ПОЛИТИЧАРИМА ПРИОРИТЕТ ЕКОНОМИЈА
Са просечним стопама раста БДП-а од 2010. регион ће тек за два века да достигне просек ЕУ. За брже приближавање потребне су знатно више стопе раста и инвестиције, а предуслов за то је боља регионална сарадња, бржи проток радне снаге, робе и капитала и укл
На Балкану је увек била више присутна политика и историја од тема које се тичу економске будућности, запошљавања младих, бољег животног стандарда. Овом реченицом се црногорски премијер Душко Марковић обратио учесницима скупа Бечки економски форум – софијски разговори. Овај скуп је организован под покровитељством Бугарског председавања Европској унији и представљао је својеврсни наставак састанка шефова држава и влада земаља ЕУ посвећен Западном Балкану. Ако је доминантна одредница тог, великог и свакако значајнијег састанка била расправа о политичким темама - брзини напредовања појединих земаља Западног Балкана у процесу придруживања, неопходним условима који се морају испунити на том путу и који ће определити колико је реалан временски хоризонт 2025. за пријем првих земаља из нашег региона - софијски разговори су били посвећени искључиво економским темама: развоју инфраструктуре, међусобној сарадњи унутар региона, посвећености наставку фискалне консолидације, дигитализацији и дигиталној трансформацији, бржем протоку робе и капитала.
Наравно, утисци од претходног дана су били свежи и јаки, те ни разговор премијера земаља Западног Балкана није могао да протекне без видљивих емоција. Чини се да
су премијери Србије и Црне Горе показали умерено задовољство резултатима претходног скупа, док је премијер Албаније, Еди Рама, како је сам рекао, „био потпуно емотивно потрошен“и евидентно незадовољан чињеницом да се почетак преговора ЕУ са Албанијом највероватније одлаже.
Други пут у последњих пар година Бечки економски форум окупља премијере земаља Западног Балкана. Пре три године састанак и разговори су организовани у Тирани. Србију је 2015. представљао тадашњи премијер а данас председник, Александар Вучић. Како би се избегли евентуални дипломатски проблеми, у Софији је био упадљив изостанак било каквих званичних обележја земаља Западног Балкана. Осим ЕУ и домаћина Бугарске, других застава на бини није било. Чак је и на таблама испред премијера било исписано само име и презиме, без функције и имена земље коју представљају.
Утисак је да је делегација Косова била најбројнија. Летимичан поглед на паркинг испред хотела Маринела, као и неформална комуникација у лобију и башти хотела, били су довољни за стицање такве слике. Вече уочи панела са премијерима, у оквиру софијских разговора одржан је панел „Западни Балкан – регион са будућношћу“, на коме су учествовали и представници пословне и академске заједнице региона, као и бугарски министар привреде Емил Караниколов. Са нарочитом
пажњом и одобравањем прихваћена је вест да је, као резултат састанка премијера Алексиса Ципраса и Зорана Заева, решење за обострано прихватљиво име Македоније готово извесно. Неколико дана касније, показаће се да је оптимизам био преурањен. Такође, позитивно је пропраћено обнављање разговора председника Вучића и Тачија.
У сличном тону започет је следећег дана панел са премијерима, под називом „Западни Балкан – реалност и очекивања – ко преузима одговорност?“Најпре је, у уводном обраћању, говорећи о Дигиталној агенди ЕУ за Западни Балкан, дигитализацији као највећем изазову и шанси за земље региона, комесарка ЕУ за дигиталну економију и друштво, Марија Габријел, најавила значајно смањење цене интернета почев од августа ове године. Између редова могло се закључити да се озбиљно ради на коначном укидању роминга за становнике Западног Балкана, међутим није реално очекивати да се то деси пре друге половине 2019.
Премијер Бугарске Бојко Борисов покушао је да охрабри премијере Албаније и Македоније, саветујући их да, упркос разочарању због вероватног одлагања почетка преговора о приступању у ЕУ, морају ићи даље. Он види Западни Балкан као велики грађевински простор за реализацију планираних инфраструктурних инвестиција, а корист од тога ће имати и суседне земље: Бугарска, Румунија, Грчка па и Турска. Борисов се неколико пута премијерима земаља Западног Балкана обраћао са „браћо“наводећи да они нису његови гости у Софији, већ „први пријатељи“.
Албански премијер Еди Рама, видно разочаран резултатима претходног дана, описао је пут ка ЕУ и преговоре као „тешку љубав, каква и треба да буде“, надајући се да регион Западног Балкана неће изгубити свој специфичан дух и смисао за хумор током периода преговарања са ЕУ. Пошто је закаснио са уласком у салу, а модератор га је већ био најавио, шаљиво је прокоментарисао: „Једном да неко чека и на нас – стално ми неког чекамо“. Рама сматра да је направљен историјски напредак у међусобној сарадњи земаља Западног Балкана, апострофирајући посебно Србију и Албанију, те да је пре четири године то било тешко замисливо. То је илустровао недавно постигнутим договором министарстава туризма двеју земаља о заједничкој туристичкој понуди за туристе из Кине и других земаља Азије. Политика треба да уклања баријере и омогући да се бизнис развија много брже захваљујући политици, те такав позитивни тренд се мора одржати, рекао је Рама, поручујући да је важно да земље Западног Балкана не изгубе стрпљење, задрже веру у пројекат ЕУ и искористе период приступања за потпуну модернизацију.
