Крај ректорске династије

СМЕНА НЕБОЈШЕ АРСЕНИЈЕВИЋА

Таман када смо помислили да ћемо трајно на власти добити и „ректорску династију“, министар Младен Шарчевић је рекао „доста“и после вишемесечне саге сменио Небојшу Арсенијевића. Сада бивши ректор Универзитета у Крагујевцу на то место је дошао након свог брата Слободана Арсенијевића, а ако је веровати штампи за исту функцију је припремао и сина. Можда би и успео да га није предухитрила Инспекција Министарства просвете, науке и технолошког развоја закључком да је његов син уписао докторске студије на Факултету медицинских наука пре завршетка основних студија, док га је део крагујевачке академске јавности оптужио за непотизам, мобинг и бахатост.

Ипак, најтеже оптужбе дошле су од Агенције за борбу против корупције и то у два наврата. Први пут му је средином 2015. изречена мера јавног објављивања одлуке о повреди Закона о Агенцији за борбу против корупције. Односила се на његов рад док је био декан Факултета медицинских наука у Крагујевцу и на чињеницу да је за своје сараднике у настави изабрао братанце: Милоша Арсенијевића за научну област хирургије, а Петра Арсенијевића за гинекологију и акушерство. Две године касније, 28. новембра прошле године, Агенција је издала препоруку за његово разрешење због два уговора које је склопио са зетом Радомиром Митрићем, а који су се односили на пословање у вези са универзитетским часописом Липар и чија је укупна вредност била 30.000 динара.

Приметно је да се ради о оштрој мери за веома малу своту новца, каква до сада није била својствена Агенцији. Нажалост није, јер закон је закон и требало би да подједнако важи за све. А када је у питању Небојша Арсенијевић, заговорници његовог останка на месту ректора тврде да му не би тако строго судили да је којим случајем члан СНС-а.