РАДИКАЛНО БЛЕФИРАЊЕ

Епилог борбе против корупције

Nin - - Садржај - САНДРА ПЕТРУШИЋ

Највеће обећање Александра Вучића кад је дошао на власт била је беспоштедна борба против корупције. Најновији извештај Савета Европе за борбу против корупције – ГРЕКО показује да од 13 препорука Србија није испунила ниједну. Скупштина изгледа као проточни бојлер у ком се по хитном поступку усвајају закони донети на неком другом месту, а власт смишља начин како да у потпуности одузме аутономију правосуђа

Ако се неко још увек сећа великих и важних докумената као што је својевремено била Стратегија за борбу против корупције и очекивања да ће се помпезна напредњачка обећања „да неће бити заштићених“икад испунити, право је време да одахне. Шест и по година након што је почела „беспоштедна борба“која ће нас довести до „нулте толеранције“, проблем је решен! Уколико неко баш и не верује (омакло му се да прочита непатриотске медије који се баве злоупотребом јавних средстава у страначкој кампањи или неки од алтернативних извештаја о борби против корупције), довољно је само да оде на службени сајт Министарства правде. Испод фотографије грба Србије, што даје додатну тежину, следи саопштење које почиње реченицом: „Србија убрзано ради на испуњавању препорука тела Савета Европе за борбу против корупције – ГРЕКО, од којих су готово

све у већем делу већ испуњене, што је и наведено у извештају тог тела“. А да се не шале, као доказ приложен је и линк који заинтересоване води до извештаја на енглеском.

Зашто на енглеском када се на том истом сајту, само не тако уочљиво најављена, налази и верзија на српском? Да би бирачко тело вежбало стране језике или веровало Министарству на реч? Пре ће бити да је ово друго, имајући у виду да у оригиналном извештају ГРЕКО, без обзира на ком се језику чита, јасно пише да од 13 препорука Србија није испунила ниједну. Али обелодањивање те информације помало је исфрустрирало министарку Нелу Кубуровић, па је свима који покушавају да оспоре напредњачки напредак у борби против корупције објаснила: „Ако се прочита извештај, може се видети да нигде није речено да ниједна препорука није испуњена, већ да су испуњене делимично.“ Па добро, хајде да читамо. У потпуности нису спроведене препоруке 2, 3, 6, 9, 12, 13, а само делимично 1, 4, 5, 7, 8, 10 и 11. А шта значи то „делимично“може се видети већ на примеру препоруке 1.

„ГРЕКО је препоручио да транспарентност законодавног процеса буде додатно унапређена тиме што ће се обезбедити да предлози закона, амандмани на такве предлоге и агенде и исходи седница одбора буду објављивани на време, да одговарајући временски оквири буду на снази за подношење амандмана и да се хитни поступак примењује као изузетак а не као правило“, каже се у првој од три препоруке које се односе на спречавање корупције у односу на народне посланике. На њу је Влада узвратила подужим елаборатом о свим садржајима који се могу наћи на сајту Скупштине, похвалила сопствену ефикасност у њиховом постављању, а што се тиче временских рокова за подношење амандмана и закона донетих у хитној процедури, сложила се да 24 часа „може деловати кратко“, али да посланици имају право да одбију хитан поступак и да се у том случају доношење закона помера за 15 дана.

Без обзира на то колико су европске институције понекад толерантне према владајућем режиму, ипак је тешко замислити да ГРЕКО верује у могућност да опозициони посланици саопште да нису имали времена да се припреме, а владајућа већина им узврати: нема проблема, само реците колико вам је времена потребно. Уосталом, и бројке говоре: број закона донетих у хитној процедури варира од 50 до 70 одсто од године до године. Притом, по мишљењу посланице Нове странке Маринике Тепић, проблем није само хитна процедура већ обједињавање више закона и више аката током једног ванредног заседања, та-

ко да се понекад изгласава и по десет закона и увршћује 40 и више тачака дневног реда. Уколико посланици желе да реагују на све њих принуђени су да за 24 часа напишу више стотина амандмана.

