Иван Клајн
Еуропејци
Укултури данас, као и спорту, све се упоређује, одмерава, рангира, такмичи, у жељи да се сазна ко је најбољи, али и који је најгори. Можда је зато мени пала на памет настрана идеја да би се могло увести и такмичење за језичку грешку века, супергрешку, укратко ону која се упркос свим опоменама језикословаца најупорније одржава у погрешном облику.
Кандидата има напретек. Неке од њих ми наводи читалац Д. А.: „позиција“(зато што се неко устручава да каже „власт“или „владајућа коалиција“), а латинизам позиција значи напросто „положај“и ни у једном европском језику не употребљава се као супротност појму опозиције. Или „Силиконска долина“, индустријски центар у Калифорнији, која је у ствари „Силицијумска долина“, јер су јој основни материјал чипови од силицијума (енгл. silicon), а не силикон (енгл. silicone), органска материја која певачицама служи за естетске операције на грудима. Или они надриучењаци који наслов Његошевог спева Луча микрокозма мењају по падежима као да су то две именице женског рода („аутор Луче микрокозме“, „у Лучи микрокозми“). Да не улазимо у филозофско значење овог Његошевог наслова, довољно је рећи да је микрокозма генитив од микрокозам ( = микрокосмос), тако да би буквалан превод био „Светлост (или зрак) малог света“.
Мени се каткад чини да је најжилавија од свих грешака оно „обзиром да...“, које бар три пута дневно чујем на радију, иако приручници, речници, па чак и Правопис, упозоравају да је једино исправно с обзиром да и с обзиром на (нешто). А можда је истини најближе она читатељка која ми се жалила да готово сви у медијима кажу „еуро“уместо евро. Једно од првих питања Одбору за стандардизацију српског језика, основаном 1997. под руководством Павла Ивића, дошло је од Народне банке Југославије у септембру 2001. и гласило је: како у српском треба да гласи име (тада још званично неуведене) валуте земаља Европске монетарне уније, EURO? Наш недвосмислени одговор гласио је: евро, јер кажемо Европа, европски, Европљанин, Евроазија, Евровизија, еврокупови и тако даље. Многи су то прихватили, али изгледа да о новој валути највише говоре они који је највише и имају, а они је зарађују у „Еуропи“, у срцу су „Еуропејци“, док за правила о фонетском развоју грчког полувокалног „ипсилона“у словенским језицима не би дали ни пребијени евроцент.