Двадесети император

Или: ако је прошле недеље у Виминацијуму откопана гробница можда деветнаестог императора са тла Србије, зашто онда, коначно, не почнемо да живимо од археолошког туризма уместо од „шрафцигер индустрије“

Nin - - Панорама - ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ Дугогодишњи колумниста НИН-а

Заиста, шта да мислиш о човеку који је, притом, некакав шеф некакве државе који се, ево, залаже за изградњу 54 фонтане у престоници, а престоница само што се није распала од сличних „силних“послова. Ту се, некако, присећам Нерона који је запалио пола Рима да би испред своје палате изградио паркове, можда баш са 54 фонтане. Можда је то нека магична бројка својствена тиранима.

У исто време, када је обнародована идеја о фонтанама, у Виминацијуму је археолошки тим др Миомира Кораћа откопао монументалну царску гробницу која је, додуше, разорена „систематским разбијањем у најситније делиће“. Кораћ каже: „Нема сумње да је реч о маузолеју императора јер је у гомили ситног шута пронађен део главе, статуе украшене ловоровим венцем који је смео да носи римски цар. Ту су и делови империјалног орла и необично фина рука на балчаку мача гладијуса. Део портрета указује да је реч о неком младом императору.“

Е, сад, видећете! Уместо да се о „деветнаестом“императору из Србије данима, по медијима, плету приче, превагнуће нови докази о убиству певачице из Борче, тамбураће се о Шешељевом скандалу и најављеном ђурђевданском походу на Хртковце. Притом се најављује за 7. мај „везирско“поклоњење „новом турском султану“Ердогану. Мој Алек за Стамбол води и пет министра. Ваљда да се договоре о даљем увозу „шрафцигер индустрије“и продаји наших ваздушних бања Турцима.

А пре него што оде у Стамбол, Алек би са Љајићем могао да обиђе руту наших императора од Сирмијума па бар до Наиса и да, успут, укапира да археолошки туризам може да постане једна од најважнијих грана српске привреде. Још кад би на „Руту императора“повео Меркелову, а успут јој показао и Винчу, Лепенски вир, најстарије станиште Европе, ваљда би Ангела схватила да је овде била „прва Европа“.

К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, надовезује се: „Све и ако Ангела Меркел не дође у Винчу, твој Алек би требало да јој поклони књигу Историја Мореје из 1834. године, коју је написао немачки историчар Фелмерајер. Он пише: ’Како је могуће да се у признатим словенским земљама као што су Мекленбург, Померанија, Браденсбург, Шлезија, Баварска, Саксонија, Баден Виртенберг, па и у Аустрији, српски језик сасвим угаси и на његово место уведе - немачки!? И то насилно, а не захваљујући немачкој већини, како то неки кажу. Или су људи заборавили како су Хоенцолери поступали са Србима у данашњој Немачкој. Насилно и смртном казном су их приморавали да се понемче... А исти случај имамо и у Старој Србији која се данас зове Тирингија, Саксонија и Брандебург’. Ако твој Алек стисне петљу и поклони Ангели Меркел ову књигу онда, признај, заслужује да буде деветнаести, пардон, двадесети император са територије Србије!“

Као слуђен одем на сува весла па запуцам Дунавом до Шварцвалда, који се некад звао – Црна Гора. А ту је Триберг, некад, Триглав, бајо, а сад и Косово отимају. Враћам се оданде, а Биља на тераси у Грочанској расађује јагоде. Завалим се у лигештул и лечим се на Непобедивом Сунцу. Како, бре, да се не разболиш кад сазнаш да је цела Немачка била твоја домовина и да су те Немци „прождрали“.

Моја Црна ми се мота око ногу и преде: „Их, када би твој Алек направио и једну фонтану, овде, на `Обилићевом` помоћном терену онда би, по мени, заиста, заслужио да буде двадесети император са тла Србије!“

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.