С њим нема неизвесности

РУСКИ ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ

Ама баш ниједног тренутка резултати председничких избора у Русији нису били упитни. То да ће их добити Владимир Путин знало се још од момента када је одлучио да се кандидује - мада је и та дилема месецима вештачки пумпана.

За Путина је много важнији начин на који их је добио - освојивиши више од 76 одсто гласова уз излазност од преко 67 процената уписаних бирача. На овако високом узорку, што је био примарни циљ владајуће Јединствене Русије, додатно је оснажен легитимитет реизабраног председника као неприкосновеног оца нације.

Врло брзо биће заборављене и примедбе опозиције о неправилностима, које су већ постале део уобичајеног руског изборног фолклора, јер оспоравати овако убедљиву разлику између Путина и осталих противкандидата јалова је работа. Није да нема истине у тврдњи опозиционог лидера Алексеја Наваљног да су грађани на биралишта довожени аутобисима; остаће и упамћена духовита опаска његовог заменика Ивана Жганова да је реч о „аутобуским изборима“, као и сцена у којој младићи одвлаче посматраче с бирачког места након чега двојица мушкараца убацују листиће у кутије када нико не гледа. Али сви ти очекивани испади већ у старту су обеснажени констатацијом ОЕБС-ових посматрача да су председнички избори „начелно протекли добро“упркос „недостатку истинске конкуренције и неправилностима у циљу већег одзива“.

Могло би се рећи да се Путин заправо није ни бавио изборима већ државничким пословима, а да је до перфекције истренирана државна машинерија на терену одрађивала посао. Утисак је да су му у прилог ишле и оптужбе Велике Британије и доброг дела западних земаља за наводно тровање бившег шпијуна Сергеја Скрипаља у Солсберију.

Шта, на крају, рећи о осталим кандидатима? Биће једино занимљиво видети да ли ће другопласирани, кандидат Комунистичке партије Павел Грудињин, одржати обећање да ће обријати бркове ако не освоји 15 одсто гласова.