Иван Клајн
Да ли цвеће говори
Карикатура, исечена из не знам ког листа, коју ми је послала Зоранка Карапавловић, приказује цвећару у чијем излогу пише „РЕЦИТЕ ТО СА ЦВЕЋЕМ“. Изнутра, кроз излог, цвећарка забринуто посматра снажно грађеног, намрштеног купца који управо излази из радње, с рукавом засуканим до рамена на руци у којој носи дебелу, тешку саксију. Очигледно, његова „цветна порука“неће бити ни љубазна ни пријатна ономе коме је намењена.
Него, Зоранка је заокружила предлог „са“. Сви смо у школи учили да тај предлог не иде уз инструментал у значењу средства: не „Пишем с оловком“него „Пишем оловком“, не „Он се с тиме не служи“, него „Он се тиме не служи“. Натпис на карикатури, ипак, можда не спада у потпуности под ово правило. Ако купим букет и одем да својој изабраници изјавим љубав, извиним се за нешто и томе слично, сигурно је да ћу јој то казати својим речима, а притом ћу јој пружити цвеће. Цвеће је овде, дакле, пратилац а не оруђе, и натпис „Реците то са цвећем“могао би да се тумачи као скраћени облик од „Реците то са цвећем у руци“.
У НИН-у, у рубрици Изјава недеље, јануара ове године цитиране су речи митрополита Амфилохија: „Ако је Вучић први пут у историји поставио једну такву особу (Ану Брнабић) за премијера да наводно буде углед српских мајки и сестара, то су враџбине.“Можда речи преосвештеног нису тачно забележене, можда је текст промакао лектору, али је чињеница да речници бележе употребу именице углед са дативом, бити углед (на углед, за углед) некоме, не са генитивом (бити углед некога). У овој другој конструкцији могла би се употребити само именица узор.
У „Таласању“на Радио Београду, два млада проналазача описивала су свој изум – степенице које енергију ходања претварају у струју. Признали су да су такве степенице већ правили и други, али, рекоше, „наш производ је трипут више ефикаснији“. Слично томе, један наслов у „Политици“гласио је „Наша баштина на Космету угроженија више него икад“. Два примера који показују да се при поређењу лако излажемо опасности од плеоназма. У првом је требало изоставити реч „више“, исто се могло учинити и у другом, или уместо компаратива „угроженија“написати угрожена.