Хоће ли политичари изабрати децу или оружје
ПРОТЕСТИ У САД ЗА КОНТРОЛУ НАОРУЖАЊА
После масакра на Флориди Трамп је поручио да нема већег фана Другог амандмана и Националног удружења власника оружја од њега, а анализа Си-Ен-Ена и Центра за одговорну политику показује да скоро половина конгресмена добија новац од овог удружења
Неколико дана после масакра на Флориди Трамп је поручио да нема већег фана Другог амандмана и Националног удружења власника оружја од њега, а анализа Си-Ен-Ена и Центра за одговорну политику показује да скоро половина конгресмена добија новац од овог удружења
Шест минута тишине на „Маршу за наше животе“је вероватно најгласнија порука коју је Америка скоро чула. Скоро шест минута на бини на Капитол Хилу је ћутала 18-годишња Ема Гонзалес, једна од ученица која је преживела масакр у школи на Флориди. Толико времена је било потребно 19-годишњем Николасу Крузу да легално купљеном аутоматском пушком убије 14 ученика и троје наставника у школи „Марџори Стонмен Даглас“у Паркленду. Пуцњава на Флориди 14. фебруара дигла је Америку на ноге, као и сва претходна масовна убиства у школама. Протести, захтеви да се пооштри контрола оружја, апели председнику и Конгресу да хитно нешто ураде. Медији у САД зато подсећају на претходне „маршеве милиона“са истим захтевима и никаквим учинком. Све делује исто, а опет другачије. Јер, покретачи промене нису политичари који су капитализовали туђу муку, већ они који су за длаку избегли метак. Другачији је и политички моменат јер се ближе избори за Конгрес. Други је и председник: Доналд Трамп већ иритира либералну Америку због имиграције, права Афроамериканаца, жена, ЛБГТ особа и покрет против оружја се само прикључио антитрамповском таласу. Све ово може и не мора да значи да ће се нешто и променити.
„Марш за наше животе“одржан 24. марта у Вашингтону амерички медији су назвали највећим протестом од оних против рата у Вијетнаму. Према званичним проценама, само у Вашингтону је било 850.000 људи, а протестовало се и у свим већим градовима у Америци. Деца која су преживела масакр поделила су своја искуства са светом; тресла се, вриштала, плакала… Потресним причама обезбедили су масовну медијску покривеност (протест у Вашингтону су уживо преносиле многе америчке телевизије), а политичарима одржали лекцију о демократији и поручили: или радите за нас, или идите! „Ако слушате пажљиво, чућете да људи на власти дрхте... Политичарима који узимају новац од Националног удружења власника оружја (НРА) и допуштају да деца у овој земљи гину кажем: спремите своје биографије. Доста је!“, рекао је 17-годишњи Дејвид Хог и најавио да ће однос према оружју бити тема у кампањи за конгресне изборе у новембру. Марш је, иначе, одржан на почетку пролећног распуста – да се не би добијали неоправдани за изостанак из школе.
Да ствари неће бити исте као после масакра у школама Њутауну и Коломбајну, могло је да се види врло брзо. Већ 14. фебруара медији су се сјатили у Паркленд, а пред камере су изашла прибрана деца која су одмах поручила да „саучешћа и молитве“нису довољни. „Схватите, ми смо деца, ви сте одрасли, урадите нешто!“, рекли су за
Си-Ен-Ен. Уместо одраслих, деца су убрзо формулисала три захтева: да се старосна граница за куповину оружја подигне на 21 годину, да се забрани продаја аутоматског и полуаутоматског оружја и да се пооштре безбедносне провере купаца (систем који има много рупа). Отишли су у главни град Флориде како би о захтевима разговарали са локалним представницима. Безуспешно. Нису одустали, већ најавили марш на Вашингтон и одмах кренули у скупљање новца на интернету. Брзо су их подржале многе славне личности: Опра Винфри и брачни пар Клуни донирао им је пола милиона долара. Кроз донације су скупили скоро три милиона долара, од чега је половина отишла на организацију протеста, а друга половина породицама страдалих у пуцњави.
