Најскупљи циркус на свету
МУНДИЈАЛ У РУСИЈИ У СЕНЦИ ПОЛИТИЧКИХ ИГАРА
Од свег тог витлања дрвеним дипломатским мачевима на крају је испало да Светском првенству у фудбалу неће присуствовати британски званичници, а бојкот су до сада најавиле још само шведска и исландска влада
Светска фудбалска федерација (ФИФА) казнила је ових дана Енглезе, а претходног месеца Русе, и негде између тих казни налази се све што треба знати о принципима глобалног фудбала. Руси су платили 22.000 фунти због тога што су навијачи у Санкт Петербургу мајмунским крицима и сличним репертоаром реаговали на Пола Погбу и Усмана Дембелеа током пријатељске утакмице Русија – Француска у марту. Европска фудбалска федерација (УЕФА) казнила је навијаче Зенита из Санкт Петербурга већ два пута ове сезоне из истих разлога, а у том истом Санкт Петербургу играће се седам утакмица Светског првенства, и барем једном ће наступити репрезентације Нигерије, Бразила и Костарике, а уз њих и Мароко, Египат и Иран.
Прилика за мајмунисање, дакле, колико год расистичка душа пожели, али зашто се не би глупирали Руси када се мајмунише и ФИФА? Енглези ће платити 16.000 фунти због тога што је на прошлогодишњем Мундијалу за играче до 20 година на њиховој клупи једном виђена конзерва ред була. Зар ФИФА толико строго бди над здрављем младих фудбалера? Ма какви, проблем је у томе што је неки енглески момчић пио баш ред бул, а не пауерејд, званично енергетско пиће ФИФА.
Све у свему, принцип модерног фудбала је тај да за исте паре можете да се огрешите и о спонзора и о основну људскост, и у том светлу треба проматрати халабуку око тога што се Светско првенство игра баш у Русији. Узимајући у обзир размере побуне, неко наиван би помислио да је мало недостајало да Москва остане без тог
домаћинства. Славни везњак Манчестер Ситија Јаја Туре је још 2013 – након што су га, наравно, расно вређали навијачи московског ЦСКА – рекао да би црни играчи требало да бојкотују СП 2018. ако се Руси не позабaве расизмом. Славни глумац Стивен Фрај само је један од познатих потписника петиције да се Русији одузме Светско првенство због кршења ЛГБТ права. Анексија Крима 2014. на том послу је ангажовала неколико британских парламентараца и америчких сенатора, после обарања малезијског авиона изнад Украјине придружиле су им се и колеге из Бундестага, а остатак руског петљања у источној Украјини додао им је и тадашњег британског премијера Дејвида Камерона.
Од свег тог вишегодишњег витлања дрвеним дипломатским мачевима на крају је испало да Светском првенству неће присуствовати британски званичници – што су одлучили тек након тровања Сергеја Скрипаља – а Хјуман рајтс воч је крајем маја још једном позвао на бојкот и друге светске лидере због здружених руско-сиријских зверстава. Бојкот су до сада најавиле само шведска и исландска влада.
Лако је сада ламентирати над светом у коме ти дође исто попити неспонзорисано енергетско пиће и бомбардовати Алепо, али би перспективе ради требало послушати и људе којима су идеје одузимања домаћинства и(ли) бојкота од самог почетка биле блесаве. Михаил Ходорковски, руски олигарх у швајцарском изгнанству, један од најпознатијих критичара Кремља, сматра да је заправо добро што ће „Светско првенство показати обичном Русу да Русија није окружена непријатељима”. Ходорковски, додуше, мисли и да би политичари Запада током првенства требало да избегавају Путина и да „јасно кажу како посећују руско друштво, али не и криминалну кремаљску клику“. Пошто просечан политичар, био са Истока или са Запада, „друштво” углавном гледа на телевизији, од тога нема ништа, али међу противницима бојкота је и познати Гардијанов спортски новинар Барни Ронеј.
„Било би апсурдно бојкотовати Светско првенство када су руски новац и утицај уткани у нашу економију, право и политику; када глобална вешмашина лондонског тржишта некретнина похлепно гута и легитимно и упитно руско богатство”, записао је Ронеј у колумни.