На питање зашто, Мариника Тепић одговара: „Закони који су ургентни али су непријатни за владајућу већину могу годинама да се одлажу попут закона о несталим бебама или родној равноправности. Хитност поступка служи само да би се збрзале расправе. Њих уопште не интересује расправа, а само их сила закона тера да уопште шаљу законе у парламент. Максимално се злоупотребљава пословник, они изврћу право и норму због које је писан, па он не служи основном већ супротном циљу - да онемогући друге да адекватно користе време на које имају право. Имамо класичан мобинг, јер нас спречавају да радимо свој посао. Добила сам две опомене на утврђивању дневног реда, док сам образлагала своје законе, што ми се никада није догодило. Ако им се не свиђа мој предлог закона, могу два минута касније да гласају против њега, али они не могу да издрже ни два минута да нас слушају. За њих је парламент само проточни бојлер у ком симулирају да је то највише законодавно тело, а сви знамо да се одлуке доносе у једној или две главе.“

Имајући у виду на који начин се владајућа већина односи према постојећем пословнику, очекивања ГРЕКО изражена у тачки два су прилично утопистичка: препоручује се усвајање Кодекса понашања за народне посланике и обезбеђивање јасних смерница за избегавање и решавање сукоба интереса. Влада, наравно, тврди да ради на томе, да је нацрт урађен још у прошлом сазиву, али да је потребно време да се с њим упозна нови сазив. Конкретно, од 3. јуна 2016. анализирају написано и дискутују о томе. А председник комисије за израду Кодекса Александар Мартиновић није заказао ниједну седницу до сада. Можда још увек интензивно размишља како да ескивира главну препоруку: да се Кодекс донесе консензусом а не уобичајеним надгласавањем и да његову примену контролише независно другостепено тело. Конкретно, да га доведе до онога што Мариника Тепић зове смејуријом у којој се не иде даље од тога како је ко обучен и да ли има затворене прсте на ципелама.

Директорка Црте Вукосава Црњански сматра да би усвајање Етичког кодекса представљало корак напред јер би пружило основ за позивање на одређена правила која морају да се поштују, али изражава сумњу да се тренд урушавања парламента уопште може зауставити, посебно од тренутка када су владајући посланици укинули парламентарну расправу подношењем и читањем истих амандмана.

„Тренд урушавања траје неколико година и доведен је до врхунца крајем прошле године када је усвојен најважнији закон - Закон о буџету, без готово икакве расправе у пленуму. То је очигледан пример злоупотребе парламентарних процедура од стране владајуће већине и указује на намеру – да се спречи дебата. На тај начин се гуши било какав дијалог и аргументована расправа на месту чији је смисао постојања управо - дебата. И то је једна од одлика ’заробљене државе’, каква Србија постаје. Поводом извештаја ГРЕКО, јасно је да не постоји политичка воља да се суштински ради на унапређењу парламентарних процедура у складу са демократским стандардима. Народна скупштина јесте транспарентна институција, али није и суштински отворена за учешће јавности. То се закључује и из одговора које су наши званичници дали поводом испуњавања ГРЕКО препорука а који су део овог ГРЕКО извештаја“, каже Црњански.

Ако би се могло наћи икакво оправдање за Владу поводом неиспуњавања обавеза према ГРЕКО, онда би се то односило на тачку 3 која предвиђа начине интеракције са лобистима и свима који покушавају да утичу на парламентарни процес. Иако је одговорено да Србија нема закон и обећано да ће бити израђен, истакнуто је да се анализира његова потреба приликом израде предлога нацрта. И то је суштина ствари: да ли је Србији уопште потребан закон о лобирању кад опозиција не може да прогура чак ни законе о лечењу деце, а владајући посланици гласају на звонце.

Највећи део извештаја, ГРЕКО је посветио правосуђу, што је и логично. Не само да борбе против корупције нема без независног правосуђа, већ су сва заинтересована европска тела свесна да је у Србији на делу његова партизација, након преузимања свих независних контролних тела, изузев повериника за информације. Или свесна бар толико да их помене у својим извештајима и критикама.

У извештају ГРЕКО четири препоруке се односе на судство а четири на тужилаштво, али је њихов садржај готово истоветан. Рецимо, у препоруци 4 тражи се промена састава Високог савета судства, искључивање Народне скупштине из избора његових чланова, да најмање половину његових чланова бирају судије и да се укине чланство представника извршне и законодавне власти по службеној дужности. У препоруци 8 то се понавља, само се односи на Државно веће тужилаца. У оба случаја се инсистира да то буду „тела која делују на транспарентан и проактиван начин“. И у оба случаја одговор Владе је исти: да бисмо то постигли потребне су промене Устава. Након њега следи трактат о томе шта је све власт учинила да би се обезбедила транспарентност поменута у последњој реченици, захваљујући чему ју је ГРЕКО „частио“благом оценом „делимичне спроведености“, уз наду да ће „уставне реформе бити завршене што пре“.

