САМО РЕЦИТЕ „НЕ“
ЕВРОПА МОРА ДА СЕ СУПРОТСТАВИ АМЕРИЧКИМ ЕКСТРАТЕРИТОРИЈАЛНИМ САНКЦИЈАМА
Европски лидери се понашају као да је Америци још стало до трансатлантског савезништва. То више није случај
Одлука Доналда Трампа да одбаци Заједнички свеобухватни план акције (ЈЦПОА) и Ирану поново уведе санкције, представља претњу глобалном миру. Европска безбедност зависи од очувања споразума, без обзира на америчко повлачење из њега. То, пак, од Европе захтева да заједно с Русијом, Кином и другим чланицама УН, осигура даљи развој економских односа с Техераном. А то је изводљиво само ако се Европа супротстави америчким екстратериторијалним санкцијама - чији је циљ да се неамерички актери одврате од трговинских и финансијских активности с Ираном - и на крају их анулира.
Циљ Трамповог потеза је јасан и, штавише, експлицитан: свргавање иранског режима. Свесни сулудости такве амбиције, грађани Европе тачно предосећају да европски безбедносни интереси више нису уско повезани с америчким. (...)
Понижавајући неуспех француског председника Емануела Макрона, британске премијерке Терезе Меј и немачке канцеларке Ангеле Меркел да убеде Трампа да се не повлачи из ЈЦПОА био је предвидљив. Америчка одлука рефлектује две конвергентне силе: дубоко усађену спољнополитичку тенденцију - коју су показивале све скорије америчке администрације - ка успостављању хегемоније на Блиском истоку, те Трампову специфичну психопатију. Трамп ужива у срамоћењу европских лидера; њихова нелагода његов је тријумф.
Али они нису без икакве моћи. Споразум с Ираном је још могуће спасити управо зато што је у питању мултилатерални споразум, подржан у Савету безбедности УН (Резолуцијом 2231), а не споразум искључиво између САД и Ирана. Штавише, према члану 25 Повеље УН, све чланице УН, па тако и САД, обавезне су да се придржавају ЈЦПОА. Трампова одлука да
се САД повуку из споразума сама по себи представља кршење међународног права. (...)
Чак и ако се САД сада изузимају из ЈЦПОА, оне имају само два начина да спрече имплементацију споразума између Ирана и остатка света. Један је да испровоцирају рат. Ово очито јесте на америчкој агенди, посебно након што се доајен неоконзервативаца Џон Болтон вратио у Белу кућу као саветник за националну безбедност. (...)
Екстратериторијалне санкције су други начин на који САД могу да униште ЈЦПОА. Једно је, ипак, да САД одлуче како неће трговати с Ираном, а нешто сасвим друго да америчка влада настоји да спречава трговину између Ирана и неамеричких актера. Управо ово је америчка намера; а на Европи и Кини је да ту амбицију поразе, у интересу глобалног мира, као и зарад сопствених економских интереса.
САД ће бити у стању да наметну антииранске санкције компанијама које оперишу на домаћем тржишту, а највероватније и страним огранцима америчких фирми. Али оне ће гледати да оду још много даље, настојећи да блокирају и неамеричке компаније које послују с Ираном. САД ће вероватно успети у томе да онемогуће трансакције у доларима, будући да оне углавном пролазе кроз амерички банкарски систем. Прави проблем појавиће се кад је реч о неамеричким компанијама које послују изван САД и аранжмане с Ираном договарају у другим валутама, попут евра или јуана.
САД ће сигурно покушати да казне такве компаније, било таргетирањем њихових локалних огранака тако што ће их изводити пред америчке судове, било онемогућавајући им приступ америчком тржишту. Европска унија ту мора да се чврсто постави и оде даље од тога да Трампа мољака за изузећа из режима санкција за појединачне пословне аранжмане, јер је то процес који би европске земље ставио у још подређенији положај и довео их у позицију да зависе од Трампових хирова. Европа треба да каже одлучно и недвосмислено „не“америчким екстратериторијалним санкцијама, посебно кад је реч о компанијама које не склапају доларске аранжмане.
ЕУ треба да инсистира на томе да екстратериторијалне санкције крше међународно право и правила Светске трговинске организације. У ЕУ треба да буду свесни да би беспоговорно пристајање на америчке захтеве било равно томе да се Америци изда бланко чек за успостављање правила рата и мира изван оквира Савета безбедности УН, те правила глобалне трговине изван оквира СТО. ЕУ треба да буде спремна да механизам за решавање спорова унутар СТО употреби против САД, те да свој случај изнесе пред Савет безбедности и Генералну скупштину УН. А ако се Европа буде устручавала да тако поступи, Кина ће то свакако искористити да капитализује на пословним могућностима које се отварају у Ирану. И биће у праву што тако поступа.
Највећи изазов за Европу није правни ни геополитички. Он је психолошки. Европски лидери се понашају као да је Америци још стало до трансатлантског савезништва утемељеног на заједничким интересима, вредностима и приступима. Нажалост, то више није случај.
САД и Европа и даље имају многе заједничке интересе; али се њихови интереси у значајној мери и разликују, посебно кад САД крше међународно право. Европи је потребна њена властита безбедносна политика, као што су јој потребне и властита трговинска и еколошка политика. Сучељавање око ЈЦПОА је стога тренутак истине. Светски мир зависи од тога да ли ће Европа одбранити Повељу УН и правила међународне трговине.
Трамп ужива у срамоћењу европских лидера; њихова нелагода његов је тријумф