ВЛАСТ СТВАРА БЕСКУЋНИКЕ
Увођење јавних извршитеља део је политике разарања социјалног ткива државе, у којој власт служи интересима богатих и не чини ништа да заштити најсиромашније
Људи када немају новца, између хране и плаћања рачуна бирају да једу. „Питање опстанка“, каже Јован Ристић, један од иницијатора фејсбук-странице Реци „не“извршитељима.
Тако се на стотине хиљада грађана нашло у вртлогу сукцесивних утужења за наплату рачуна, у дужничкој спирали и живе у ролеркостеру дугова.
Хиљаде људи су, као код Кафке, сазнале да су утужени када је извршитељ са полицијом бануо на врата и када су одједном остали без новца на рачуну или када су добили информацију од послодавца да им скидају од плате. И, када су сазнали да су остали без куће.
Ово није социјално одговорна држава. Ово није држава социјалне
правде, о томе овде говоримо. О неправедном друштву које производи бескућништво. О антисоцијалним законима. О изостанку социјално одговорних закона. О социјалној политици коју политичари воде с презиром, као да људи трауматичних социјалних прича с овом државом немају ништа. Осим – дугова, према држави. Увођење јавних извршитеља је део те
политике разарања социјалног ткива државе. Ево, да видимо зашто је Зоран Стојиљковић, председник УГС Независност у праву када каже да власт служи интересима богатих и не чини ништа да заштити најсиромашније.
За непуне две године јавни извршитељ Миљан Трајковић из Ниша зарадио је више од два милиона евра. У 2016. години на име прихода уплатио је ПДВ у вредности од 31.425.660 динара. За првих осам месеци у 2017. око 20 милиона динара. Од Трајковићеве зараде, држава је добила само плаћен порез. Током 2015. у нишком насељу Пасја пољана обичан грађанин, социјални случај иначе, са две незапослене ћерке, закаснио је са плаћањем две рате за струју и Југоисток је од извршитеља затражио да се дуг намири продајом куће. Кућа је дата на лицитацију на основу рачуна од неколико хиљада евра и цена је само незнатно премашивала износ дуга.
Изузмимо да својевремено нисмо никада видели на пример вилу Жељка Митровића на лицитацији извршитеља због неисплаћеног милионског пореског дуга, или ма ког другог тајкуна, спустимо се много ниже на лествици моћи и видећемо да правила нису иста за све. О томе је као инсајдер сведочио јавни извршитељ Миодраг Грујовић који је недавно открио да је више од десет пута приватни дуг нишких функционера наплаћен из буџета Града Ниша, Клиничког центра или неке друге озбиљне државне установе.
Још 2014. Савет за борбу против корупције објавио је извештај о реформи правосуђа, у којем је Влади Србије скренуо пажњу на огромне неправилности у раду приватних извршитеља и нагласио да им је омогућено стицање високог профита, јер појединци од државних предузећа наплате и до 300.000 евра, док заузврат држава не добија ништа осим пореза. Савет је указао да државна комунална предузећа приликом избора извршитеља не примењују Закон о јавним набавкама јер је Комора извршитеља у свом кодексу навела да се за ангажовање не примењује поменути закон. „То отвара простор за несагледиву корупцију. Избор извршитеља и број предмета који им се додељује зависи од челника предузећа“, наводи се у извештају. Јавне набавке приликом избора извршитеља нису примењене у шест београдских предузећа - Инфостан, Телеком Србија, Електродистрибуција Београд, Паркинг сервис, Градске пијаце и Погребне услуге. Инфостан је само једном извршитељу доделио 6.057 предмета и предујам од 30 милиона динара, док је други добио 1.012 предмета и предујам од 4,8 милиона динара.
Унија синдиката просветних радника обраћала се такође Влади и то отвореним писмом министру просвете Младену Шарчевићу у којем га упозорава да је Комора извршитеља Србије објавила оглас о јавној продаји Железничко-техничке школе у Београду 24. јануара ове године. Информацију да је јавна продаја заказана за 24. јануар запослени у школи су сазнали у недељу 21. јануара и то неформалним путем. Због пореских дуговања, судски извршитељи пописали су део возног парка Завода за хитну медицинску помоћ у Нишу. Нису моћници, али јесу и општине на удару извршитеља који су наплатили 25 милиона динара са рачуна општине Ћуприја на основу незаконитих одлука Основног суда у Параћину. Реч је о заосталим зарадама запослених у Дому здравља, које су извршитељи наплаћивали преко општинског буџета. Прошле године Саобраћајни институт ЦИП са нето добити од 103 милиона динара у 2016. години, стављен је на лицитацију да би се намирили дугови Железница Србије, чији су рачуни блокирани готово две године.
Иконачно, држава социјалне правде Уставом загарантоване, показала је сву своју бахатост јуна прошле године. Док су се новинари истраживачи бавили тајним списком тајкуна који нису платили порез на имовину (њихова измирења рачуна за струју су тајна), породица Хаватми исељена је из свог стана на Дорћолу, а који је у међувремену продат, због дуга од 6.500 евра. Извршитељи су иселили пензионерку Бранку Хаватми и њеног сина Тарика, који болује од церебралне парализе, у присуству полиције. И, обрачун државе са сиромаштвом је почео.
