Апостол над апостолима
Или: ако је Марија Магдалена носила фарбана јаја Тиберију, како то онда Срби почињу да фарбају јаја тек у 14. веку
Уффф! Од минулих хришћанских празника да ти се, бре, заврти у глави! После Распетог петка дође Ватрена субота, у исти дан, и Благовести!? И шта испада!? Да је после Распећа у петак, сутрадан у суботу, архангел Гаврило шапнуо Марији на уво да ће родити божијег сина!? И, гле, у недељу, тај још нерођени божији син, већ, устао из гроба, мислим, васкрсао!?
Али, то није све. У исти тај Распети петак, од раног јутра, телевизије нас убеђују да је Марија Магдалена, са корпом офарбаних јаја отишла код Тиберија да тражи Исусово тело са распећа, те испада да је Назарећанин разапет у Риму, а не у Јерусалиму. А „Ер Србија“тада још није постојала. И, ајд мани то! Ако је М. М. са офарбаном корпом јаја ишла код римског цезара, то значи да су се јаја фарбала и пре Исуса, да је то претхришћански обичај. Телевизије те, пак, и даље слуђују. По Пинку, јаја су почела да се фарбају тек у 14. веку, а РТС тврди да је фарбање јаја почело у 12. веку. Дакле, од Марије Магдалене па све до Немањића, јаја се нису фарбала!? То само значи да су ранохришћани фарбање јаја сматрали староверским, „паганским обичајем“и да су хришћанске државе забрану фарбања јаја следиле. Али, када је, у мрачном средњем веку, углед хришћанства почео да опада због свих оних силних ломача, е, онда се изашло у сусрет „паганштини“. Па и Бој на Косову је заказан на Видовдан а, пре тога, горела читава села због бога Вида.
У Ватрену суботу одем до Таквуда да погледам Марију Магдалену. И шта, као, дознам? Да је М. М. прва видела Исуса после васкрсења и да је била његова највернија ученицa. Али, папа Гргур Шести је проглашава за курву. И, тек, 2016. године у Ватикану, М. М. постаје „апостол над апостолима“!
Него, како ствари стоје, у ове ускршње дане, и Марко Ђурић је постао „апостол над апостолима“. Њему је то и у породичном родослову записано. Његов прадеда је, главом и брадом, Никола Пашић, а по мајчиној линији му је прадеда и Стојан Протић, својевремено, српски изасланик у Берну. И, гле, које ли случајности, донедавни амбасадор у Берну је, такође, Стојан Протић, унук оног изасланика Стојана Протића!
Есад, премијер Никола Пашић је, у време Великог рата, боже ме прости, крао робу из Српског црвеног крста у Берну, и, преко фиктивне јеврејске фирме у Лондону, ту крадену робу продавао је аустроугарској војсци с којом је Србија била у рату!!! Да би се заташкала ова „Бернска афера“, Пашић је из Солуна, усред рата, отишао за Берн, и уз помоћ поменутог изасланика Стојана Протића, стрпао у женевску лудницу Младена Ђ. Протића, агронома из Гуче. Јер, он је и ухватио Бају у крађи. На плајваз му је израчунао да је украо 40 милиона ондашњих „швајцараца“. Ово сам објавио 2014. године у књизи Ниче из Гуче и, до данас, нико да то демантује. А Марко, који је одрастао у Израелу, а касније био у Сорошевом „Отпору“, љубазно ми се јави када се, понекад, сретнемо у Крунској, мислим, на Врачару.
К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, прекорева ме: „Шта си се сад острвио на Марка!? Породично стабло не мора да ти одреди какав ћеш бити! Ево, и твоји преци су двеста година били свештеници, а ти си дигао храм богу Виду на Сувој планини. И шта ако у малом Марку има и јеврејске крви!? И Исус је био Јеврејин! Зар СПЦ не слави Обрезање Господње?!“
И моја Црна брине за Марка: „Много жури да наследи твог Алека, не само на Косову, већ и у Београду на Андрићевом тргу! Додуше, ветар му дају у леђа ови из Билдерберга где се и на Ану Брнабић озбиљно рачуна. Него, само да не почнемо да славимо Божић и Ускрс у исти дан, па да твоја Биља и тада, за Божић, фарба јаја у луковини...“