ИМА ЛИ ПРАВДЕ ЗА ДАВИДА
ПРОТЕСТИ У БАЊАЛУЦИ ШИРЕ СЕ И НА ДРУГЕ ГРАДОВЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Од групе незадовољних грађана настао је покрет „Правда за Давида“, јер многи верују да је несрећни студент убијен, да се то покушава сакрити и да у томе учествује и део полиције
Већ два месеца на главном градском тргу у Бањалуци непрекидно се сваки дан у исто време окупљају грађани који тако изражавају протест због дозлабога траљавог и спорог расветљавања мистериозне смрти двадесетједногодишњег студента Електротехничког факултета
Давида Драгичевића. Све је прерасло у покрет под називом „Правда за Давида“, који се шири и на друга места по Републици Српској, делимично и у Федерацији БиХ, а на Фејсбуку та група већ броји више од три стотине хиљада чланова, потписују се и петиције. Чак је овим поводом заседао и парламент Републике Српске који је формирао и посебан анкетни одбор
који испитује рад институција. У наговештају је и прави правни преседан – велики број грађана подноси појединачне кривичне пријаве, по неким проценама биће их више хиљада, против Н. Н. извршилаца, како верују, због убиства младог Давида. Укратко, димензионира се догађај дугог трајања какав није виђен не само на овим просторима, па и
светски медији већ врло озбиљно пишу о целој ствари. Оптике су, дабоме, различите па су и оцене - о чему се ради и како би све могло завршити исто тако различите.
Ипак, за боље разумевање целе ствари ваља изнети бар кроки целе драматургије. Прво о Давиду, био је дете које се на неки начин издвајало – студирао је један од најтежих факултета, тренирао борилачке вештине, писао песме, био један од неформалних младих лидера, запажен момак. Нестао је у ноћи између 17. и 18. марта и то је Бањалуку дигло на ноге. Тело са много стравичних повреда пронађено је тек 24. марта на ушћу речице Црквена у Врбас. Недуго иза тога високи функционери овдашњег Министарства унутрашњих послова изашли су пред јавност са у најмању руку чудном тезом – уместо оног уобичајеног „истрага је у току, сарађујемо са тужилаштвом...“они су одмах кренули са „коначним истинама“, по којима се младић под утицајем алкохола и дроге те ноћи потукао, опљачкао једну кућу а затим намерно или случајно доспео у речицу Црквену у којој се утопио. И Бањалука је експлодирала, велики број грађана није поверовао.
Рађене се чак две обдукције тела које се не слажу у времену смрти, разлика је чак у неколико дана. Збуњивању јавности су допринели и локални медији. Они које сматрају блиским властима целу причу су, како то обично бива, у почетку пригушивали, окупљање незадовољних грађана прећуткивали и тако само изазвали бес и повећали сумњу да се нешто озбиљно крије. И тако је од групе незадовољних грађана димензиониран покрет „Правда за Давида“који се увећава и шири по свим варошима Републике Српске. Ти људи верују да је Давид убијен и да се то покушава сакрити и да у томе учествује и део полиције.
Полиција је у каснијој фази покушала само делимично да умири јавност смењивањем тројице својих нископозиционираних људи због (Не)обојена револуција: Док неки повлаче паралеле са протестима који су у неким земљама из окружења довели до промене власти, на протесте широм РС долазе људи из свих политичких опција траљавости истраге, али се и даље држи основне приче мада у последње време врло приметно избегавају јавне наступе. У почетку су прилично офанзивно кренули на један број блогера и медија, али су изазвали само контраефекат и показали велико незнање и неразумевање комуникације са најширом јавношћу.
Окупљања са стиснутом песницом, транспарентима и укупном иконографијом неке подсећа на „обојене револуције“, каквих је било у региону, али не и у Републици Српској. Вероватно се у целој драматургији могу пронаћи и ти и такви детаљи. Долазе људи, пре свих омладина и жене, на тргове и, уз захтеве да се до краја расветли мистерија, свако од њих доноси и своју муку. И није било друге, морала је заседати Народна скупштина Републике Српске. Очекивано, мучна и тешка прича окончана је формирањем Анкетног одбора у чији састав су ушла четири представника опозиције и само један посланик власти. На челу је председник опозиционе Партије демократског прогреса Бранислав Бореновић који за НИН каже да они нису ни полиција, ни тужилаштво, али да ће врло озбиљно истражити како је ко радио.
Из овога наше институције морају изаћи јаче, јер ово и могу само разрешити надлежне институције, али сви они који неће или не знају свој посао морају бити померени са својих позиција у тим институцијама. Дакле, нема овде никакве теорије завере, да је ово уперено против институција. Напротив, на овај начин ћемо сачувати институције“, поручује Бореновић.
Не говори он ово случајно, јер се већ могу чути тезе, прво из дела власти, а онда и оних који воле да их зову аналитичарима, како је све уперено да се сруши Министарство унутрашњих послова Републике Српске, а онда и сама Република Српска. С посебном пажњом најшира јавност прати реаговање председника Републике Српске Милорада Додика. Ишао је лично и на сахрану и да изјави саучешће, бира речи кад говори о случају, али је утисак да је прилично збуњен развојем ситуације. Полицију је само благо укорио речима да им је конференција за медије, на којој су изашли са „коначним истинама“, била - грешка. С обзиром на његов стил
Нема овде никакве теорије завере и формирање скупштинског Анкетног одбора, који би требало да испита цео случај, није уперено против институција. Напротив, на овај начин ћемо сачувати институције Бранислав Бореновић
владања многи су очекивали више, али засад је тако, па су се умножиле спекулације да није успео са неким кадровским претумбацијама унутар МУП-а - бар због грешке са конференцијом за медије.
Цела прича добија на специфичној тежини и због тога што се почетком октобра у Републици Српској очекују редовни општи избори и нису без основа прогнозе да ће разрешење мистериозне смрти студента прилично утицати на расположење бирачког тела. Пажљивији су уочили да на протесте долазе људи из свих политичких опција - и из власти, и из опозиције - пре свих омладина и жене и то је посебан феномен који нико и не покушава озбиљно истражити и објаснити, али се та чињеница региструје. И још, ако је судити по последњим данима, „време не једе догађај“, не смањује се број људи који протестују, петиције које се потписују све су дуже, а број кривичних пријава које грађани појединачно подносе тужилаштву вртоглаво расте. Као да главни догађаји тек долазе, а истрага се врти у круг – и што кажу боље да не кажу, јер је на речима све некако немушто, више бране и величају себе уместо да одговорно и професионално раде свој посао.
Број теорија о томе шта се младом Давиду заиста догодило је огроман, а још их је више о томе ко је све уплетен у његов нестанак и смрт. У свим покушајима анализа – од оних кућних, кафанских, медијских – утисак је да најмање присталица има званична верзија, саопштена на полицијској конференцији за медије, која је била и окидач за протесте који прерастају у догађај који ће обележити Републику Српску за једно дуже време. Да ли ће у свему овом Република Српска бити уздрмана? Дежурни аналитичари истичу да није искључено да се и на овим просторима може поновити „обојена револуција“, али је у то тешко поверовати, јер већина овдашњих крупних и кључних политичких играча, позиционих и опозиционих, зна да се таква игра не може овде одиграти. Бирачко тело, а и најшира јавност је изузетно сензибилно на све што јесте Република Српска. Сва истраживања то показују. О политичким првацима, дабоме, ни приближно не мисли тако.