Тамна невеста у бледоликој краљевини
РУШЕЊЕ ДИНАСТИЧКИХ БАРИЈЕРА
Венчање принца Харија и Меган Маркл по много чему ће ући у историју британске монархије због много тога потпуно новог што је донело краљевској породици
Ко није стигао на венчање у Виндзор прошлог викенда могао би да искористи „прилику која се пружа једном у животу“и да „добије део историје краљевине“, како пише у једној од понуда за продају торбице која је поклоњена гостима. Платнена торба са иницијалима Х и М и датумом венчања садржи бочицу воде, чоколадицу у облику новчића, магнет за фрижидер, беџ и ваучер за двадесет одсто попуста у продавници са поклонима у виндзорском замку. Добило ју је 1.200 гостију који су позвани на свечаност, али нису били у најужем кругу званица које су имале место у капели, а цена је на интернету убрзо достигла више од две хиљаде фунти.
Венчање принца Харија и Меган Маркл по много чему ће ући у историју краљевине. Не само зато што је реч о сину принца Чарлса и покојне принцезе Дајане, већ и због много тога потпуно новог што је донело краљевској породици.
Меган је по мајчиној страни Афроамериканка, чији су преци били робови, разведена, феминисткиња, глумица, три године старија од Харија, све у свему особа каква је најмање очекивана за место краљичине снахе, будуће војвоткиње од Сасекса.
Долази из породице која је успела да приреди неколико скандала пред венчање, почев од оца, Томаса Маркла, који је таблоидима продао фотографије, преко брата и полусестре који су, свако на свој начин, успели да се препуцавају са Меган преко медија. На венчању се, најзад, појавила само мајка Дорија Рагланд, социјална радница и јога инструктор. Она је, супротно традицији, била у колима
са ћерком на путу ка виндзорском дворцу .
За таблоиде је било посла преко главе, од младине породице, преко организације венчања, креатора хаљине, фризуре, шминке, списка гостију, хаљина гошћи, њихових шешира…
Звезда овог догађаја постао је Мајкл Кари, амерички бискуп епископалне цркве, који је на венчању одржао говор који ће се памтити. Почео је и завршио речима Мартина Лутера Кинга („Ми морамо да откријемо моћ љубави, искупљујућу моћ љубави и када то учинимо, направићемо од старог света – нови“) говорио је о ропству, о љубави, Старом завету. Говорио је у ритму својих речи, уз живе покрете и изговорио је речи које на том месту нико никада није.
И наишао је на опште одушевљење, неке су званице можда биле мало затечене, али су зато друштвене мреже биле загушене порукама. „Шта год да сам очекивао од овог венчања, то није било ово. Ово је највеселија ствар. Госпел хор у Виндзорској капели прати црног свештеника. Мајкл Кари, који цитира Мартина Лутера Кинга и говори о ропству“, гласио је један од коментара у коме је сажето оно што је већина обичних грађана осетила. Нешто је озбиљно почело да се мења на овом венчању.
Хари и Меган учинили су много тога мимо обичаја, између осталог позвали су на славље и обичне грађане, па су се међу званицама нашли и чланови добротворних организација и студенти.
Иако је, да би постала део краљевске породице, Меган морала да напусти место амбасадорке УН за женска права, њена нова улога даје јој могућност да се бави правима угрожених на другачији начин.
Прошлог месеца обележено је 25 година од убиства црног тинејџера Стивена Лоренса, тада осамнаестогодишњака, кога су петорица младића претукла насмрт на аутобуској станици у Лондону. Његови родитељи водили су дугу борбу, али су успели да докажу да је истрага вођена непрофесионално и да постоји институционални расизам у полицији. После тога промењена су многа правила рада полиције и тужилаштва, а затим и закон. Меган и Хари присуствовали су годишњици. То је за многе био знак наде да би њеним уласком у краљевску породицу нешто могло да се промени за све оне који се боре са расизмом, проблемом који, како је недавно изјавио сам градоначелник Лондона Садик Кан, постоји у већини британских институција.
На одушевљење је наишла и њихова посета уличној пијаци у Брикстону, где живи велики број имиграната, који су у Меган видели наду. Како је историчар Тед Пауел приметио, у изјави за Обсервер: „Не може се довољно нагласити колико је важно имати члана краљевске породице који припада расној мањини, прихватити њено наслеђе као нешто што је део ње. То је изузетно добро за Британију, нарочито после брегзита, контроверзи око имигрантске политике и ’виндраш’ скандала (када су у покушају да смање прилив имиграната власти припретиле и генерацијама које су досељене далеко раније).”
Може ли и колико њено ангажовање заиста да допринесе и нешто промени, питање је за расправу, неки ће социолози рећи да ће је радост због некакве симболичне победе једно, а суштинска промена друштва, у коме је расизам дубоко укорењен, нешто сасвим друго и да ће се мало тога заиста променити.
Уосталом, ни сама Меган није заштићена.
Већ по објављивању веридбе у новембру Меган је постала мета, писани су коментари о њеном изгледу, животу, пореклу, опаске да је до пре 60 година могла да буде само љубавница, али не и жена принца, да је од ропства стигла до краљевства итд. Најзад је Хари јавно затражио од медија да је не злостављају и не узнемиравају, оптуживши их за сексизам и расизам.
Што се ње саме тиче, на питања о свом пореклу одговарала је углавном сасвим смирено: „Знате, на крају дана ја сам заиста поносна на то ко сам и одакле долазим и ми никада нисмо обраћали пажњу на то, ми се фокусирамо на то ко смо нас двоје као пар.“
А за остатак света њих двоје као пар су сада војвода и војвоткиња од Сасекса, довољно далеко од обавезе коју би им донео престо, а довољно на мети да буду вест шта год и где год били. За сада остају медијски извештаји о свакој ситници са венчања, остају коментари о њеном изгледу и понашању, нагађања шта јој је Хари шапнуо пред олтаром, остају рачуни и прорачуни колико је за овај догађај издвојено новца, колико је платила која породице и колико је све то коштало пореске обвезнике.
И остаје притисак који је тешко измерити. Меган Маркл постала је део краљевске породице, то звучи бајковито, али ће се бољи познаваоци ове и других краљевина сложити да та бајка има своју цену. Треба јој пожелети сву срећу.
Меган је по мајчиној страни Афроамериканка, чији су преци били робови, разведена, феминисткиња, глумица, три године старија од Харија