Наводећи да Србија стоји иза својих пријатеља, Албаније и Македоније, те да су обе земље заслужиле да започну преговоре о приступању, премијерка Србије Ана Брнабић потпуно је разумела емотивно обраћање Раме и сложила се са њим да има пуно неправедности у процесу приступања ЕУ. Она каже да пословна заједница иницира и води регионалну сарадњу, а политика треба да следи, да ће бизнис наћи начина да уклони баријере, а да их је политика у прошлости, нажалост, често постављала. Према њеним речима, веома је важна међукоморска сарадња унутар региона и формирање заједничке инвестиционе платформе. Премијерка Брнабић позвала је земље региона да уче једне од других. Србија је од Македоније преузела поступак издавања електронских грађевинских дозвола и захваљујући томе остварила снажан напредак на Дуинг бизнис листи Светске банке. Друге земље, пак, од Србије могу преузети добро искуство у борби против сиве економије, као и ефикасно имплементирање пројекта електронске управе, поручила је.
Премијер Косова Рамуш Харадинај је највише говорио о инфраструктурним пројектима, наводећи да се путна инфраструктура углавном финансира
Заиста је поразна чињеница да је просечан БДП по становнику у источноевропским земљама ЕУ два пута већи него на Западном Балкану, те да је годишњи БДП Словачке већи од БДП-а свих земаља региона заједно
из буџета, посебно апострофирајући завршени ауто-пут Приштина - Тирана, те два пројекта која су у току: Приштина – Мердаре и даље ка Нишу, као и Приштина - Скопље. Економија Косова је отворена, Србија, односно инвеститори из Србије су присутни, али за даљи развој потребан је виши ниво страних инвестиција, закључио је Харадинај.
Да Западни Балкан није више „темпирана бомба“те да се економска и политичка сарадња развија узлазним трендом, потврдио је и председник македонске владе Зоран Заев. Посебно је истакао да је пријатељство између политичара земаља Западног Балкана, али и земаља чланица ЕУ, искрено. Колико политичке баријере утичу на ефикасност економије, Заев је илустровао на примеру камионског теретног саобраћаја, наводећи да свега 20 одсто времена камиони транспортују робу, а 80 одсто потроше чекајући на граничном прелазу. Тако се изгуби више од милијарду евра. Заев је посебно подвукао значај имплементирања јединственог тржишта радне снаге у читавом региону. Слично као и Еди Рама, и Заев је доста емотивно говорио о трновитом путу Македоније ка ЕУ, истичући да је неопходно задржати веру, стрпљење и мотивацију. Препричао је разговор председника Француске, Емануела Макрона и албанског премијера. На Макроново питање: „Зашто желите да будете чланице ЕУ“, Рама је одговорио: „Једноставно желимо. То вам је као кад улазите у брак, можда ћемо се касније кајати!“
Захваљујући се премијеру Борисову, Душко Марковић, премијер Црне Горе, навео је да је бугарско председавање ЕУ највише допринело да се Западни Балкан нађе на агенди ЕУ, кроз организацију посебног самита, те да је та подршка за наш регион драгоцена. Марковић је навео да је само европски систем вредности прави и да због тога Црна Гора снажно граби ка чланству у ЕУ. Наводећи да је Црна Гора од 33 отворила 30 поглавља у преговорима са ЕУ, Марковић је посебно истакао значај регионалне сарадње, те чињеницу да никада раније као у последњих годину и по дана није било више билатералних и мултилатералних састанака лидера земаља Западног Балкана. Мења се негативна традиција, и то је добро, закључио је Марковић.
Након премијера Западног Балкана, прилику да изнесу своје мишљење добило је и неколико привредника из региона, директора великих мултинационалних компанија. Сви они су истакли потребу убрзавања процеса европских интеграције, значај дигитализације и иновација, али и усаглашавања регулативе, ефикасније и транспарентније државне управе. Говорећи о значају дигитализације представник једне телекомуникационе компаније је истакао забрињавајући недостатак образованих стручњака: „Имамо компјутере, мреже, податке, али немамо довољно компетенција.“Занимљива је и констатација једног привредника са богатим искуством стеченим радећи и у западној и у источној Европи, који је рекао да се „Европа, а тиме и ЕУ, боље разуме у источној него у западној Европи“.
На крају, ако је веровати у искреност наступа, утисак је да је на скупу, који је организовао Бечки економски форум у Софији, потврђено да су економија, радна места и запошљавање младих, данас приоритетне теме политичких лидера земаља Западног Балкана, те да је историја и популистичка политика у другом плану. И то је добар пут и начин за елиминисање свих деценијских узрока заостајања региона.
Регионална сарадња је претпоставка не само бржег прикључења, већ и бржег приближавања просечном стандарду у ЕУ. Јер, заиста је поразна чињеница да је просечан бруто домаћи производ по становнику земаља западне Европе четири пута већи, а источноевропских земаља чланица ЕУ два пута већи него у региону Западног Балкана, те да је годишњи БДП Словачке већи од БДП-а свих земаља Западног Балкана заједно.
Са просечним стопама раста које су земље Западног Балкана оствариле након 2010. биће потребна два века да се достигне просек БДП-а ЕУ. За бржу конвергенцију потребне су инвестиције и, следствено, знатно више стопе привредног раста. И управо зато је важно даље унапређивање регионалне сарадња, бржи проток радне снаге, робе и капитала, уклањање баријера за бизнис, паралелно са реализацијом унутрашњих структурних реформи. Само на тај начин ће политика следити потребе пословне заједнице и грађана региона.