Шака „лудака“за нервозу напредњака
СРБИЈА ПОД БЛОКАДОМ
Ових дана није било лако бити у кожи присталица СНС, посебно што мораш да браниш оно што се одбранити не може. Оборена цена малина и подигнута цена бензина, паралисали су Србију, а једини одговор власти био је пендрек
Нема везе, како каже председник, они су само шачица политичких лудака. Али, што је послао жандармерију на шачицу лудака? Опет је поменуо лудаке. И…, хулигане. Само, овај пут послао је и специјалце. На телевизији вести - старлета доживела непријатну ситуацију на аеродрому, тежак судар у Пољској, има повређених, неки боксер везао жену, тукао је и - временска прогноза. После петнаест минута, све то исто, само што су додали детаље повреде жене коју је боксер тукао, а можда и није.
Шта се догодило? И зашто су специјалци на улицама? Ни речи.
Оборена је цена малина. А онда је подигнута цена горива. Протести. Блокаде путева широм Србије о којима провладини медији не извештавају све док се трећег дана протеста не појави он и каже „да на силу у Србију неће долазити на власт нико“. Да „у Србији не постоји хаос, већ само политичари, тајкуни који се користе триковима и који не бирају средства да се дочепају власти“. И да „тајкунима понестаје пара“. И, да, да „хулигани и лудаци опет блокирају путеве“.
Е, па неки од тих хулигана, лудака како год их назвао су у осам ујутру у понедељак блокирали излаз ка Младеновцу.
Он каже да су лудаци, они тврде да су пољопривредници махом, али да има и фризера, камионџија, багериста... И, кажу, устали би они још оног дана када се обесио радник у Гоши јер није имао излаз опхрван дуговима и немогућношћу да прехрани породицу, али, ето, нису.
„Требало је цела Србија да устане за тог једног човека. Али није. Да су устали прво његови другари са посла, устали бисмо и ми. Зашто су ћутали? Дао им Вучић по сендвич“.
„И сада треба да устану сви, јер сви купују гориво, само ови из Владе не“. „Волео бих да ми Вучић дође овде, ја
бих разговарао с њим“. „Њему би баш имали шта да кажемо.“Шта бисмо му рекли? Питали бисмо га прво шта је јутрос он доручковао.
„Па ми јесмо шашави, ал’ луди толико нисмо. Па и ја радим по 12 сати за 20.000 и док платим комуналије, шта остаје? Које лигње бре, овакву пропаст нам је направио, држава у расулу. Колико је младих отишло из земље откако је на власти“. „Народ само бега“. „Молим вас пролаз, идем код лекара“. „Може. Само, да не буде после да нисмо пуштали болесне, децу, старе“…
С. И. ради у Београду у две смене. „Сликај ме као двоножно пиле које ради за 25.000 динара у Београду где нисам пријављен“, каже. Путује сваки дан, фризер је, жена му није пријављена, а ради у вртићу, дете болесно од астме, и спреман је да једног дана стане на ауто-пут и крене у „наплату путарине“. „Здраво, добар дан. Ово је полиција. Дај ми 100 евра да те пустим. То ћу да радим“, каже. Ветеран је са Кошара. И каже он је тај један од оних невидљивих хероја у бескрајном кругу који се врти око дугова. „Против чега се бунимо? Против хлеба од три динара. Појефтињења меса, јер све то иде уз скок цене горива. А и струја најјефтинија у Европи. Тако они кажу, верујући да им верујемо, нарочито ми ветерани, јер 90 одсто нас са Кошара смо психички болесници, и нико нас не лечи, и немамо осигурање. Ја сам још добро прошао, 50 одсто не чујем на једно уво, није ми то од слатких колача, свеједно, морао сам да платим 3.000 динара за преглед, и то ме више боли него да сам дао не знам за шта“, каже.
„Имате дете у колима? Ако немате децу, болесне, не можете у Београд, све је блокирано. Читава Србија је блокирана. Зашто ти не протестујеш“, питају жену која се жали да касни на посао. Каже да их подржава сто одсто, али и да мора да нађе начин да дође до посла. „Ако добијете отказ, опет ћемо да изађемо на улицу“, добацују. „Дај жени да напишемо оправдање“. „Ја ћу да добијем отказ сигурно“. „Дај оправдање, са печатом“. „Док овде на пумпи не пише 120 бензин, 120 нафта, нема пуштања, десет дана, десет дана“, добацује неко. За провладине медије они и даље не постоје, иако траже вести о себи и блокадама. „Нема нас. Ништа. Као код Ким Џонг-уна“. Кажу и да ће стајати ту сваког дана док не каже „Вучић, онај Александар“да смањују цену горива а после ће за плате и тако редом „све док не направимо државу да буде каква треба“.
Каква је сад ово држава за њих? „Мучна“, кажу, „никаква“. И мисле, није само Вучић Александар крив, криви су и они Вучићи пре њега. Чују да су послати специјалци. „Бићемо у емисији иза решетака“, кажу. „Е, лако је бити бараба, дај да будемо људи“, поручује А. Н.
Синоћ је гледао извештај у неколико цртица о томе како је опозиција организатор, и да су наводно кренули са Славије са неким црним аутомобилом да руше фонтану али су спречени у томе и ево их, сада су овде и наводно дивљају и даље. Тражи на Фејсбуку поруку чланова СНС који кажу како ће свако од њих по летву па на протестанте, у ствари „терористе“.
„Они су угасили привреду, упропастили сељака, производњу да би увозили покварено месо и те паре ставили директно у приватни џеп. Чекај да видимо шта ће да напишу о
нама још. Нас, те лудаке и хулигане сутра ће назвати терористима, тако ће то да буде“.