Владимир Тодорић, адвокат и члан председништва Народне странке, која се залаже за укидање приватних извршитеља, каже за НИН да је сулудо то што се по важећем закону дозвољава извршење пре правоснажности одлуке суда. „Тога апсолутно нема нигде у Европи. Тако се дешава да се жртвама превара, којима је незаконито направљен дуг, плени стан иако нису дужни па онда они морају да доказују ствар на суду после избацивања из стана. Циљ увођења
Дешава се да се жртвама превара, којима је незаконито направљен дуг, плени стан иако нису дужни, па онда они морају да доказују ствар на суду после избацивања из стана
извршитеља није био већа ефикасност, како се тврдило, него енормно богаћење малог броја људи блиских Српској напредној странци. Извршитељи зарађују од неколико десетина хиљада до сто хиљада евра месечно као плату, док је просечна плата у Србији 400 евра“, каже Тодорић.
Извршитељи су по закону предузетници и баве се привредном активношћу. Не интересује их примена закона или правда. Они не раде уколико их повериоци не плате и зато их једино и интересује интерес поверилаца. Тако имамо, како Тодорић наводи, ове невероватне случајеве заплена школа, болница, општина, научних института. Требало је да извршитељи, како подсећа, побољшају извршење неисплаћених зарада радницима, тако се и рекламирало њихово увођење, али су постали средство у рукама моћних против најсиромашнијих који због превисоких рачуна за струју и комуналије остају без станова и кућа.
Све земље у Европи које имају приватне извршитеље имају обавезан закон о имовинском цензусу којим се ограничава домет извршења. Одређени фонд прихода и покретних ствари изузима се од извршења или се ограничава могућност активирања хипотеке уколико породица нема друго место за живот. Тодорић подсећа да је још књаз Милош 1837. забранио могућност да се због дуга изгуби цела породична имовина. Заштитио је народ. „То решење постоји и данас широм Европе“, каже Тодорић. Књаз Милош је Указом 1837. предвидео „да би се предупредила бедност и пропаст многих фамилија које од туда происходе, што многи задужују се на своја движима и недвижима добра, па кад не могу овог дуга свог исплатити,
Док су се новинари истраживачи бавили тајним списком тајкуна који нису платили порез на имовину, породица Хаватми исељена је из свог стана на Дорћолу, а који је у међувремену продат, због дуга од 6.500 евра
продају им се сва добра на које су дуг учинили, и тако им жене и дјеца лишена свога имјенија, сасвим пропадају, уређујемо и закључујемо да у варошима на кућу у којој ко с фамилијом живи, а у селима на кућу, баштину, два вола и краву нико се задужити не може нити ће се интабулација на речена добра учињена и пред каквим судом за правилну признати“.
Тодорићева странка и добар део опозиције залажу се за укидање приватних извршитеља и враћање извршења у окриље суда јер сматра да би се на тај начин стало на пут пљачкању непокретности и социјалној трагедији на улицама Србије.
Јован Ристић, један од иницијатора фејсбук-странице Реци „не“извршитељима, каже да се сви који подржавају рад извршитеља позивају на Запад, али да су заборавили да на Западу постоје системи заштите. „Питајте одговорне зашто нема личног банкрота. Зашто нема делотворне социјалне карте. Социјално праведно друштво мора да води рачуна да не могу сви да плаћају тржишне цене комуналија. За њих морају да постоје социјалне карте, али ми немамо делотворне социјалне карте и тешко се испуњавају услови за њихово добијање“, каже Ристић. У СФРЈ и СРЈ земљорадник није могао никако да изгуби кућу и земљу. Данас је једино што је остало од тог имовинског цензуса, земљиште земљорадника до 12 ари које му се не може одузети у наплати дугова, али може кућа. За све остале категорије становништва важи начело да се за дугове одговара целокупном имовином. И за најмањи дуг, ако немаш другу имовину да понудиш ради измирења, можеш изгубити све што имаш – кров над главом.
„Ми не идемо на летовања, зимовања, не разбацујемо се, него живимо да закрпимо месец, када се појави непредвиђени трошак ми излећемо из зглоба. Не плате једну, другу рату, па када се накупе рачуни долазиш на утужење. А може да се деси да и не сазнаш да си тужен. Можеш и не сазнати да си тужен, после две неуспеле доставе и утужења из било ког разлога може да дође до неуручења, после се то решење качи на огласну таблу суда, после осам се сматра да је уручено“, каже Ристић.
Ово се не може догодити у богатијим земљама као што је Словенија, на пример. У Словенији се не може пленити имовина, а новчани износ може само до висине која остаје на рачуну дужника и износи око 500 или 600 евра, што се рачуна као минимум за достојан живот. И они раде искључиво по налогу суда.
На трибини о улози државе у процесу принудних исељења грађана, одржаној на Факултету политичких наука уз сарадницу портала Машина Искру Крстић и активисте Здружене акције Кров над главом Ивана Златића, говорили су и извршитељи Јован Пјешчић и Никола Кмезић који су потврдили да и међу извршитељима има оних који имају „емотивни и морални проблем“и не подржавају исељења људи из јединог дома. Они подржавају измену закона тако да дом у ком људи живе не може бити предмет извршења ни у ком случају, ко год да је поверилац. Здружена акција Кров над главом прва је отворила борбу против система који производи бескућништво, за стамбену политику која штити право на дом достојан човека.