НЕМА АЛИБИЈА ЗА САРАДЊУ СА РЕЖИМОМ
Бошко Обрадовић
Уинтервјуу за НИН изнео сам пуну истину о предлогу Српског покрета Двери да се за градске изборе у Београду направи, по мом мишљењу, најбоља опозициона изборна колона: Двери, ДСС, ДЈБ и Здрава Србија Милана Стаматовића. Реч је о опозиционим политичким снагама које имају јединствен став по тренутно најважнијем државном и националном питању – Косову и Метохији. Сви поменути противе се лажном унутрашњем дијалогу о КиМ који је покренуо председник Србије, признању независности јужне српске покрајине, као и било каквој промени Устава Србије која би подразумевала избацивање преамбуле о КиМ. Сматрао сам, на трагу Апела о очувању КиМ - који је покренуо Политички савет ДСС и чији сам потписник као једини народни посланик из садашњег сазива Народне скупштине - да је то кључна политичка тема у 2018. и да нам ваља на време сабирати опозиционе снаге да се супротставимо Вучићевој идеји да заврши започети посао одрицања од КиМ зарад погубног пута Србије у ЕУ.
Локални избори у Београду 4. марта били би само први заједнички потез нове опозиције пред наступајући косовски расплет и потенцијалне ванредне парламентарне изборе. Од колега из ДСС-а се тражило само то да изађу из тренутних локалних власти са СНС у Београду и више градова и општина у Србији, како нико не би могао да доводи у питање опозициони статус ДСС-а. И зато што би, признаћете, било мало чудно објаснити бирачима да се прави велики опозициони савез против актуелне власти у Београду, а да једна чланица тог савеза седи у власти са СНС у две централне београдске општине, Врачару и Вождовцу.
У одговору Милоша Јовановића, председника новог ДСС-а, могли смо прочитати разне ствари, али ништа о томе да ли је истина да су Двери дале овакав предлог за уједињавање опозиционих снага и зашто је ДСС то одбио. Остаје недоумица зашто су ДСС-у толико важне постојеће коалиције са напредњацима на локалном нивоу и да ли из тога проистичу одређене обавезе новог ДСС-а према властима.
Да би се победио актуелни режим – ваља му се свуда и на сваком месту супротставити. ДСС као да то избегава. Или покушава једну необичну и немогућу мисију: да буде опозиција владајућем режиму истовремено сарађујући са њим на локалном нивоу. То би имало смисла да је политичка ситуација у Србији нормална и да се локалне предизборне и постизборне коалиције могу посматрати независно од односа власт-опозиција на републичком нивоу. Али, у тренутку када имате републичку власт која издаје Косово и Метохију, укида медијске слободе, врши различите облике правног насиља и гуши права опозиције – свака сарадња са тим режимом, па и на најнижем нивоу, локалне самоуправе, постаје више него проблематична.
Што се тиче предизборне сарадње Двери и ДЈБ за београдске изборе – она је потпуно природна, без обзира на одређене идеолошке и политичке разлике међу нама које остају на снази. Ми смо искрена и права опозиција, доказана у наступима у Народној скупштини, сабрали смо се око борбе против криминала, корупције и страначко-паразитског система који као канцер већ 28 година изједа наше друштво и државу. Питање свих питања је увођење одговорности: да ли ће коначно неко одговарати за упропаштену државу и уништене домаће банке, друштвене фирме, пољопривредно-индустријске комбинате, пљачкашке приватизације, тајкунске и страначке пљачке? Да ли ће се, примера ради, на нивоу града Београда за почетак, направити попис комплетне имовине и ко њом располаже, остварити јавни увид у сваки потрошени динар из буџета, укинути тајни уговори, намештени тендери и партијско запошљавање, и коначно зауставити лоповлук – као предуслов за бољитак?
Зар је могуће да смо ми већ скоро три деценије присиљени да бирамо између истих људи који се врте на власти и да ли у Србији политичку прилику да нешто промени може да добије неко ко до сада није био на власти? Јер, на београдским изборима имамо у понуди: садашњу власт, бившу власт и алтернативу и садашњој и бившој власти оличену у изборној листи под редним бројем 7: Доста је било и Двери – Да ови оду, а да се они не врате. народни посланик и председник Српског покрета Двери
Да би се победио режим ваља му се свуда и на сваком месту супротставити. ДСС као да то избегава. Или покушава да буде опозиција истовремено сарађујући са режимом на локалном нивоу. А сарадња са оваквом републичком влашћу, па и на најнижем нивоу, више је него проблематична