Препарирана пустиња
У роману Златна капљица, први пут објављеном 1985. године, праволинијски пратимо главног јунака Идриса, младића из оазе северозападно од Сахаре, на путу за Париз. Одлазак у нови живот, како саопштава приповедач, посматра као нека птица селица. Kада закорачи у Француску, опипава стопалимa тло да би се уверио у његову чврстину.
Проза француског књижевника Мишела Турнијеа (1924 – 2016) данас је нарочито актуелна. Говори о имигранту, идентитету, укорењености, веровањима, предрасудама и селидби, с много бајковитих елемената.
Миљенко Јерговић пише да онај ко за Турнијеа каже да је писац бајки – неће погрешити! Заиста, ни сам Проп не би могао да изброји „на прсте једне руке“све оне своје функције (удаљавање, одлазак, добијање чаробног средства, подвала), садржане и у Златној капљици.
Но, пре и после реченице која сажима муку становника мале, готово напуштене средине, премештеног у гунгулу велеграда, реплике изговорене тачно на половини књиге („Један ми рече пре неки дан: ово овде је пакао, али код нас тамо кући – све је мртво“), између одјека усмене књижевности и трага кочења модерног романа о граду, наратор стрпљиво подиже кулисе.
Одлазећи с намером да дође до фотографије (усликала га је некаква плавуша, туристкиња из „лендровера“), Идрис се у новој земљи непрекидно суочава са сликама завичаја, са сахарским декором, на картонским позадинама у фотографској радњи. „Пантагруелски плакати“, туристичка платна с веселим позивима да се посети његов дом, пустињске животиње у витринама с експонатима – искривљено су огледало и фатаморгана. На сликама не препознаје родну Табелбалу и свој део Алжира. „Земља слика“нуди му препарирани свет и могућност да се попут пластичне лутке нађе у париском излогу.
Вешта и јасна игра Мишела Турнијеа, спроведена до краја, до поглавља о калиграфији, завршеног с пнеуматском бушилицом за разбијање асфалта у руци. Стари роман о горућим темама, у издању Агоре и новосадског Културног центра, и у преводу Владимира Д. Јанковића (кога може да похвали и читалац који не говори француски језик).