ЗАТО НАС И НЕЋЕ
Зато нас и неће
Када бих се овога пута бавио неком заиста битном темом, то би било стање у коме се налази наша демократија, са посебним освртом на наш парламент, темељну институцију владавине народа који се тренутно налази у тако јадном стању и толико личи на Фарму и панађур, да сам сувише гадљив да о томе пишем. Ограничићу се на то да упрем прст на председницу Скупштине Мају Гојковић, која је, иако правница, из адвокатске куће, успела да ту институцију парламента сроза као да то ради намерно и постигла резултате који је издвајају међу свим претходницима на тој функцији. Нека јој је на част.
Да се не бих више нервирао, бавићу се ситнијим темама. На пример чињеницом да се наша национална авио-компанија бави нечим што се, на неки начин, може сматрати кривичним делима. Један случај, за који сам чуо, јесте довођење у опасност живота грађана. Друго, што сам доживео, јесте кад те ставе у авион где не можеш да унесеш воду и где немаш приступ питкој води (у ве-цеу јасно пише да вода није питка), па ти је они продају, а ако немаш новца или валуту који они примају, преседиш неколико сати (у мом случају три сата лета и један сат кашњења) у затвореном простору - жедан. Такво понашање у себи, по мојој логици, садржи и елементе киднаповања и мучења заточеника. Тим сам се проблемом већ бавио пре пар месеци у овој колумни, било је и реакција са више страна, али не и са оне са које би било најлогичније да дођу. Ер Србија ћути. Једноставно, праве се као да то са њима нема никакве везе. Стога сам им пре неки дан упутио пријатељско писмо. „Поштована Ер Србијо, Тврди јутрошњи Данас да је прошле године авион Ер Србије `Дејан Станковић` летео од Брисела до Београда с напрслим стаклом на кокпиту, да је то неко од путника пријавио, да Вам је Данас послао упит о томе и да већ годину дана нема одговора. Лично сам Вашој компанији пре неколико недеља у НИН-у поставио питање: Зашто ускраћујете жедне путнике за питку воду?
Уз претпоставку да изостанак одговора није зла намера него превид или неспоразум, поново Вам се обраћам са истим питањима о безбедности пута и мучењу путника жеђу. Надам се да ће ми овога пута одговорити. Ево и питања: له حيحص نأ كترئاط تقلح عم جاجزلا يمامألا ؟ةروسكم له حيحص نأ باكرلا نيذلا ال نوكلمي 240 اًرانيد ىلع نتم كترئاط ال نولصحي ىلع ؟ءاملا Искрено, ДТС.“Мислите да су одговорили? Наравно да нису. Ми у ствари немамо појма шта нас чека кад ступимо у авион Ер Србије. То је лутрија. Чак и онима који се не плаше путовања авионом, то је мало превише. Не бринем се, средиће то тржиште, јер нема патриотизма због кога би неко летео Ер Србијом доводећи своју удобност, здравље и живот у питање, тако да им се, како ја ценим, црно пише. Међутим, опет би био ред да одговоре. Можда их поново узмемо за озбиљно.
Оно што обједињује ове две теме јесте недостатак владавина права, а то би било да не постоје закони о које нико не може да се оглуши, ни председница Скупштине, ни председник државе, ни његови ортаци, ни остали политичари, ни јавна предузећа, па ни појединци, на пример ви и ја. А је ли тешко увести владавину права? Рекло би се да није, само полиција, судови и остале институције система треба да спроводе закон. Ни мање ни више.
Познато је да има већ доста земаља које су то постигле и да као систем правна држава одлично функционише, осим ако си у фазону да би нешто да муљаш и петљаш против закона, па ти одговара лов у мутном. Највећа предност чланства у ЕУ је баш то да у земљама чланицама сви морају да се придржавају закона. То је заправо и главна разлика између бивших колонијалних сила и Уније. Колонијалисти су освајали неразвијене територије и тамо, у безакоњу, отимали и односили шта и како им се ћефне. Када су се колонијалне силе повукле, систем је остао исти, само плен сада иде у џепове домаћих спахија. Европска унија, међутим, функционише сасвим другачије. Она инсистира да нове чланице морају завести ред и док не покажу истинску посвећеност том идеалу, не желе да их приме. Зато нас и неће. Нисмо им дорасли. Дакле, мислим да без праве правне државе нећемо стићи нигде, да ћемо само потонути још дубље.
Маја Гојковић, иако правница, из адвокатске куће, успела је да сроза парламент као да то ради намерно. А да постоји владавина права, о постојеће законе нико не би могао да се оглуши, ни председница Скупштине, ни председник државе, ни његови ортаци