да убеде да њима дају глас, могло ојачати опозиционе карте. Уосталом, о несигурности власти говори и чињеница да се у у уторак, у испитивању јавног мнења, које спроводи агенција блиска напредњацима, нашло и питање о јавном превозу претходног, снежног дана.
Миливојевић верује да је могуће постизборно осипање и на страни СНС, на чијој листи је и десетак странака и покрета којима је припало по једно до два места. Неке од тих партија учествовале су у власти са Демократском странком и не би требало унапред сасвим одбацити могућност да у случају неког тесног резултата, буде и оних одборника којима се би се могло учинити да би Београду било боље без владавине СНС. Старо правило „ко држи погачу, тај и сече“, наравно, предност ипак даје Вучићу, који, осим „погаче“, држи и безбедносне агенције, а тиме и широк дијапазон могућности утицаја на људе и њихове поступке.
Велики је то улог, уосталом. Не само због чињенице да Београд представља „златну коку“у осиромашеној Србији, већ и због логичне претпоставке да би губитак власти у престоници означио почетак рушења предимензиониране СНС-куле саграђене од разноврсног материјала чију некомпатибилност надокнађује чврсти лепак власти. Миливојевић подсећа на поучан пример из 2000, када су, након победе Војислава Коштунице на председничким изборима, социјалисти пристали на превремене републичке изборе, иако су имали стабилну већину у парламенту Србије и могућност да са црногорским посланицима формирају и савезну власт.
Зато један од наших саговорника из редова опозиције и тврди да се на недељним београдским изборима ништа не завршава, већ, напротив, права игра тек тада почиње. Већ се увелико нагађа о могућности расписивања ванредних парламентарних избора на јесен, што је - тада или нешто касније, али свакако у наредних годину дана - према процени Миливојевића, сасвим логичан потез у случају напредњачке победе. Свестан да се маневарски простор сужава, а рок трајања приче о „две столице“приближава крају, Вучић би могао покушати да тако „зацементира“власт на још четири године. Већ је, уосталом, најавио да ће тражити мишљење грађана о решењу за Косово чије је обелодањивање најавио за пролеће, а референдум делује ризичније од избора који подразумевају бројне „трговинске“опције. Кампања, уосталом, никад није ни престајала, још од јуна 2012, а спреман је и нацртани метро да омађијане бираче превезе директно у будућност са слике ружичасте телевизије.