Ронеј тиме и објашњава зашто Русија није могла остати без Светског првенства, али и објашњава шта би била права, а не симболична казна за Москву, ако је некоме већ до тога. Но једно велико име острвског фудбала пита се зашто Москву уопште кажњавати. Гери Линекер, витез Реда британске империје, најбољи стрелац Енглеске на светским првенствима, вољени син Албиона без жутог картона у каријери, рекао је следеће за магазин Рејдио тајмс:
„Ко смо ми да пресуђујемо ко је достојан Светског првенства? Знамо колико наша земља уме да буде корумпирана.”
Добри дечко Линекер овде је заправо испао и најпаметнији. Нека буде да би Русији требало одузети СП 2018. због свињарија код куће, у Украјини, у Сирији, али откуд онда Енглезима идеја да су га они достојни када петљају по тој истој Сирији? А ако су тамо на страни „добрих момака”, јесу ли и у Јемену, где помажу Саудијској Арабији да земљу од 28 милиона становника претвори у кратер? Можда звучи цинично, али ако је Светско првенство могло да се игра у фашистичкој Италији 1934, у Аргентини
Шансе Србије процењују се на 150:1 и мало је вероватно да би се ту нешто променило чак и да је Вучић „орловима“обећао милијарду евра за освајање трофеја
под војном хунтом 1978, у САД било када, у Бразилу који се и за Светско првенство 2014. и за Олимпијаду 2016. спремао протерујући људе из фавела да би туристима било лепше, онда вала може да се игра и у Русији.
Русија је, дакле, добила свој забавни парк, који почива на уобичајеним темељима. Андреј Жвирблис, заменик директора руског Транспаренси интернешенела рекао је енглеском новинару Оливеру Булоу – у слободном, али приближном преводу – да је Саранск „вукојеб... усред п. м.”, те да нико нема појма како је тај град завршио на списку домаћина. Иста организација, наводи Булоу, анализирала је градњу нових путева за Светско првенство и закључила да је скоро пола издвојеног новца потрошено сумњиво, што би, ако је анализа исправна, значило да их је влада преплатила 43 милиона долара. А то је, веле даље, тек кусур од дванаест милијарди долара, колико износи руски буџет за Светско првенство. Већ се дижу и гласови који питају чему ће, дођавола, три комплетно реновирана и девет од темеља подигнутих баснословних стадиона служити када циркус оде из Русије. Ростов на Дону је добио стадион капацитета 45.000 места, а његов прволигаш на утакмице у просеку привуче око 13.000 људи. Волгоград, Калињинград и Нижњи Новгород немају прволигашке тимове. Саранск нема чак ни друголигаша. Сочи нема професионални фудбалски тим.
Све је, дакле, спремно, па када је већ тако, могла би се рећи нека и о фудбалу, оном глобалном. Одмах, на старту, какво је то велико такмичење без Италије и Холандије? После тога – први пут наступају Панама и Исланд, а потоњи носи част најмање земље која се икада квалификовала за Светско првенство. Мароко се враћа након две деценије одсуства, Египат након 28, Перу након 36 година.
Кладионице највеће шансе дају уобичајеним осумњиченима – коло води Бразил, а прате га Немачка, Француска, Шпанија, Аргентина, Белгија. Енглеска им свима гледа у леђа. Све то по чувеном енглеском ланцу кладионица Вилијам Хил, који шансе Србије процењује на 150:1, дакле у рангу Египта, Нигерије, Сенегала и Шведске, и мало је вероватно да би се ту нешто променило чак и да је Вучић „орловима” обећао милијарду евра за освајање трофеја. Србима је посебно увредљиво то што су шансе Хрвата „чак“28:1, боље него руске. Гомила ових предвиђања ће се, наравно, урушити већ после две недеље, а то ће умногоме зависити од тога како ће играти најскупљи, који ће листом бити у Русији. Кристијана Роналда – коме је као и Месију, Нејмару и Марку Асенсију запретила Исламска држава – чуваће чувени борац са биковима Нуно Марекош. Стадиони ће пак бити брањени противваздушним ракетама, а у близини ће, злу не требало, бити и ловачки авиони. ФИФА се задовољно смешка. “Пауерејд” је опет званично енергетско пиће.