КУДА ИДЕ ОВА ФАРСА

Национални савет за културу

Фарса од избора чланова Националног савета за културу завршена је онако како је то власт одлучила. Није по закону, али је по вољи оних који су иначе изнад свих закона. Ти моћници из области културе умеју да предложе писца и академика Душана Ковачевића за члана овог тела да би показали како поштују неспорну величину. А кад предложе СПС-СНС апаратчика Живорада Ајдачића, показују своје право лице.

Да им се може, када мимо правилника и закона одлуче да у Савет доведу свог човека. Баш у складу са анегдотом о градској секретарки за културу. Када је дошла на то место, питала је своје подређене ко је Владимир Величковић, који је био предложен за члана неке градске комисије. Објаснили су јој да је он славни сликар, члан наше и француске академије, на шта је она љутито узвратила: Не питам да ли је у нашој академији, него да ли је НАШ!

Филмски редитељ Срђан Драгојевић је епилог ове приче о списку предложених чланова будућег Националног савета сажео у четири реченице, саопштене на Твитеру:

„Жика Ајдачић, представник Уметничких удружења?! Логично, у свету свињског фашизма без Културе. Генерални штрајк је једини одговор свињској хунти и сличним идиотима. Иначе, понижење стиже.“

Шта се догађало у овој причи, док лаж није сасвим узела догађаје под своје?

Према члану 16. Закона о култури, кандидате за Национални савет предлаже Влада Србије и репрезентативна удружења, и то за четири подручја културе. Кандидата за одређено подручје треба да предложе удружења која имају репрезентативност за то исто подручје.

Закон поверава Координационом одбору уметничких удружења (у чији састав не улазе сва репрезентативна удружења) да организује предлагање

чланова за Национални савет за културу, али не и да их предлаже.

Руководство Координационог одбора је, међутим, више пута прекршило закон у овом поступку. Пре свега, иако је било дужно да то учини, није обавестило сва репрезентативна удружења о томе да је започет поступак предлагања кандидата, а у два случаја је узурпирало право на одлучивање (које по закону нема) и званичним путем, без знања овлашћених предлагача и без њихове сагласности предложило Министарству кандидате за Национални савет. Руководство Координационог одбора, његов председник Душан Русалић, је, дакле, обмануло Министарство културе и информисања и уврстило на листу кандидате за које нема законског основа да се на њој налазе. Ти кандидати су Живорад Ајдачић, кога је Координациони одбор неовлашћено кандидовао за подручје књижевности и књижевног преводилаштва и Владимир Логунов, кога је неовлашћено кандидовао за област Позоришна уметност, филмска уметности и уметничка игра.

Седам репрезентативних удружења, која су по закону овлашћени да предлажу кандидата за чланове Националног савета за културу, указала су Министарству културе и информисања и Одбору за културу и информисање Скупштине Србије да је прекршена законска процедура у поступку предлагања кандидата за чланове НСК. Пошто Министарство уопште није реаговало и доставило Збирну листу Одбору за културу и информисање РС, Одбор ју је већином гласова потврдио. Седам репрезентативних удружења која закон овлашћује да предлажу кандидате за Национални савет (Удружење драмских уметника Србије, Удружење филмских уметника Србије, Удружење филмских глумаца Србије, Удружење балетских уметника Србије, Српски ПЕН центар, Српско књижевно друштво, Удружење књижевних преводилаца Србије) обратила су се Народној скупштини РС с молбом да стане у одбрану Закона и да не допусти да се избор чланова за Национални савет за културу компромитује незаконитим поступком предлагања. Национални савет за културу неће моћи да има кредибилитет за извршавање својих задатака уколико избор његових чланова не буде спроведен уз стриктно поштовање закона.

Ових седам репрезентативних удружења траже да Народна скупштина РС Збирну листу врати Министарству културе и информисања, да Министарство организује поновни поступак предлагања у областима у којима су нелегално предложени кандидати за чланове овог тела, а овлашћена удружења ће, након легално спроведене процедуре, у року од месец дана, доставити имена кандидата за чланове Националног савета за културу.

У свом саопштењу које су доставили јавности, седам репрезентативних удружења, која су по закону овлашћени предлагачи кандидата за чланове Националног савета за културу, наглаша-

Било би штетно да се Национални савет за културу придружи дугом низу институција и контролних и саветодавних тела која формално постоје због захтева бирократски схваћене европске агенде, док су у стварности испражњена од супстанце и садржаја Гојко Божовић

вају да ово њихово обраћање Народној скупштини не сме бити стављено у политички контекст, нити повезано са било којом политичком идејом или опцијом. Посреди је искључиво струковни протест против кршења закона у процедури за избор тела које културна јавност сматра изузетно важним за функционисање целокупне културе у земљи. Треба рећи да је Војислав Брајовић, глумац и председник Удружења драмских уметника Србије повукао своју кандидатуру будући да је био прихваћен као кандидат свих седам удружења, јер не жели да учествује у оваквој работи.

Погледајмо ко је предложен за Национални савет?

Поред писца Душана Ковачевића, Влада Србије је предложила Николу Шујицу, доктора ликовних уметности, Ђорђа Ђурића, професора опште историје и Светислава Божића, композитора. Четири члана су из редова запослених у установама културе чији су оснивачи република или аутономна покрајина и четири члана се бирају на предлог репрезентативних удружења где су валидни предлози били за Душка Паунковића, Душана Русалића, Војислава Брајовића, Ивана Илића и Срђана Хофмана. Незаконито су, као алтернација Паунковићу и Брајовићу, предложени Ајдачић и Логунов.

На молбу НИН-а да прокоментарише садашњу ситуацију, а будући да је прошлог понедељка био у Скупштини Србије да јавности каже куда иде ова фарса, потпредседник Српског ПЕН центра Гојко Божовић је рекао:

„У овом тренутку два кандидата за чланове Националног савета за културу су снажно оспорени од стране репрезентативних уметничких удружења, један кандидат је у знак протеста повукао своју кандидатуру, читава једна област (сценске уметности) нема свог регуларно предложеног кандидата, седам репрезентативних уметничких асоцијација утемељено тврде да је прекршена законска процедура предлагања и избора чланова Националног савета за културу, Координациони одбор уметничких удружења уместо да сазива седнице њихових представника самовласно је преузео неотуђива права самих удружења. Сваки од ових разлога, сам по себи, био би довољан да се обустави и преиспита тренутна процедура избора чланова Националног савета за културу, а сви они заједно указују на то да је једна добро замишљена институција доведена у опасност. Да би био репрезентативан, Национални савет за културу мора настати у сарадњи са репрезентативним уметничким удружењима. Да би био неспоран, не сме бити оспорена легитимност његовог избора. Да би имао ауторитет у важним питањима савремене српске културе, он мора подразумевати релевантност изабраних чланова у својим областима. Било би штетно да се Национални савет за културу придружи дугом низу институција и контролних и саветодавних тела која формално постоје због захтева бирократски схваћене европске агенде, док су у стварности испражњена од супстанце и садржаја.“

Гојко Божовић је својим исказом заправо отворио нову тему: чему служи Национални савет ако се до његовог састава долази на овај начин, а чему служи недавно оформљен Савет за креативну индустрију који је саставила премијерка лично? Ко је ту коме одговоран и да ли саветодавна функција Националног савета има икаквог смисла ако се зна како је изгледала пракса у његовом раду последњих година?