Милан Ћулибрк
Напредњачким амандманима против здравог разума
За разлику од председника Александра Вучића, који до краја априла изгледа неће формулисати предлог решења косовског проблема, којим нико неће бити задовољан, чланови СНС-а много су ефикаснији, а не крију ни задовољство. И ове седмице, попут ударника на омладинским радним акцијама, обрадовали су Мају Гојковић са 380 амандмана само на Предлог закона о планском систему. Плански и систематски, нема шта.
Ништа не препуштајући случају, посланици СНС-а су доказали да су достојни свог лидера и да раде више од свих из опозиције заједно. И ко може да им било шта приговори због тога? Нису ли показали да су вреднији? И паметнији? Хеј, није мала ствар смислити 380 амандмана на само један закон. А само да је требало, гарант би на брзака написали бар још 300. Као у оној реклами за кеш кредит.
У свакој нормалној земљи толики број амандмана – и то посланика владајуће коалиције – био би довољан за основану сумњу да је влада нешто гадно забрљала и да је зрела за реконструкцију. Добро, има и у Србији много оних који мисле да је Влада баш много забрљала, а и сама премијерка Ана Брнабић сматра да је зрела за реконструкцију. Само, не пишу бесомучно амандмане посланици СНС-а и СПС-а због тога. Они се, попут распуштених матураната, само играју. Са опозицијом, али и са државом. Разредна све толерише и прави се да не види њихове неподопштине и безобразлуке. Али, кад јој неко због тога приговори, и те како уме да се наљути. И да казни ђаке који јој нису симпатични зато што они, уместо безвезних, подносе безобразне амандмане скоро опасне по националне и државне интересе.
Ако је власт већ одлучила, а јесте, да парламент претвори у бувљак са периферије, посланике би требало обучити да то бар не буде толико провидно. Да се не сведу сви амандмани само на промену имена предложеног закона, јер ни симпатизери СНС-а не верују да је само то довољно да се „обезбеди равномеран регионални развој“, „унапреди систем одбране“, „убрза раст БДП-а“, „подстакне реформа образовог система“, „побољша квалитет животне средине“, „изгради модерна инфраструктура“, „сачува стабилност динара“, „успостави равнотежа у јавним финансијама земље“, „успешно оконча транзиција“, „уведе е-управа“, „оствари значајан напредак на Дуинг бизнис листи“, „елиминишу корупција и криминал“, „осигурају плате и пензије веће него икад“...
Ако баш хоће да грађани лакше прогутају све што им сервирају, а није за људску исхрану, нека им то бар лепо упакују. Ево, на пример, у догледно време посланици ће морати да се изјасне о изузетно важном закону, од чијег усвајања можда зависи европски пут Србије. Свесна тога, Влада је још 24. јануара доставила Скупштини Предлог закона о потврђивању Споразума о очувању популације слепих мишева у Европи и жив нисам да чујем у шта ће се претворити расправа о њему. Хоће ли посланици СНС-а и СПС-а показати више разумевања за слепе мишеве, иако су њихове колеге из опозиције можда и у горем положају? Слепи мишеви, наиме, лове ноћу, а током дана се одмарају висећи наглавачке у пећинама и на мрачним таванима. Питајте посланике опозиције да ли имају утисак, нарочито пред изборе, да их лове и дању и ноћу? Па, у Србији је све окренуто наглавачке, тако да су и слепи мишеви збуњени. Како да висе наглавачке, ако је ионако све наопако? И да ли је онда икоме у Бриселу јасно колико је, и уз најбоље намере, Влади Србије тешко да спроведе у дело европске стандарде за заштиту слепих мишева?
Мислите да је овај закон небитан? Да јесте можда би се и нашао неки посланик из СНС-а који би затражио да се закон промени и да уместо речи „слепи мишеви“пише „људи који мисле својом главом“, па би онда у члану 3 тог споразума стајало да „свака земља потписница забрањује намерно хватање, држање и малтретирање људи који мисле својом главом“, „предузима одговарајуће мере за промовисање заштите људи који мисле својом главом и подизања јавне свести о значају њиховог очувања“, „предузима додатне радње које сматра неопходним да заштити угрожене популације људи који мисле својом главом…“. Их, има тога још. Али некако ми се чини да је таква брига резервисана само за слепе мишеве. Па после нека неко каже да нисмо слепци код очију.
Жив нисам да чујем у шта ће се претворити расправа о ратификацији Споразума о очувању популације слепих мишева у Европи и да ли ће посланици СНС-а и СПС-а показати више разумевања за шишмише него за људе који мисле својом главом