АЛХЕМИЈА НОВОГ РАТА
Сирија
Слике ужаса којима су преплављени медији могле би бити увод у нове сукобе са тешко предвидљивим последицама будући да САД траже Асадову главу, а да Русија кроз његову заштиту заправо брани своје позиције
Тече осма година откако су почеле сиријске уличне демонстрације које су се убрзо претвориле у грађански рат. Најстрашније вести, укључујући и напад хемијским оружјем, већ су стизале са терена, али то није био крај. Поново такав напад. Те слике ужаса којима су преплављени медији после вести о употреби гаса истовремено су, учи нас искуство, и увертира у нове сукобе. Тако је и овај пут .
У Думи, једном од последњих уточишта побуњеника је, како јављају западни медији, погинуло најмање 40 особа, а стотине су рањене, мада
нико још не може поуздано да утврди тачан број. Оптужбе су стигле од групе Џаиш ал Ислам, која је до сада контролисала град, али је у повлачењу јер губи територију док сиријска војска осваја град. Убрзо је уследио и напад на војни аеродром у коме је погинуло 14 људи. Сиријски и руски медији јавили су да иза напада стоји Израел, који ову вест није демантовао ни потврдио, просто није било одговора. Који дан касније хитно је заседао Савет безбедности УН.
Претходно су из Вашингтоне стигле „твитоване“поруке. Председник Доналд Трамп објаснио да је да ће Асад и његов савезници „платити главом“.
„Много је мртвих, укључујући жене и децу, у безумном хемијском нападу у Сирији. Подручје напада је блокирано и окружено сиријском војском и стога потпуно одсечено од спољног света. Председник Путин, Русија и Иран су одговорни због подршке животињи Асаду“, написао је Трамп.
Он је оптужио и Барака Обаму због попустљивог става када је реч о употреби хемијског оружја 2012. године. Да није било таквог става, „животиња Асад био би историја“, поручио је Трамп у још једном од својих твитова. Исти тај Трамп пре него што се нашао на месту председника био је против напада и упозоравао је Обаму да то не чини, јер уколико нападне Сирију „догодиће се веома лоше ствари и из те борбе Америка неће добити ништа“. Исти овај Трамп, који је сада на месту председника, пре десетак дана најавио је повлачење из Сирије.
Ипак, напад који је уследио, променио је све. На седници Савета безбедности, Василиј Небензја, руски представник у УН, понудио је да Думу посете представници Организације за забрану хемијског оружја (OPCW) како би се уверили у оно што су ру-
ски војни лекари, како тврди Москва, већ установили – да није било напада хемијским оружјем. Од Ники Хејли, америчке амбасадорке у УН, могло се чути управо супротно, да је напада било. „Дошли смо до тренутка када свет треба да види правду“, изјавила је Хејлијева. Уз њу су стали француски и британски представници.
Стефан де Мистура, специјални изасланик УН за Сирију, предложио је на седници Савета безбедности независну истрагу, али мало ко верује да такве истраге уопште постоје. После искуства са Ираком, после извештаја, упозоравања, истрага о смртоносном оружју, медијске хистерије, после инвазије, која је најављивана као ослободилачка, а завршила се фијаском и потпуним распадом земље, тешко је поверовати у независни суд стручних комисија. Нарочито када се у самом врху УН размењују тешке оптужбе. Истовремено, док је Небензија упозоравао Вашингтон да ће доћи до „тешких последица“ако дође до напада на сиријске снаге, Ники Хејли је најавила да ће Вашингтон реаговати без обзира на то шта одлучи Савет безбедности.
Много је тога у игри, а најмање је реч о наоружању и нападима. Уосталом Де Мистура је изјавио да „Уједињене нације не могу да потврде извештаје о наводним хемијским нападима“и да се позивају све стране на избегавање додатне конфронтације. Стране су, међутим, управо наставиле да се конфронтирају. Нешто слично већ се догодило прошле године, баш у ово време. И тада су опозиционе снаге оптужиле сиријску војску за напад хемијским оружјем. Нападнута је затим владина војна база и тада је било међусобних оптужби. Вашингтон се сада позива на договор из 2013. године о уништењу хемијског оружја, које је требало да буде већ завршено, али није, а за то криви Москву која се обавезала да ће оно бити уништено и да Асадов режим неће моћи да га користи.
Када је почело рушење Башара ал Асада, нико, али баш нико, није му давао шансе за опстанак. Да се повуче са власти, саветовали су га сви, његово повлачење дуго је било основни услов било каквих мировних преговора, без тог услова нико није желео ни да седне за преговарачки сто. Када се ипак испоставило да није баш сасвим сам, и не само да није сам, него да има савезника у Москви, ствари су почеле да се мењају. Ступање Русије на сцену променило је много тога, на крају ће одредити и сам исход овог рата, али је променило много и за саму Русију, која је поново почела да изгледа као глобална сила. Сада је већ толико добро позиционирана, да би на сваки евентуални напад морала да одговори. Како због својих интереса у Сирији, лука и база које држи, тако због угледа и позиција које је стекла после деценија у којима се на светској политичкој сцени на њу није рачунало.
Асад је сада већ у позицији да се сматра победником, територије које је заузео уз помоћ руске авијације, Ирана и бораца Хезболаха , све су веће, после тешких обрачуна са побуњеницима, па затим са Исламском државом, па са безбројним фракцијама које су одузимале и губиле територије једне од других, учинивши Сирију земљом у којој је било тешко исписати границе контроле различитих група. Сиријска војска најзад је успела да се наметне као најснажнија сила. Заузети су сви већи градови и прилично велики део територије. Опозиционе снаге једва држе понеки град и све теже одолевају нападима владиних снага. Притом је стигла и Трампова наредба о повлачењу 2.000 војника који су подржавали Сиријске демократске снаге, остављајући их тако препуштене себи самима.
Али Вашингтон не жели пораз и већ се спекулише о заједничкој војној интервенцији коју би предводиле САД, нешто веома налик ономе што је већ виђено у Ираку.
„Трамп осећа да је под притиском да делује и ово је пресудан моменат његовог председниковања“, изјавио је републиканац Линдзи Грем за Еј-БиСи. „Ако не буде играо тврдо и држао се само Твитера, изгледаће слабо у очима Русије и Ирана.“Он мора да покаже одлучност, објашњава Грем, какву Обама никада није показао.
На мети није само Асад, на мети су Русија и Иран. Заговорници оштрог одговора, напада и ратне коалиције, надају се да би рушење Асада био тежак ударац и за оне који га подржавају. Именовање Џона Болтона за саветника за националну безбедност и Мајка Помпеа за државног секретара, иако је уследило само који дан пошто је Трамп одлучио да повуче војнике из Сирије, био је знак да ће амерички однос према сиријском сукобу постати тврђи, јер ће о њему одлучивати два човека која нису склона повлачењу.
Одлука би требало да буде донета већ средином ове недеље. Пошто се, како је најављено, утврди ко је одговоран за напад. Та одлука одредиће даљу судбину сиријског сукоба. Буде ли подразумевала напад већих размера, мора се рачунати на одговор Москве и Техерана. То би заиста све вратило на почетак.
Трамп осећа да је под притиском да делује и ово је пресудан момент његовог председниковања Линдзи Грем