Осим упорности и храбрости, преживела деца из Паркленда су показала да знају и шта значи демократија. Само седам дана после масакра, Си-Ен-Ен је организовао јавну дебату у којој су учествовала деца, и конгресмени и сенатор са Флориде. Без суза и страха, деца су питала представнике у Конгресу „да ли се демократија покварила ако они не раде у њиховом интересу“. Најгоре је прошао републикански сенатор Марко Рубио који је у кампањи примао новац од НРА. Ученик четвртог разреда Камерон Каски упитао је сенатора „да ли после масакра може да обећа да више неће узимати новац од НРА и да ће почети да ради у интересу грађана“. Рубио је неколико минута покушавао за изврда одговор правдајући се да не спроводи агенду лобиста за оружје, већ они финансирају његове идеје. Камерон није био задовољан одговором. „Сенаторе, пошто очигледно нећете да одустанете од новца које вам даје НРА, ми, ученици са Флориде ћемо сакупити тај новац за вас.“Марко Рубио је ућутао, али деца нису. Израчунали су да у школама на Флориди има 3.140.167 ученика, а да је Марко Рубио од НРА примио 3.303.355 долара – што је 1,05 долара по ученику. Толико, наводе на сајту Марш за наше животе, за Марка Рубија и све политичаре који узимају новац од НРА, вреди живот једног ученика.
Својим акцијама деца из Паркленда гађају у срж система - новац, и то раде уз помоћ Твитера, на којем их прате милиони. Рецимо, када је водитељка Фокс њуза Лора Инграм на Твитеру критиковала једног од лидера протеста Дејвида Хога, он је у свом твиту позвао компаније које се рекламирају у њеној емисији да је бојкотују. Лора Инграм се сутрадан извинила, али је већ било касно – троје оглашивача је већ напустило. Водитељка није једина која дискредитује децу са Флориде. Конзервативци их називају лажним ученицима, политичким провокаторима, кризним агентима. Ма колико се тинејџери од тога ограђивали, љубитељи оружја их виде као непријатеља број један јер, по њиховом тумачењу, дирају светињу: Други амандман.
У Америци не можете да купите цигарете или алкохол или да гласате ако имате мање од 21 годину. Оружје је, у неким државама, као сируп
за кашаљ: не можете га купити ако имате мање од 18. Према подацима које је пренео Вашингтон пост, у Америци је 2015. било регистровано 357 милиона комада оружја. Државе саме дефинишу своју политику о продаји, регистрацији, ношењу оружја у складу са федералним законима. Најтеже је пиштољ или пушку купити у Калифорнији, Вашингтону, Њујорку, Њу Џерзију (где морате имати дозволу и регистровати оружје), а најлакше у Алабами, Канзасу, Луизијани, Вермонту, Западној Вирџинији и већини других држава где дозвола и регистрација нису обавезне, ношење оружја је слободно, а приватни продавци оружја не морају да раде безбедносне провере купаца. Либералну политику љубитељи оружја објашњавају Другим амандманом, а противници деловањем НРА, једне од најмоћнијих лобистичких група у Америци. За децу из Паркленда, НРА и политичари које плаћа су непријатељ број један и свако њихово правдање, „саучешћа и молитве“оцењују скраћеницом B.S. (bullshit).
Национално удружење власника оружја, како се наводи на сајту, основано је 1871. са циљем да „промовише оружје у спортске сврхе“. Има седам милиона чланова, а њихов мото је „треба нам више добрих момака са оружјем“. Буџет НРА је велики: у 2016. према магазину Тајм приходовали су 433 милиона долара. Половина тог новца наводно долази од чланарине (30 долара годишње, 1.500 долара доживотна), али највећи део заправо добијају од одбрамбене индустрије и великих корпорација које удружењу дају зајмове и донације, а понекад и проценат од продаје ватреног оружја. Председник НРА Вејн Ла Пјер, према Тајму, има плату милион долара годишње. Велики новац НРА одваја и за лобирање. У анализи Си-ЕнЕна и Центра за одговорну политику наводи се да скоро половина представника у Конгресу добија новац од тог удружења. Осморица конгресмена и сенатора, углавном републиканаца, добили су више од милион долара у донацијама током своје каријере. Међу њима је и републиканац са Флориде Марко Рубио. Пред конгресне изборе у новембру ове године, НРА је кандидатима донирала скоро 40 пута више него групе које заговарају контролу оружја: 600.000 према 14.000 долара. Политико наводи да је 30 милиона долара донирано кампањи Доналда Трампа пред изборе 2016.