Вредна министарка правде: Закључак „да ниједна од 13 препорука

није спроведена на задовољавајући начин“држан под кључем пет месеци

Власт није стигла да напише нови закон о Агенцији за борбу против корупције, који је Вучић у свом мандатарском експозеу још 2014. најавио као „кровни“, уз патетично појашњење да се не би усудио ту да стоји да не мисли да су његови циљеви достижни

Управо на примеру ове две препоруке може се видети целокупна фарса не само у борби против корупције, већ и у начину на који актуелни режим третира своје међународне обавезе. У тренутку када су уставне реформе већ морале да буду готове, код нас је стартовала јавна расправа са идејом да се на њој прогурају решења која ће и од судија и од тужилаца створити пуке извршитеље воље извршне власти, што је у потпуној супротности са оним што је органима ГРЕКО обећано још 2015. И у којој је понуђено да извршна власт више не бира судије у тужиоце који ће седети у ВСС и ВСТ, али да њихово учешће у тим телима сведе на симболичну меру, а да сву власт да представницима које ће она делегирати. Конкретно, у ВСТ ће убудуће бити само четири представника тужилаца, док ће седам бирати Скупштина, а у ВСС ће бити пет судија и пет од Скупштине делегираних чланова, с тим што ће председник који неће бити из редова судија имати „златни глас“и увек моћи да пресуди у корист политичких делегата.

А пошто Министарство правде које режира „јавну расправу“изричито тврди да ће спровести све препоруке ГРЕКО, поставља се питање зашто их онда није објавило на време, већ их је од очију јавности сакрило на пет месеци. Правила су таква да ГРЕКО не може да публикује свој извештај пре него што га влада ауторизује, а уобичајени рок у ком државе то чине је око месец дана (толико је било потребно Бугарској, Хрватској и Румунији). Србији је 2015. било потребно само недељу дана за четири пута дужи извештај, али тада су од ГРЕКО стигле углавном похвале, док је актуелни закључак „да ниједна од 13 препорука није спроведена на задовољавајући начин“држан под кључем од 18. 10. 2017. до 15. 3. 2018. када је постављен на сајт . Тим поводом је НИН затражио од Министарства правде појашњење због чега се чекало „кад би препоруке биле корисна смерница и за јавну расправу о уставним променама у области правосуђа“, али као и увек одговор ни овог пута није стигао.

А тешко да би нам тај одговор помогао јер би вероватно био сличан оном који су упутили поводом забринутости ГРЕКО због неравномерне оптерећености судова и тужилаштва, као и чињенице да је још пре три године донет закон којим је буџет који се односи на судство и тужилаштво требало да пређе у надлежност ВСС и ДВТ, а то се још увек није догодило. Одговор је био – догодиће се, наравно, већ 1. јануара 2018.

Тим поводом судија Вида Петровић Шкеро каже: „Не знам до када ће се то одлагати, али то више и није битно. У предлогу измена уставних одредаба пише да ВСС више неће имати никакве надлежности по пи-

Рокови, начин поступања посебних одељења виших јавних тужилаштава и организационе јединице МУП-а надлежне за сузбијање корупције уређују се актом који доносе министар правде и министар унутрашњих послова, што је директно мешање извршне власти у рад тужилаштва

тању буџета и да ће убудуће моћи једино да Влади предлаже средства из домена онога чиме се ВСС бави, тако да се иде корак уназад и од закона који смо имали и километрима даље од онога што ГРЕКО захтева. А што се оптерећења судова тиче, ништа није урађено јер и даље имамо судове у којима судије месечно добијају пет предмета и друге судове у којима добијају 50 предмета. Рецимо, у Вишем суду у Београду судије имају више од 100 предмета месечно и они веома дуго трају. А ако би неки од њих био убрзан, нико не би рекао да је то због његове хитности, већ би се појавила сумња да је судија корумпиран. И потпуно је небитно која врста корупције је у питању: да ли то ради зато што жели да учини неком политичком моћнику или свом пријатељу. Зато је неопходно да се на целом тлу Србије обезбеди да судије раде под истим условима и са истим бројем предмета, а то неко мора да прорачуна.“

Без да ико прорачуна, а све уз паролу – боримо се против корупције, недавно су формирана посебна одељења за сузбијање корупције при вишим јавним тужилаштвима у Београду, Новом Саду, Краљеву и Нишу, с тим што појачан обим посла није пратило и адекватно повећање броја тужилаца. Нити је пратио ГРЕКО препоруке 5 и 9 које се односе на запошљавање и унапређење судија и тужилаца, како и искључивање извршне власти из тог поступка.