На другом крају Србије у Ариљу Драган Богдановић, оснивач Удружења малинара Србије, води својеврсни рат. „Замерио сам се зато што организујем протесте малинара и тражим одговарајућу цену малине. Ако је цена 130 динара, ми, малинари Ариља кажемо да треба да се уреди тржиште, начин откупа…. Стара цена је заснована на узорку од приноса од 15 тона малина на хектар. Али малине су десетковане, неконтролисаним увозним ђубривом и хемикалијама, сада по хектару роди пет до осам тона. И ми морамо да утврдимо која је то произвођачка цена“, каже објашњавајући позадину побуне малинара и откупну цену од 180 динара.
То је црвена линија преко које неће прећи. „Морате видети колика је цена малина у маркетима у Београду и поставити питање ко ту онда зарађује“, каже А. Г, посматрајући своју плантажу. „Сви ту зарађују, хладњачари, извозници, али не и пољопривредни произвођач“.
Плантаже су празне, ретки су берачи у пола два поподне али оно мало власника под отвореним сунцем говори о уласку страног капитала, о страном ђубриву, препаратима, неконтролисаној ситуацији у којој Ариље престаје да буде светски центар производње овог ситног пурпурног плода, о томе како увоз заштитне хемију за малине контролише неки Никчевић, био раније у СДПР. Какве везе има СДПР, трговина оружјем, са малинама?
Помињу нешто увек исте људе на функцијама, говоре о везама и познанствима, о власницима хладњача, о докторима и професорима из Београда, о хотелима и хладњачама оних који откупљују робу и нешто скромнијим кућама малинара. Један од њих, кошуље откопчане до паса, у ситном је хладу дрвета готово без крошње. Уједначеним ритмом брише зној са лица и каже како најрадије не би да прича ишта. У полузамаху руке показује на малињак у подножју брда и незаинтересованим тоном врелог поднева каже: „Видиш и сама“. Он не зна поуздано шта је преполовило род последњих година, брише зној са лица и само климне главом на питање да ли је истина да произвођачи траже излаз и начин да напусте посао препознатљив за овај крај деценијама, јер њихово „пурпурно злато“, како га зову, то више није. Његова мајка уговара мобилним посао са берачима. Они који су се јутрос појавили изненада су одустали. „Не, ова цена не уклапа се у трошкове. То је само преживљавање. У минусу си“, каже.
У тих двадесет дана јуна овај крај годинама раније био је преплављен студентима из целе Србије, али сада готово да их нема. Дневнице су и сада око 2.000, 2.500 динара, плус смештај и три оброка, али берача нема.
Многе ствари су се промениле за овај крај, али ништа од тога није се догодило изненада. Од некадашњег миљеника власти, згодног за рекламерство и велику, брзу зараду новца сада малинари шаљу оптужбе на рачун власти да не разматрају проблеме с којима се суочавају пољопривредници, да жмуре док их хладњачари и извозници пљачкају, верујући да је то само један добро уклопљен ланац трговине у којој онај најнижи на лествици више не зарађује.
Али у идиличном призору српске Тоскане малинари смишљају план како сами себе да заштите. Уколико протести недавно одиграни не измене ситуацију која ће ићи и у њихову корист и они ће се појавити на улици у још већем броју. Они нису заинтересовани за украјински, румунски или ма који други сценарио, и немају много времена на располагању за лицитацију који од њих је у игри.
„Једног дана на хладњачи појавио се папир на којем је била исписана цена – 50 динара. Да ли је требало да пристанемо на ту пљачку“, питају се малинари из овог краја. Био је то окидач који је покренуо салву незадовољства које је већ дуже време држало на клацкалици стрпљење малинара.
Индиферентне према њиховим невољама власти у Србији показале су на овом примеру да организација државе не постоји и то их је почетком јуна натерало на протест и блокаду магистралног пута ка Црној Гори. „Није потребна опозиција да подигне те људе на ноге и води их у протест. Па ваљда људи размишљају својом главом. Питање је да ли нас је неко преварио или није и ко је узео наш новац“, каже М. Г. Хладњачари кажу да цена малине не може да буде већа од 100 динара а малинари траже да минимална аконтна цена буде једнака прошлогодишњој цени гриза, а то је 1,50 евра.
Милан К. је само један од пољопривредника који не подржава ни позицију ни опозицију већ само тражи нормалну цену која неће довести до слома ни хладњачаре ни извознике већ ће их оставити у животу све.
„Потписали смо Цефта споразум, мора да се увози малина. Слободно је тржиште. Нека буде то тржиште слободне понуде и потражње али немој да се то сломи на пољопривреднику. Разуме да то кошта, и хладњача и радници и паковање и извоз, али не може то да плати пољопривредни произвођач. Не може да тај малинар све те трошкове и дажбине изнесе. Стручњаци кажу променила се клима, сад смо ми добили грчку климу, ова се померила у Украјину, сада ће и Украјина да сади малине. Пољска је прошле године. Оваква објашњења Владе и премијерке Ане Брнабић не пију воду“, каже Г. Н. Он са Пољском а ни с Украјином нема ништа и подсећа власти за које је можда невидљив, ситан произвођач са села, да и он живи у Србији.
Једног дана на хладњачи појавио се папир на којем је била исписана цена – 50 динара. Да ли је требало да пристанемо на ту пљачку, питају се малинари Против чега се бунимо? Против хлеба од три динара. Појефтињења меса, јер све то иде уз скок цене горива. А и струја најјефтинија у Европи. Тако они кажу, верујући да им верујемо, поручују на блокади пута код Младеновца