Нови почетак
СЕДАМ ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ
„Он стоји тамо, принц Вашински, у својој палати док пуши цигарету. Елегантан човек. Као јунак филма Лукина Висконтија. Да ли су се њих двојица икада срели у Риму, где је принц провео своје последње године, после више него турбулентног живота? Причу о њему развијају Елвира Нивера и Пјотр Росоловски у Принцу и дибуку, филму који ће отворити овогодишњи 14. фестивал у његовом новом простору, у Комбанк дворани, у самом центру Београда“.
Овим речима, Данац Туе Стин Милер, дугогодишњи сарадник и селектор фестивала Седам величанствених, најављује почетак овогодишњег издања, заказан за 8. јун, у новој локацији и у новом руху. Свакако ће то бити велики тест за овај, иначе код публике вољени фестивал, који је тек до лане пунио и Велику дворану Сава центра. Након закупа који је за један фестивал документарног филма био неприхватљив, Седам величанствених су тражили нови простор и, сходно томе, нови термин одржавања. Сада, до 14. јуна, Фестивал ће први пут тестирати капацитете реформиране биоскопске дворане у центру града, и то пред сам почетак летње паузе. За осниваче и директоре фестивала Зорана и Светлану Поповић биће ово по свему нови почетак.
А филм који отвара и који је Милер тако интригантно најавио, победник је прошлогодишњег Венецијанског филмског фестивала у категорији документарци о филмовима. То је филм елегантне наративне структуре, што због начина на који су употребљени архивски снимци, што због монтаже, музике… А то важи за свих седам филмова који заслужују велики екран и који су селектовани, додаје Милер. Програм чине и Догађаји у месту Идре Мале Грапенгисер, Пера Бифроста и Александра Риниуса хумористички интониран са универзалном темом, Наслањање на ветар Томаса Риделшајмера о уметнику Ендију Голдсвортију, забаван филм о љубави насловљен Предузетник Вирпија Сутарија, ту је и холандски Деца учитељице Кит Петре и Петера Латастера о малим избеглицама, те дриљива поетска антиратна прича о незаштићенима Лавеж паса у даљини Симона Леренга Вилмонта. Не треба заборавити и авангардни Сан има своју кућу редитеља Скота Барлија, који већ носи епитет „највећи синеаста миленијумске генерације“.