Вучија времена
Шминкање стварности можда тренутно и купи Вучићу одређено време, али свакако није алтернатива турбулентним догађајима који стижу
Никако другачије до комичном не могу се назвати недавни иступи премијерке Ане Брнабић која је подигнутим кажипрстом поједине чланове Владе упозорила да „имају превелику сујету, да нису тимски играчи, те да се инфраструктурни пројекти не одвијају довољно брзо“, гађајући директно потпредседницу Зорану Михајловић. Наивно би било веровати да прва међу „престрављенима“није процесуирала информацију да је реч о кабинету који је по својој мери састављао председник Александар Вучић, укључујући и чињеницу да је и њу октроисао и да у тој игри „фасадна председница“Владе има улогу дворског мегафона. Биће да је суштина овог државног водвиља Вучићев опробани рецепт држања у перманентном страху свих, па и најближих сарадника, и много више да се макар мало измести фокус јавности са решавања косовског чвора. Након што тест са такозваном демографском стратегијом није прошао, Вучићу није промакла анкета у којој се 84 одсто испитаника успротивило чланству Србије у НАТО. С друге стране, аналитичаре не би изненадило да, у зависности од развоја догађаја, Вучић у потпуности дигне руке од Косова или од Европске уније, јер у његовом деловању нема никаквих стратешких линија. Неки од њих очекују да ће следећи корак бити референдум, на коме ће питање бити тако формулисано да нико нормалан неће моћи да каже да је против ЕУ, али ни да је за признавање Косова.
Персонално гледано, јасно је да из личних разлога из Владе одлазе министри привреде и финансија, Горан Кнежевић и Душан Вујовић. Посебно је интересантан случај овог другог који мимо окоштале флоскуле о замору материјала има и озбиљна размимоилажења са Вучићем. Видело се то недавно и на Копаонику када се Вујовић, благо речено, није сагласио са стратегијом раста плата и пензија. Е, то је већ прст у око ексклузивног заступника божије воље у Србији и тешка рана
коју ће тешко, марљивим радом залечити и доктор Синиша Мали, који се помиње као могући Вујовићев наследник. Али прича има и другу страну – премијерка Брнабић коначно добија поузданог тимског играча, шта више кадар са чијим је човеком од највећег поверења, Игором Исаиловићем, имала заједничку фирму. Плус Мали је на случају Савамале показао истрајност хаскија и лојалност шарпланинца.
А тамо где је Мали, мора бити и други део „жутог“тандема – Горан Весић који стиже као опомена Зорани Михајловић, чији ће ресор по свему судећи бити подељен при чему ће овај страначки тркач добити онај лукративнији део – инфраструктуру. Разуме се да Вучић не сме да уклони у потпуности Зорану, јер му је она улазница за западну хемисферу. Баш као и што је то била Ана Брнабић у тренутку када је постављена за премијера. Ако једног дана Михајловићева буде заиста ампутирана, то се може десити само у пакету са Брнабићевом, али тада ће то бити непобитан знак да је Вучић окренуо леђа Европској унији.
Готово је извесно да ће кабинет напустити и министар културе и информисања Владан Вукосављевић, али много интересантније од тога је хоће ли Вучић дозволити Маји Гојковић да се опроба у тој улози, с обзиром на то да је у парламенту остварила постигнућа достојна логорског капоа. Опет, било би некакве вишње правде да та функција припадне другосрбијанској икони Аји Јунг, мада је изгледније да то Министарство попуни директор Музеја савремене уметности и још један апаратчик ДОСовог режима, Слободан Накарада.
Врло је занимљива и формулација по којој се, како пишу медији, отказ спрема и министру спорта Вањи Удовичићу који се „није снашао у политици“. Оно што читаву ствар чини бизарном јесте да је за такав закључак било потребно безмало пуних пет година и да стиже у тренутку када се његово име помиње у афери пребацивања 140 милиона динара на рачун фантомске фирме Европске универзитетске игре 2020. Што се осталих промена тиче, тешко да ће неко и приметити да је министар екологије Горан Триван уопште замењен.
Како год посматрали ствари, ово шминкање стварности можда тренутно купи Вучићу одређено време, али свакако није алтернатива турбулентним догађајима који стижу и који се сада већ голим оком могу видети.
Ако једног дана Михајловићева буде заиста отерана, то се може десити само у пакету са Брнабићевом, али тада ће то бити сигуран знак да је Вучић окренуо леђа ЕУ