СРПСКИ ТИГАР ОД ПАПИРА
Бошко Мијатовић
У уређеној земљи би бедни просечни раст од 0,7 одсто био аларм на узбуну, влада би у помоћ позвала најбоље стручњаке и пословне људе, без обзира на политичку оријентацију. Уместо тога, Србија личи на ноја који забија главу у песак и још се лажно хвалише како је све у најбољем реду. А очигледно није
Власт у Србији посвећује велику маркетиншку пажњу стварању утиска да је Србија земља која на економском плану постиже велике резултате великом брзином. После тајкунских влада претходника, кажу, дошла је поштена и способна напредњачка власт и Србија, према председнику Вучићу, постаје „економски тигар југоисточне Европе“, па нам предстоје „златне године великог економског раста и побољшања животног стандарда“.
Па да погледамо како стојимо. На светској ранг-листи земаља по нивоу развоја, према подацима Светске банке за 2016. годину (БДП по становнику, ППП), Србија заузима 84. место од 184 земље, односно територије. Није сјајно, напротив. Испред Србије су многе земље за које би читаоци могли помислити да су иза нас.
Испред нас су све земље Европске уније, не само Хрватска или балтичке републике, већ и Румунија и Бугарска, и то са приличном разликом. Оставише српског тигра иза себе. Испред нас је и више земаља централне Америке, као Тринидад и Тобаго, Панама, Мексико, Костарика и Доминиканска Република, затим чак и централне Азије - Казахстан, Азарбејџан и Туркменистан. Богатије земље Јужне Америке свакако су испред Србије, као Чиле, Уругвај или
Аргентина, али нас је престигао и сиромашни џин Бразил или доскора такође сиромашни Суринам.
Од Србије су развијеније некада сиромашне Кина и Турска, наравно Русија, Иран, Ирак... Доста добро стојимо у поређењу с Африком, пошто су многе тамошње земље и даље сиромашније од Србије. Додуше – не све. Развијенији су Алжир, Екваторијална Гвинеја, Габон и Боцвана.
У региону у који нас гурају, на западном Балкану, држимо златну средину: развијенији смо од Косова* и Босне и Херцеговине, а заостајемо за Црном Гором, на шта никако да се навикнемо. Можда фалсификују статистику, сумњичимо ми. Али, где је Македонија? Испред нас! Невероватно. Зар после оноликих успеха Србије да и Македонци буду богатији?! Шта они то производе – паприке, дуван и вино! Мора да је у питању нека грешка Светске банке, рећи ће навијачи.
Добронамерни читалац може помислити: добро, нисмо богати, али се ипак брзо развијамо, па ћемо временом смањивати заостатак и престизати ове земље. То је у теорији могуће, али нам у пракси не иде од руке. Погледаћемо податке ММФ-а о расту БДП-а у периоду од 2012. до 2016. године, овог пута само у поређењу са ближим окружењем.
У односу на 2011. Турска је свој БДП у 2016. години повећала за 30,9 одсто, Румунија за 17, Косово* 15,9, Македонија 12,9, Албанија 10,2, Мађарска 9,9, Бугарска 9,6, Црна Гора 8,6, БиХ 7,7, Србија 3,2 и Хрватска за 1,4 одсто.
Лепо се види да се Србија по економском расту у том периоду налази на претпоследњем месту у ширем региону. Иза ње је само Хрватска. У 2016. је БДП Србије тек за 3,2 процента већи него у 2011. и то даје бедну просечну годишњу стопу од 0,7 одсто, што је величина која одговара стагнацији, а не тигровима. Ни додавање 2017. године не би битно променило ове резултате, јер је и прошле године раст у Србији био скроман: 1,9 одсто (процена Републичког завода за статистику).
У добро уређеној земљи би овако низак, занемарљив раст био довољан за аларм на узбуну како у економском животу земље нешто озбиљно није у реду, па би се јавно дискутовало о узроцима, биле би формиране комисије од најбољих стручњака и пословних људи (без обзира на политичку оријентацију), које би понудиле решења, влада и парламент би више пута разматрали проблеме и понуђена решења… Овако Србија личи на ноја који забија главу у песак занемарујући проблеме, па се још лажно хвалише како је све у најбољем реду и како је напредак брз. А очигледно није.
Да је Србија имала нешто бржи раст, рецимо као Косово или Македонија, њен БДП би у 2016. био већи за око 3,5 милијарди евра, што су за нас огромне паре. А да је привреда расла као турска, БДП би био већи чак за десетак милијарди евра годишње. Ето, то би се могло узети као оквирна економска цена владавине напредњака.
Изгледа да још нису стигле оне Вучићеве златне године српског тигра, а кад ће - не знамо.