Менаџерисање ситних интереса
ЂИЛАСОВА ИНИЦИЈАТИВА, ДРУГИ ПУТ
Изгледа да ни прошлонедељно истраживање агенције Фактор плус, према коме би све антирежимске странке остале испод цензуса, није упалило алармне лампице у чудесном, од реалности одвојеном, свету опозиционара
Можда ни други предлог Драгана Ђиласа о опозиционом окупљању није занимљив његовим партнерима са београдских избора, али има коме јесте: провладини таблоиди увелико пишу о разлозима против формирања Савеза за Србију, „ударајући“, првенствено, на традиционално најосетљивију тачку српских опозиционара – лидерске сујете („Ђилас би да шефује, док се сви мењају“, један је од наслова „аналитичких“текстова посвећених покушајима рехабилитације опозиције).
Изгледа да ни прошлонедељно истраживање
агенције Фактор плус, према коме би, да су избори одржани у недељу, само СНС (56,7 одсто гласова) и СПС (9,5 одсто) имали посланике, док би све остале странке остале испод цензуса, није упалило алармне лампице у чудесном, од реалности одвојеном, свету опозиционара.
Гледамо, наиме, репризу: након млаке реакције партнера из Покрета слободних грађана Саше Јанковића и Народне странке Вука Јеремића на Ђиласов, преко медија лансирани „Проглас у 13 тачака“, у медије је процурела и нова верзија предлога о окупљању.
Као и прошли пут, ентузијазам показује Борко Стефановић, а из ПСГ и НС нема реакције јер се чекају разговори са Ђиласом и унутарстраначки разговори. У незваничним разговорима, инсистира се на идеолошким разликама и потреби да се, најпре, изграде партијске организације „како би имало шта да се удружи“.
И без увођења у причу оних којима позив (још) није упућен, али се могу препознати у формулацији о блоку отвореном за „странке, покрете, организације и синдикате који су истинска опозиција“, тешко је одупрети
се закључку да је у току „ценкање“које би се могло завршити формирањем - још једне странке (Ђиласове). А онда би се, непосредно уочи првих следећих избора и бројних удараца испод стола, склепао велики предизборни савез, кадар да тешке рањенике превезе преко изборног цензуса.
Има процена да иза таквог понашања не стоји само посвећеност сопственим интересима већ и уверење у исправност теорије према којој је најбоље сачекати да „Вучић заврши са Косовом“, након чега ће му бити ускраћена подршка Запада (зашто?!) па ће и промена власти бити лакша (да ли је неко чуо за Виктора Орбана, на пример?!).
Ако у опозиционим редовима ипак постоји свест о милиметрима који нас деле од повратка на једнопартијски систем ауторитарног типа, можда и дође до озбиљног разматрања, по потреби ревидирања и дораде предлога онога од кога се, после резултата београдских избора, и очекивало да покрене причу: овога пута, Ђилас је избацио део који се односи на замрзавање деловања и појединачних интереса чланица Савеза. Сада је предложио да странке задрже своје органе и структуре, право на сопствени развој, али да у кључним сегментима политике наступају синхронизовано и у договору.
Предлог предвиђа и органе Савеза – скупштину и председништво, у којем ће се на месту председавајућег на месечном нивоу ротирати чланови председништва. Сам Ђилас био би менаџер, коме би у опису посла било да организује рад, при чему не би могао бити члан друге политичке организације осим Савеза. Постојао би и генерални секретар, као први оперативац Савеза (где Ђилас види Љубана Панића, са којим је блиско сарађивао у недавној кампањи).
Савез би требало да има и програмски савет у који би све странке делегирале представнике. Почетак рада новог блока предвиђен је за 9. мај, на Дан победе над фашизмом, али и дан за када је заказана конститутивна седница Скупштине Београда, па је то згодна прилика за формирање одборничког клуба под именом Савез за Србију. Ђилас је навео да је циљ окупљања да се на једном месту направи алтернатива актуелној власти и да се јединством и идејама мотивишу опозициони бирачи на гласање. Залажући се за хомогенизацију опозиционих гласова на парламентарним изборима – како би се сменила власт али и променио систем - предлагач ипак говори и о спремности да се избори бојкотују, уколико не буде обезбеђен минимум фер услова.
Ево теме за кладионице: да ли ћемо, за месец дана, писати о трећем Ђиласовом предлогу?
Тешко је одупрети се закључку да је у току „ценкање“које би се могло завршити формирањем Ђиласове странке