„Удружење тужилаца Србије поздравља доношење овог закона и борбу против корупције, међутим, морамо да укажемо на недостатке који ће утицати на ефикасност те борбе. Рокови, начин поступања и начин службене комуникације посебних одељења виших јавних тужилаштава и организационе јединице МУП-а надлежне за сузбијање корупције уређују се актом који заједно доносе министар надлежан за послове правосуђа и министар надлежан за унутрашње послове, што је директно мешање других грана власти (извршне) у рад тужилаштва. Такође, безбедносно проверавање лица која врше функцију спроводи министарство надлежно за унутрашње послове што може да уведе категорију ’политичке подобности’, која је у давној прошлости бивше државе СФРЈ била једно од мерила за избор тужилаца и судија. Притом је Државно веће тужилаца искључено из поступка селекције кандидата за рад у тим посебним одељењима, иако је по Уставу једини орган који може да утврђује достојност, стручност и оспособљеност носилаца јавнотужилачке функције“, каже за НИН заменик тужиоца Ненад Стевановић.

Уконтексту таквих пропуста и такве узурпације правосуђа било би помало депласирано анализирати преостале неиспуњене препоруке 6, 7, 10 и 11, које се односе на оцењивање судија и тужилаца, на укидање могућности њиховог отпуштања и доношења Етичког кодекса. У тим препорукама ГРЕКО подразумева да у Србији већ постоји независно правосуђе и да би само требало радити на његовом јачању, што је у потпуној супротности са реалношћу.

У свим претходним тачкама ГРЕКО је показао да је корупција по европским стандардима далеко шира формулација од оне на коју се Србија позива и да је несметано функционисање парламента и правосуђа (без обзира на то колико је опозиција добила гласова на изборима и без обзира на то што се судије нису кандидовале и победиле мада им је напредњачка већина то саветовала) основни предуслов за борбу против корупције. Тек у препоруци 12 стигло се до онога што и у сфери наше „демократије“представља корупцију: захтев да се даље развијају правила о сукобу интереса и повезаним питањима која се примењују за народне посланике, судије и тужиоце, а која се односе на вршење неколико функција и пријављивање имовине.

Е, то већ разумемо, али ни тим поводом ништа нисмо урадили. Није разлог то што председник државе злоупотребљава председничку функцију да би обављао страначке послове, ни што је државни буџет коришћен у промоцији напредњака, већ обична лењост – власт није стигла да напише нови закон о Агенцији за борбу против корупције, а без њега се ниједно од поменутих питања не може решити. Није стигла!? Ради се о закону који је Вучић у свом мандатарском експозеу 2014. најавио као „кровни закон“, уз патетично појашњење да се никада не би усудио ту да стоји да не мисли да су његови циљеви достижни. Дакле о закону за који су „они који раде и постижу резултате“имали чак четири године.

У контексту таквог односа према Владином телу које би требало да буде први одбрамбени зид од корупције, уследила је и последња препорука број 13 у којој ГРЕКО захтева даље јачање Агенције за борбу против корупције, од њене самосталности до финансија и кадровских ресурса. Иако је одговор власти био исти као и у многим наведеним случајевима – нисмо урадили ништа, нема закона, тек радимо на томе, ово је можда једна од ретких препорука која ће бити испуњена до краја године, тј. задатог рока. Бар више нема препрека за њено испуњење, пошто је на чело Агенције коначно дошао директор по мери власти: близак владајућој странци и самим тим под сумњом да је у сукобу интереса а уз то и актер у проблематичном финансирању СНС-а. Када би опозициони посланици и представници правосуђа такође били такви, све препоруке би могле лако да се испуне.

Народна скупштина: Тренд урушавања парламента траје неколико година и доведен је до врхунца када је усвојен Закон о буџету, без готово икакве расправе у пленуму

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.