У име народа
Иако је скоро извесно да ће држава изгубити већину од око 300.000 судских спорова које против ње воде грађани, никоме на памет не пада вансудско поравнање
Против државе Србије њени грађани су пред домаћим судовима покренули скоро 300.000 поступака и тај број сваке године драматично расте. Упркос томе што су у питању огромни износи мерени десетинама, можда и стотинама милиона евра, тачан број се не зна, као и колики су укупни издаци за спорове које држава плаћа. Kао највећи проблем стручњаци наводе то што држава улази у спорове које ће евидентно изгубити, па онда осим накнаде мора да плаћа и трошкове суђења, као и камате. Нико се не бави
тиме колико то тачно државу кошта, тачније грађане који и уплаћују новац у буџет.
Јавне установе су најчешће тужене због незаконитог рада, неисплаћених социјалних додатака, пензија, повреде права на суђење у разумном року, повређених права личности и достојанства, неоснованог притвора, повреда на раду, полицијске тортуре, незаконитих осуда, необезбеђивања противградних ракета, због утврђивања права својине на грађевинском земљишту, одузетих разних предмета, преплаћивања
обданишта...
Више хиљада тужби поднели су радници пропалих државних предузећа, због разних дуговања, као и војни ветерани због неисплаћених дневница за сукобе 1999. на Kосову и Метохији. Многе пресуде већ су донете у корист ветерана као и радника, али држава не одустаје од тога да се суди. Процене су да има укупно око 200.000 ратних ветерана којима нису исплаћене дневнице. Виши судови у Нишу, Kраљеву, Новом Саду и Суботици већ су донели пресуде у њихову корист. На пример, само
резервистима из Ниша, којих је око 16.500, држава дугује по 3.500 евра, уз припадајућу законску затезну камату укупан дуг је скоро 58 милиона евра и на то треба додати судске трошкове. Исти случај је и са тужбама многобројних родитеља којима је држава узела више новца за обданишта. Апелациони суд у Београду донео је прве правоснажне пресуде у корист родитеља. Само у Београду, тужбе је поднело око 13.000 родитеља јер су од 2010. до 2014. плаћали вртиће скупље него што је то законом било прописано. Међутим, држава и даље не признаје тај дуг, па ће плаћати и судске трошкове и камате уместо да потраживања реши споразумом.
Државу су тужили и њени службеници, попут полицајаца који су тражили накнаду штете за прековремени, ноћни или рад у време празника. И даље се воде спорови које су покренуле судије и тужиоци који нису прошли реизбор 2010, а које су, накнаданом одлуком Уставног суда, када је промењена власт, враћене на посао. Државу су тужили чак и народни посланици. Тако посланици Српске радикалне странке од Скупштине траже око 20 милиона динара на име дневница и регреса који су укинути 2009. Први основни суд у Београду пресудио је у њихову корист и сада се чека коначна одлука Апелационог суда. Њих 20, у зависности од тога колико су времена провели у скупштинским клупама, тражили су од 600.000 до милион динара за неисплаћене дневнице, плус по 100.000 за регрес.
Некадашња председница Врховног суда Вида Петровић Шкеро каже за НИН да је оваква ситуација са тужбама таква јер у држави нико не жели да преузме одговорност за ствари које су рађене на штету грађана.
„Kада нико неће да призна захтеве грађана који су очигледно оправдани, онда се покрене поступак и то наравно буде много скупље него да се одмах прихватио захтев и ишло на споразум. Правобранилаштво Србије које заступа државне институције би морало да има стручну службу која би процењивала такве ствари. Неопходно је да се направи анализа где је могуће вансудско поравнање. Онда би се полако и враћало поверење грађана у државу и њене институције, а било би и далеко јефтиније“, објашњава Вида Петровић Шкеро, некадашња председница највише судске инстанце и судија стручњак за парнице.
Она указује да се захтеви грађана којима траже од државе новац сваке године све више гомилају.
„То је појава која се не сузбија. Нико неће да обрачуна колико кошта државу да води беспотребне парнице, које ће евидентно изгубити“, закључује Петровић Шкеро.
Само војним резервистима из Ниша држава дугује по 3.500 евра, уз припадајућу законску затезну камату укупан дуг је скоро 58 милиона евра