Ланац исхране индустрија оружја-НРА-политичари не би био тако успешан да нема упориште у друштву и култури, подсећа Политико. НРА преко реклама, свог ТВ канала, веб-сајта и друштвених мрежа пропагира идеју да је ношење оружја начин живота који појединцу омогућава да буде слободан и безбедан. Порука НРА је: „Либералне елите желе да вам отму оружје и слободу, терористи и криминалци вребају са свих страна и од тога се морате одбранити. Уз то, замислите колико се кул и моћно осећате када носите оружје!“
Да ли је Американцима ово „кул“? Истраживање Универзитета Квинипијак урађено после масакра на Флориди показало је да 66 одсто испитаника жели строже законе о оружју, а 97 процената анкетираних подржава стриктније безбедносне провере. Већина сматра да промене треба да покрену Конгрес и председник Доналд Трамп.
А шта је председник до сада урадио? Неколико дана после пуцњаве на Флориди је изјавио да „нема већег фана Другог амандмана и НРА од њега“. За разлику од свог претходника Барака Обаме, који се после масакра у школи „Сенди Хук“у сузама обратио нацији и најавио борбу за строже прописе која никад није успела, Доналд Трамп је најпре изјавио „саучешћа и молитве“. Потом је одржао састанак са представницима у Конгресу и родитељима страдале деце са Флориде и обећао да ће радити на томе да се повећа старосна
На протесту „Марш за наше животе“само у Вашингтону према званичним проценама учествовало је 850.000 људи
граница за куповину оружја на 21 годину, појачају безбедносне провере и забрани продаја додатака који оружје претварају у аутоматско. Трамп није помињао забрану продаје аутоматског и полуаутоматског оружја, већ је предложио да се наоружају наставници. Од свега најављиваног, званичан предлог Беле куће је следећи: формирање комисије којом ће председавати секретарка за образовање Бетси де Вос и која би требало да размотри повећање старосне границе. Потом, како да се побољшају безбедносне провере, прошире програми за ментално оболеле и дају средства државама за обучавање наставника да рукују ватреним оружјем. Рок за формирање комисије или објављивање закључака није познат.
Иако се на федералном нивоу ствари одвијају споро или никако, „Марш“је ипак узроковао мале промене: демократски Орегон, Роуд Ајленд, Вашингтон, републикански Вермонт и Флорида су пооштрили прописе о оружју. На апеле деце из Паркленда одговориле су и компаније: авио-превозници Јунајтед и Делта, осигуравајућа кућа Мет Лајф, банке, аутомобилске компаније прекинули су сарадњу са НРА. Велики ланац спортских продавница Дик Спортинг Гудс престао је да продаје аутоматско оружје, а остало не продаје млађима од 21 године, Волмарт је забранио продају муниције. Прикључиле су се и друге мање компаније.
Иако се боре против надмоћног непријатеља, деца из Паркленда тврде да неће стати. Политику према оружју већ намећу као тему у свакој држави пред конгресне изборе у новембру, на којима, традиционално, партија председника лоше пролази. Организују јавне дебате о оружју у свакој од савезних држава. Нове маршеве најављују за новембар. Истина, више нису толико у центру медијске пажње – на шта је НРА увек рачунала и одуговлачила док јавност на целу ствар не заборави. У борби коју су почела деца из Паркленда, НРА је увек побеђивала. Због такве историје, 16-годишња Ребека, једна од преживелих на Флориди, каже: „Знамо да је ово маратон и да ће наша борба трајати годинама. Али тек смо почели. Морамо да искористимо и своје бирачко право да бисмо нешто променили.“