„ЗСО је извор живота“
ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ВУЛИН
Директор Канцеларије за КиМ за кога се касније испоставило да у српским срединама има утицај макар колики и Александар Вучић, театрално је поднео оставку у директном емитовању на јавном сервису, у знак отпора потписивању Првог споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине, 23. априла 2013. Александар Вулин казао је том приликом да тај споразум „једноставно није довољно добар и да је дао реч Србима са КиМ да ће бити другачије, а није успео.“Ни трепнуо није, тако незапослен, а већ је постао министар без портфеља, задужен за КиМ и итекако заслужан што су Срби први пут учествовали на локалним изборима, легитимишући тако институције Приштине.
Његове и заслуге тадашњег премијера и потписника Бриселског споразума Ивице Дачића видљиве су из низа интензивно изговараних реченица, али садржина највреднија пажње у њиховом понашању тих драматичних месеци је свакако однос Вулина и Београда уопште према Заједници српских општина, која је, према Вулиновим речима у време када је Србе требало наговорити да се одазову изборима, ништа мање до - извор живота.
Након што је Скупштина Косова расписала изборе за 3. новембар 2013, јавност је почео да топи најпре Дачић. Најавио је да ће лично гласати у Призрену, где је рођен, захтевао кобајаги да му се то право омогући, а потом позвао све расељене да се у што већем броју одазову.
Уз свесрдну подршку Приштине заживела је полемика о томе како ће изгледати листићи (на којима је на крају, ипак, било симбола државности), а Вулину је забрањен долазак на Косово под претњом хапшења због илегалног преласка. Материјала за уцену бирача било је довољно. „Срби морају да изађу на изборе да би након њих формирали ЗСО, а онда долази друга фаза, боримо се за пуномоћ и овлашћења ЗСО за њен утицај и снагу“. Оптуживао је Приштину да „руши изборе“и да растура „српски корпус“да се не би формирала ЗСО, као велика победа и сигурност.
Дачић је, пак, казао да само преко ЗСО Београд може да финансира Србе, да ће само тако институције постати легалне и легитимне и да ће по окончању избора отворити канцеларија ЗСО у Бриселу. И Штефан Филе му је помогао, најавивши да ће ЕУ са 15 милиона евра финансирати развој четири општине на северу, а након што су до данас непознати нападачи разбили бирачке кутије у којима је свакако било недовољно листића, а избори поништени, са мита се прешло на уцене.
Најпре се наводно Београд изборио у Бриселу да се избори понове и дао тако шансу грађанима да се „опамете“, а пред поновљене им је Дачић саопштио да од њих зависи будућност Србије. Речено им је не само да је једини легалан начин да Србија помогне тим општинама финансирање преко ЗСО, него и да би Албанац могао да буде градоначелник северне Митровице. „Тад би дошло до сукоба, а Србију би довело у немогућу позицију да не може да гледа мирно, а да не може много да помогне. Неизласком на изборе Срби са Косова угрозили би будућност Србије“, запретио је Дачић.
Одзив је на поновљеним изборима био једва већи од 20 одсто, али довољан да се, после другог круга, изабере градоначелник Митровице и спроведе главна тачка споразума. Од тада до данас финансирање ЗСО није предвиђено ни у једном плану буџета за наредну годину - ни српске, ни косовске власти.